Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, formiralo je Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, koji čini petnaest stručnjaka iz različitih oblasti. Pravo glasa imaće stalni članovi, koji će i odlučiti o prometu genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji. Koordinator grupe je doktor biotehničkih nauka Nenad Dolovac.
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović najavio je da će poslednju reč o prometu GMO imati struka, a ne politika. Svoje obećanje je i ispunio i obrazovano je ovo stručno telo, koje ima zadatak da se bavi celokupnom proverom kvaliteta hrane u Srbiji. Drugim rečima, obavljaće se provera ispravnosti namirnica, ali i postavljati standardi za sredstva koja služe kao zaštita u proizvodnji i prometu hrane. Ovaj tim stručnjaka preuzeo je veliku odgovornost, jer će oni biti ti i koji će davati poslednju reč kada je u pitanju odluka o prometu GMO.
Činjenica je da ako Srbija želi u Svetsku trgovinsku organizaciju, mora da ispuni neke uslove. Reč je pre svega o prometu GMO, što je uslov za ovo članstvo. Ta politička odluka mora da bude doneta posle stručne procene. Struka bi trebalo da utvrdi da li su ovi organizmi štetni za zdravlje. Stručni savet je potpuno autonoman i njihova naučna saznanja će biti presudna i oko GMO, kao i celokupne provere kvaliteta hrane. Postoje i članovi koji nemaju pravo glasa, ali će imati konsultativnu ulogu i njihovo mišljenje će se uvažavati.
Ovakve navode potvrdio je i predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, koji je član Saveta bez prava glasa.
– Moja uloga je savetodavna i trudiću se da s terena dostavim informacije koje mogu da budu od koristi za stručnjake. Što se tiče prometa GMO, kada bih ja odlučivao, samo bih tražio da se u zakon stavi prosto rešenje – da se dozvoli promet za one namirnice za koje se dokaže da nisu štetne – rekao je Papović.
Pored predsednika Nenada Dolovca, stalni članovi Saveta s pravom glasa su i profesor Farmaceutskog fakulteta Ivan Stanković, specijalista higijene dr Vesna Pantić Palibrk, prof. dr veterinarskih nauka Nedeljko Karabasil, doktor biotehničkih nauka Vesna Đorđević, doktor medicinskih nauka Jelena Gudalj Rakić, kao i profesor Poljoprivrednog fakulteta Igor Jajić. Članovi Saveta bez prava glasa su i doktor veterinarskih nauka Zoran Mićović, predstavnik Ministarstva zdravlja Raša Milanović i Dragana Jović sa Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“.
Veći podsticaji
Nedavno je stupio na snagu Pravilnik o podsticajima u organskoj biljnoj proizvodnji. Njime se propisuju vrste podsticaja, uslovi, neophodni obrasci zahteva za ostvarivanje prava na ove podsticaje, kao i maksimalni iznosi po korisniku i vrsti pojedine mere.
Prema Pravilniku, korisnici mogu da ostvare prava za osnovne podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji, kao i regres za sredstva za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta koji su dozvoljeni za primenu (regres za đubrivo). Pravilnik sadrži i listu svih oplemenjivača zemljišta i sredstava za zaštitu bilja čija je upotreba dozvoljena.
Osnovni podsticaji utvrđuju se prema vrsti pojedine mere i iznose 70 odsto više u odnosu na iznos koji se za ovu svrhu izdvaja u uobičajenoj proizvodnji. Visina podsticaja u konvencionalnoj proizvodnji po hektaru je 2.000 dinara, što znači da će organski proizvođači po istoj jedinici mere od države moći da dobiju 3.400 dinara. Regres za đubriva u organskoj proizvodnji je 17 dinara po litru, tj. kilogramu i ne može da bude veći od 3.400 dinara po hektaru.
Zahtev za podsticaje podnosi se Upravi za trezor jednom godišnje, u dva primerka, u periodu od 3. maja do 30. juna. Regres za đubrivo ostvaruje se za ono koje je kupljeno u periodu od 1. oktobra prethodne do 30. septembra tekuće godine.
Maksimalan iznos sredstava po korisniku je 136.000 dinara.
M. Volčević
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
