AZIJSKE BUBAMARE PREPLAVILE SRBIJU
Azijska bubamara (Harmonia axyridis), postala je poznata svim voćarima, povrtarima, ljubiteljima prirode. Zanimljivim bojama pokrioca i sličnošću s domaćom bubamarom (Cocinella septempumctata), privlači poglede i odraslih, i dece. Klinci su pokušali da je pomaze, a ona bi ih pecnula ili ostavila trag neprijatnog mirisa i odletela. A onda su svi shvatili da ova bubamara nije „ni nalik“ našoj domaćoj.
Ko s bubamarama druguje, ima sreće u gajenju cveća, voća i povrća. Naime, u poljoprivredi, naročito u povrtarstvu, cvećarstvu i voćarstvu, one su saveznik kojem se svaki proizvođač obraduje kada ih vidi u okolini svojih zasada.
Po prirodi su većinom grabljivci (predatori). U principu mogu da se koriste kao jeftini, ali efikasni insekticidi i fungicidi. Nisu prvoklasni oprašivači, ali mogu da pripomognu, a označene su kao korisne, jer jedu štetočine i suzbijaju parazite prouzrokovače bolesti.
Na meniju im grinje, lisne i štitaste vaši
Od štetočina na jelovniku bubamara nalaze se grinje, lisne i štitaste vaši i druge slične bubice koje redovno oštećuju povrće, cveće i voće, a među njima nađu se i jaja korisnih insekata. Osim što jedu insekte, bubamare suzbijaju i izazivače pepelnice na svim vrstama biljaka. One se hrane i sporama gljiva, bilo da su na površini zemljišta ili na biljkama, bubamare ih sa lakoćom pokupe. Na ovaj način se smanjuje šansa da pepelnica bukne kada su u komšiluku bubamare. Nisu samo odrasli insekti korisni. Njihove larve jednako su korisne i proždrljivije od odraslih insekta.
Tokom ishrane one indirektno rasteruju i mrave. Poznato je da, gde ima biljnih vašiju mravi nisu daleko, jer lisne vaši proizvode mednu rosu koja je puna šećera i to je ukusna hrana za njih. Oni, za uzvrat brane lisne vaši, ili bolje rečeno gaje ih kao što mi gajimo stoku. Ukoliko nema lisnih vašiju, nema hrane za mrave, pa su oni prisiljeni da ostave biljke na miru.
Ove šarene bubice privlače mesta na kojima ima dosta senke, vode i hrane. Primećeno je da vole da se gnezde u biljkama koje imaju jak miris i štitaste cvasti, kao što su šargarepa, mirođija, luk, hajdučka trava, nana. Ukoliko se nalaze u vašoj bašti znajte da će bubamare redovno da ih posećuju.
Bez prirodnih neprijatelja
Azijska bubamara je kod nas prvi put zabeležena 2008. godine na teritoriji Nacionalnog parka Fruška Gora. Kako nema prirodnih neprijatelja, brzo se proširila i istisnula evropske vrste bubamara. Evropske bubamare prezimljuju u prirodi najčešće ispod kore suvog drveća ili na hladnim mestima u kućama i nikome ne dosađuju. Međutim, azijske, izvan svoje domovine, spas od zime traže u kućama i drugim objektima, okupljaju se u kolonije od desetak hiljada, čak i do milion jedinki. Čim se smeste u kuće počinju da luče tečnost neprijatnog mirisa i boje koja ostaje na zidovima. U jesen, kad joj nestane hrane, dobija nagon za rojenjem. Kad vidite jednu, budite sigurni da sledi još mnogo njih, jer odrasle jedinke ispuštaju feromon, atraktant, koji privlači ostale bube i tako u roju traže odgovarajuće mesto za prezimljavanje.
Kako se boriti protiv ove pošasti pitali smo dr Aleksndru Konjević, profesorku na Departmanu za fitomedicinu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
– Ova vrsta za sada ne prestavlja ekonomski značajnu štetočinu, šta više, smatra se korisnom jer se hrani jajima štetnih insekata, prvenstveno lisnih i štitastih vašiju – kaže profesorka Konjević. – Svetski stručnjaci rade na pronalaženju načina da kontrolišu brojnost azijskih bubamara, istražuju potencijalne prirodne neprijatelje, ali za sada nema rezultata. Otporne su na bolesti i parazite. Uz to, ni zaštita hemijskim preparatima se ne preporučuje, jer bi se tako uništili i drugi predatori i pčele.
Tamane i svoje rođake
Bubamare su samo na prvi pogled lepe, šarene bubice, ali su i halapljivi i veliki predatori, tamane jaja svih bubica koje im se nađu na putu, pa jedu potomstvo i svojih rođaka, domaće sedmotačkaste crvene bubamare i tako joj smanjuju brojnost. A kao izuzetno veliki proždrljivci, pojedu i njen deo mogućeg jelovnika, tako da i zbog toga naših bubamara je sve manje u prirodi.
Pojedu po 600 biljnih vašiju
Azijska bubamara je veća od svoje evropske rođake, različitih je boja, od žute, žutosmeđe preko narandžaste, narandžastosmeđe do crvene, pa i crne, na krilima ima karakteristične tačkice čiji broj varira od nule do devetnaest. Glava je svetlo krem do žute boje s karakterističnim crnim “M“ ili „W“. Vrlo su proždrljive, dnevno pojedu i do 600 biljnih vašiju. Zbog toga ih nikako ne bi trebalo uništavati. Zahvaljujući svom ogromnom apetitu, larva azijske bubamare poješće za 4 do 5 nedelja deset puta više hrane nego što je sama teška. Ali, one su i takozvane fitofage – prave štete na zrelim plodovima voća. Zbog izraženih invazivnih osobina u potrazi za hranom potiskuje druge vrste predatora. Kad su u opasnosti brane se ispuštanjem hemolimfe iz nožnih zglobova. Zbog sadržaja kokocinelina time odbijaju većinu ptica i mrava. Kad ih tokom zime ili i u vegetaciji nađete u kući, ne bi trebalo da ih mehanički uništavate jer mogu da vam izazovu alergiju i napad astme.
Piše: Svetlana Mujanović
