Шармантна, нежна, сочна, благог, очаравајућег мириса, када додирне непце пробуди сва чула… Да, то је малина, десертно воће које је после јагоде, најзаступљенија воћна врста. У њеним аромама уживали су и стари Римљани, што потврђује први историјски запис с почетка нове ере у којем Плиније Старији наводи да на планини Иди у Грчкој, недалеко од Троје, расте малина. У Русији се први пут помиње у 11. веку у време оснивача Москве, Јурија Владимировича Дулгуског. Записано је да се у околини тог града налазе непрегледни малињаци. Познато и под називом „црвено злато“, ово воће први пут је почело да се гаји у вртовима у Енглеској, тако да у књизи „Рај у сунчаном земаљском рају“, објављеној 1629. године, Перкинсон цело прво поглавље посвећује малини и наводи да постоје две врсте – црвена и бела. У Србији је малина првобитно била украсна баштенска биљка, која је као таква почела да се гаји 1880. године. Њена робна производња заживела је 1920. године, а за њен узгој одређена су подручја Ваљева и Чачка. Данас се она производи широм Србије, а Ариље је ценатар малинарства.
То је разлог због којег причу о малини селимо у село Висока код Ариља у Златиборском округу. Висока је најјужније место у ариљској општини и налази се на највишој надморској висини, чак преко 1.350 метара. Засеоци, центар села и део око сеоске школе, смештени су високо изнад реке Велики Рзав, до које се стиже стрмим путевима и стазама. У таквом окружењу, на 1.100 метара надморске висине, своје место под сунцем нашао је малињак породице Жигон. Иако живи у Старим Бановцима, Љубица Жигон није одустала од породичне традиције у којој је производња малине заживела још 1970. године. Имање је наследила од оца, а малињак се простире на једном хектару и обновљен је пре седам година. На ружи ветрова стваран је изузетан квалитет летње сорте „виламет“, иначе водеће сорте у САД и Канади, што није чудо јер је америчког порекла и настала у Орегону укрштањем сорти „њубург“ и „лојд џорџ“. Реч је о отпорној биљци крупних тамноцрвених плодова, која почиње да зри крајем јуна.
Посластица за дијеталце
Ако желите да се храните здраво, да унесете витамине, минерале и антиоксиданте у свој организам, а да притом избегнете калорије и својим чулима подарите ужитак – слободно навалите на малине. Ово нискокалорично воће богато је витаминима, минералима и влакнима. Сто грама малине има само 53 калорије које долазе из 12 грама угљених хидрата, нешто мање од једног грама масти и око 1,2 грама протеина. На основу дневне препоруке за унос влакана, ова количина задовољава око 26 одсто потреба за дијеталним влакнима. Витамина Ц има за око 32 одсто дневних потреба организма. Садржи и комплекс Б витамина, као и витамин Е којег има за шест одсто људских потреба, те витамин К који задовољава око седам одсто потребног дневног уноса. Конзумирањем 100 грама малине можете да задовољите 32 одсто потребе дневног уноса мангана, док су количине калијума, бакра, гвожђа, калцијума и магнезијума варирајуће.
Ово воће има низак гликемијски индекс, због чега се препоручује и дијабетичарима. Садржи шећер који је природно органско једињење шећера, а који се зове ксилитол и користи се као један од природних шећера као замена обичном. Он садржи мање калорија, спорије се апсорбује у организму, тако да инсулин не подиже нагло. Ако вам је намера да смршате, малине су идеална намирница за ове сврхе. Дијетална влакна малина помажу да се у овом случају осећате сито. Због слатког укуса, могу да замене слаткише.
