Savremena tehnologija proizvodnje lešnika i oraha bila je jedna od najzanimljivijih tema na nedavnom 18. Savetovanju naših voćara, koji u poslednje vreme podižu sve više novih zasada ovih perspektivnih voćnih vrsta. Zato su s pažnjom pratili predavanje o bolestima i štetočinama oraha i leske koje je održao dr Marko Injac.
Piše: Prof. Dr Zoran Keserović
Ovaj ekspert za zaštitu osvrnuo se na najčešće bolesti i štetočine u zasadima, kao i na mere zaštite od kojih zavise prinosi i kvalitet plodova leske i oraha.
Navodnjavanjem protiv mrke pegavosti plodova
Zašto dolazi do pojave praznih plodova lešnika, bilo je jedno od pitanja. Najčešći uzrok je u tome što cvetovi nisu oprašeni pa se embrion, odnosno seme, ne razvija, jer nije došlo do oplodnje, objasnio je dr Injac. Za bolju oplodnju trebalo bi lesku tretirati borom, folijarno, dva puta u maju, i tome može da posluži Wuxal Boron Plus ili neki drugi preparat.
Na pitanje zbog čega se javlja mrka pegavost ploda lešnika, predavač je odgovorio da je reč o fiziološkom poremećaju u razvoju ploda koji se javlja kada se završi rast endokarpa, u junu-julu.
– Ako pritisnete plod, izlazi mrka tečnost – rekao je Injac. – Pravilnim navodnjavanjem mrka pegavost se dosta smanjuje.
Predavač je zatim ukazao na značaj odstranjivanja “divljih” izdanaka, jer se time reguliše ishrana, potrošnja vode, rodnost i mogućnost zaštite od štetočina. Do četvrte godine koriste se makaze, a narednih godina delotvorni su herbicidi na bazi Carfentrazon-etila (Brener, Affinity Plus) ili piraflufen etila (Sirus Top, Kabuki). Osvrnuo se i na pojedine bolesti leske, kao i na zaštitu od njih.
Rak, antrakoza, pepelnica, plamenjača
Jedna od najčešćih bolesti je rakkoreleske (Cytospora corylicola, ascomycota, Cytosporaceae). Infekcije su uglavnom izazvane konidijama koje prodiru kroz rane na kori, često oštećenja od žice. Razvijaju se ispod kore u toku zime. Endofit izaziva lomljenje grana i stabala. Preventiva je da se izbegavaju oštećenja kore, a bolest se suzbija fungicidom Image 1l/ha .
Antraknozaleske (Gleosporium coryli, pyggottia coryly, Monostichella coryli) najčešće je izazvana askosporama i konidijama. Infekcija se suzbija na početku listanja preparatima na bazi bakra, i to Niveral 0,8/ha, Sercadis plus, Luna experience u početku pojave simptoma.
Pepelnicaleske (Phyllactinia guttata, Ascomycota) javlja se svake godine, kod mladih sadnica sve vreme, a kod starijih stabala obično početkom avgusta. Suzbija se sledećim prepartatima: Luna experience, Embrelia, Sercadis plus, Vivando, Talendo.
Bakterioznaplamenjačaleske (Hannthomonas arboricola pat.corylina) razvija se na zelenim delovima leske. Suzbija se bakarnim preparatima Nordox 1,2 kg/ha Everest 1,4 l po metru visine krošnje. Obično se radi posle berbe, a pre opadanja lišća.
Stenice, surlaši i vaši
Ukazujući na štetočine leske, dr Marko Injac je počeo sa galigogena eriofitnom grinjom (Phytoptus evellanae) koja može da smanji prinos i do 40 odsto. Grinje u proleće migriraju u aglomeracijama do zdravih pupoljaka. Naveo je i način suzbijanja, istakavši da prvo prskanje treba obaviti u početku migracija, kasnije još dva, i to akaricidima. Za prvi tretman predložen je Abamektin 1,2 l/ha, a za drugo i treće prskanje Sumpor 5kg/ha.
Često se javlja i Leskovalisnavaš (Myzocalis coryli), koja prezimljava u stadijumu jaja. U proleće se pile larve koje daju viviparne ženke, nekoliko generacija. U jesen se javljaju seksuparne forme. Suzbijaju se preparatima Acetamipirid (Šiman), Flonikamid (Sonar), Sivante Prime, Closer, ali u većim količinama preparata i vode.
U zasadima leske prisutna je i Lipinaštitastavaš (Eulecanium tiliae). Ženke prezimljavaju u stadijumu larvi ispod štitića. Nimfe se pile u aprilu i maju, a suzbijanje se radi u početku piljenja kontaktnim insekticidima: piretroidi+parafinsko ulje, dva prskanja.
Leskinsurlaš (Curculio nucum L.) poznata je štetočina kod leske. Ima jednu generaciju i prezimljava u zemlji. Rojenje je u maju i junu, kada su plodovi u fazi rasta. Ženke buše rupe na plodu i ubacuju legalicom jaja, iz kojih se pile gusenice. Suzbijanje se radi u junu i julu preparatima Šiman, Closter, piretroidi.
U poslednje vreme velike probleme pričinjava u zasadima leske i braonmramorastastenica(Halyomorpha halys) i zelenapovrtnastenica (Nezara virdula). Mnogi proizvođači u poslednjih nekoliko godina nisu mogli prodati plod zbog velikih šteta od ovih stenica. Pragovi štetnosti su od 2 do 6 odsto. Braon mramorasta stenica prezimljava kao imago u aglomeracijama, najčešće u naseljima. Ima nestabilnu dijapazu, osetljiva je na promene vremenskih uslova, ima i kanibalizma, što utiče na pojavu bolesti. Prilikom suzbijanja treba prvo otresanjem utvrditi početak doletanja prezimljujućih imaga. Insekticidi za suzbijanje primenjuju se pre dopunske ishrane i pre nastalih šteta.
