Na 18-om Savetovanju voćara, na inicijativu proizvođača, održana je po prvi put panel diskusija na temu “Novi izazovi u plasmanu i potrošnji jabuka i kako dalje”. Moderator je bio prof. dr Nenad Magazin. Izabrana tema pokrenula je diskusiju među učesnicima, a razgovaralo se o čitavom lancu proizvodnje: od berbe do skladištenje, kalibriranja, pakovanja i – do prodaje na domaćem i stranom tržištu.
Piše: Prof. Dr Zoran Keserović
Na ovom panelu bilo je reči o trendovima u proizvodnji i izvozu jabuke izazvali su popriličnu pažnju koliko je važno usvajati nove tehnologije i podizati nove zasade sa sortama koje se traže u svetu. Postavljena su i pitanja da li evropske zemlje žele naše jabuke, kako stojimo s marketingom i da li naš celokupni izvoz možemo da objedinimo pod etiketom “Jabuke iz Srbije”.
Izvoz u Rusiju pada, otvaramo tržište Indije
Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede informisala je prisutne na koja smo sve tržišta uspeli da izvezemo jabuke prošle godine i u kojim količinama. Prikazani su podaci Uprave carine za prvih 11 meseci 2022, prema kojima je od januara do novembra izvezeno oko 136.000 tona jabuke, u vrednosti od 100 miliona evra. Količinski, u odnosu na isti period 2021. godine, to je manje za 16 odsto.
I dalje svežu jabuku najviše izvozimo na rusko tržište, ali je, u odnosu na raniji period, udeo ruskog tržišta u ukupnom izvozu kraljice voća pao sa 74 odsto na 69 odsto. Jabuka se izvozi i u Evropsku uniju, najviše u Mađarsku i Rumuniju, a od zemalja CEFTA najviše u Crnu goru i Bosnu i Hercegovinu. Raste nam izvoz i na nova tržišta, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Velika Britanija i otvara se tržište Indije.
Julka Toskić iz agencije AgroBrend – Srbija navela je da, uprkos smanjenju kupovne moći i velikoj ovogodišnjoj proizvodnji, naša kvalitetna jabuka može biti plasirana i na tržište Evropske unije. U Mađarsku izvozimo industrijsku jabuku, u Rumuniju jabuku druge klase, a prvu klasu izvozimo u skandinavske zemlje. Na savetovanju je iznela informaciju da je u Poljskoj, koja je naša velika konkurencija na svetskoj pijaci, u prošloj godini proizvedeno oko 50 odsto industrijske jabuke, a da je čak oko 300.000 do 400.000 tona jabuke ostalo neobrano.
Tržište EU ne bi trebalo odbaciti, istakla je Julka Toskić, iako 27 zemalja ima 27 poslovnih pristupa, ali bismo morali da budemo spremni za “green deal” koji podrazumeva redukciju pesticida do 2030. godine za 50 odsto. Dobar je podatak da sve više izvozimo jabuku u UAE i Saudijsku Arabiju.
Naš potrošač bira uvozne citruse
Dušan Milivojević iz Apple World–a iz Riđice upozorio je na to da, osim izvoznih tržišta, ne bi trebalo zanemariti ni domaće, ali, nažalost, potrošnja jabuke kod nas ima tendenciju pada. Navika je potrošača u Srbiji da više troše citruse nego jabuke i da je potrošnja jabuke po stanovniku kod nas oko 11 kg. Svesni smo tendencije pada potrošnje jabuke i u Srbiji, kao i u EU, i zato moramo više raditi na marketingu. Kod naših potrošača je prva pomisao kada je u pitanju jabuka – da se ova voćna vrsta prska dvadesetak puta u toku vegetacije.
Gojko Zagorac, predsednik asocijacije Serbia Does Apples, koja proizvede petinu srpskih jabuka, što je oko100.000 tona godišnje, i većinu izveze, kaže da u ovoj asocijaciji ima mesta za manje proizvođače i za zadruge. Rekao je da su otvoreni za nove članice i da u njihovom statutu postoje minimalni uslovi koje proizvođači, zadruge ili neka udruženja moraju da ispune kada je u pitanju broj hektara i kapacitet hladnjače. Postavio je pitanje da li možemo našu ponudu da objedinimo pod zajedničkim brendom “Jabuka iz Srbije” i izneo bojazan da bismo sada teško mogli da se o tome dogovorimo, prevenstveno veliki proizvođači, iako bi zajednička ponuda svima donela dobro.
Izvoznik duguje voćarima i podriva zadrugu
Nikola Kotarac, direktor Zemljoradničke zadruge “Voćar” u Novom Slankamenu, podsetio je na to da je ova zadruga osnovana 2012. godine, pre svega da bi se prevazišli problemi u plasmanu. Stari problemi se, na žalost, vraćaju. Nekada su imali prekupce i nakupce koji su ucenjivali proizvođače cenom i valutom plaćanja i naterali ih da donesu odluku o udruživanju.
– Uložili smo dva miliona evra sopstvenog novca da napravimo modernu hladnjaču – kaže Kotarac. – A, 2020. godine glavni izvoznik, koji je, slobodno mogu reći paradržavni, nije nam platio robu. To je stvorilo dalji problem da proizvođači ne mogu da plate svoje obaveze dobavljačima i Zadruzi, a ni Zadruga ne može da izmiri svoje obaveze. Zato se sada nalazimo u dosta teškoj situaciji.
Naša jabuka je zdrava i bezbedna
Moramo da radimo na razvoju svesti potrošača o tome da je jabuka zdrav, kvalitetan, kontrolisan i bezbedan proizvod, istakao je Dušan Milivojević iz Apple World-a. Izneo je zapažanje da je glavni kriterijum kod trgovaca u Srbiji cena. “Ako ti nećeš, daće Poljak ili Makedonac po toj ceni”, ističu često. Naveo je da je u Nemačkoj od predstavnika trgovačkog lanca EDECA čuo koliko oni brinu najpre o sudbini svojih voćara kad kažu: “Gospodine, nemojte da se ljutite, ali mi moramo prvo da preuzmemo i prodamo jabuku iz Nemačke, pa potom iz Južnog Tirola pa iz Francuske, bez obzira na kvalitet jabuke iz Srbije.”