U zasad leske braon mramoraste stenice doleću masovnije posle oplodnje, u vreme mladih plodova i ostaju do odlaska na prezimljavanje. Za suzbijanje se koriste preparati iz grupe deltametrina Plures i Polux. Prvo tretiranje radi se između 15. i 20. juna, drugo između 16. i 21. jula i treće oko 12. avgusta.
Prednost potpornim pritkama bez kore
Drugi deo predavanja dr Marko Injac posvetio je bolestima i štetočinama oraha, s naglaskom na zaštitu sorti koje imaju lateralnu rodnost i dosta se razlikuju u odnosu na sorte oraha koje imaju terminalnu rodnost
Tehnologija sorti s lateralnom rodnošću drugačija je. Sadi se veći broj biljaka po hektaru, slabijeg su porasta, imaju veći rod, imaju više rezova da bi se podstakli mladari i zasad mora obavezno biti u sistemu zalivanja. Međutim, nova tehnologija favorizuje pojavu poznatih, ali i novih štetnih organizama.
Prva bolest koju je opisao kod oraha je Antraknozaoraha (Ophiognomonia leptostyla). Njeno suzbijanje počinje u početku listanja preparatom Everest u količini od 1,5 l/ha sa 300 litara vode na metar visine stabla. U proleće, do kraja maja preporučuje se Diverto 0,5 l/300 l vode po metru visine stabla, kada je temperatura do 12 stepeni C, ili Diferent 250 es u koncentraciji 0,02 do 0,04 %. U vreme konidijskih infekcija u jesen preporučuje se Niveralo 0,8 do 1,5 l/ha.
Druga bolest koju je dr Injac opisao je Botryosphaeria (dothidea, obtusa i rodina Phomopsis spp). Nastaje prilikom izbacivanje grana na čep, i to je bolest kore i stabla, gde se na kori javljaju piknidi i infekcija nastaje preko rana. Prskanje treba uraditi odmah posle rezidbe, odnosno čepovanja, i preporučuju se sledeće kombinacije: Ciprodinil + fludioxonil (morezmo), ili Lune, Signum, Cantus, Unifi + Ovation (Fosetil aluminijum).
Govorio je i o pojavi Medenjače (Armillaria melea) koja najčešće nastaje korišćenjem drvenih pritki s korom kao potpori sadnicama i sistemu za navodnjavanje, i to je najčešći uzrok sušenja sadnica. Gljiva se prenosi u zemlju ispod kore pritke do korena oraha i leske. Preporuka je da se koriste drvene pritke bez kore ili bambusovi štapovi.
Bolesti i štetočine oraha
Bakterioznaplamenjača (Xanthomonas arboricola pv. juglandis) posebno se javlja kod gušćeg sklopa, gde je veći broj lateralnih grana, i kad se koristi navodnjavanje rasprskivačima. Izaziva je štapićasta bakterija s peritrihama i voda. Suzbijanje se vrši posle berbe, a pre opadanja lista, ili u proleće u vreme prolistavanja preparatima na bazi bakra – Everest, Nordox i drugi.
Dubokirakkoreoraha (Brenneria rubrifaciens) nastaje najčešće kao posledica kalemljenja na pupoljak, razvija se sporo i u sprovodnim sudovima kore. Osim kalemljenja na pupoljak, mogući uzroci su i oštećenje kore tresačima za vreme berbe, insekti, ili vetar. Preventiva je u korišćenju zdravih sadnica i izbegavanju oštećenja kore.
Štetočina Drvesnica (Zeuzera pyrina), kako je istakao dr Injac, najčešće se javlja ako je drvo meko, odnosno, ako sadnice nisu dobro odrvenele. Najefikasniji način za utvrđivanje brojnosti i leta leptira je postavljanje feromonskih klopki u zasadima oraha. Klopke treba postaviti iznad krošnje, najmanje 30 do 40 cm. U zavisnosti od temperature, jedan feromon traje 4 do 6 nedelja. Za suzbijanje predlaže se početak piljenja gusenica, a pre ubušivanja u grane u vreme kada larve povremeno izalaze iz grana. Preporučuju se preparati Hlorantraniliprol (Zakon, Koragen), Deltametrin (Pluers), ili Emamektin benzoat (Sever) i dr.
Veoma česta štetočina u zasadu oraha je Orahov (jabukin) smotavac (Cydia pomonela). Dr Marko Injac navodi da je jezgro oraha za štetočinu povoljniji domaćin od ploda jabuke. Suzbijanje počinje pred polaganje jaja, kombinacijom preparata Alkazar+ Šiman 200 SP, nastavlja se pred ubušivanje gusenica preparatima Zakon + Pluers, a poslednje prskanje ide preparatima Sever ili Laufer.
Orahovamuva (Rhagoletis completa) introdukovana je štetočina ploda. Predavač savetuje da se suzbijanje počne odmah po početku leta imaga i nastavi svakih 7 do 14 dana. Od insekticida preporučuje Šiman 200 SP u koncentraciji 0,05 % ili Laufer u količini 0,75 do 0,9 l/ha. Za organsku proizvodnju koristi se Laufer 200 SC u količini 0,75 do 0,9 l/ha, Naturalist Fruit FLY bait ili Success bait.
(Nastavak u idućem broju)
