Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА ŠANDOR BALANJI, LUKINO SELO: Zimski spanać najkvalitetniji

ŠANDOR BALANJI, LUKINO SELO: Zimski spanać najkvalitetniji

Спанаћ производи од септембра до маја. Не гаји га током лета, јер му је тада боја бледозелена, скоро жута. Сетва у септембру ради се сукцесивно, у размаку од десетак дана између турнуса, што омогућује континуирани род и брање.

1034
Фото: Shutterstock

Zbog obilja vitamina, minerala i proteina, za spanać se kaže da je superhrana. Ovo lisnato povrće obezbeđuje dotok kiseonika do ćelija i tkiva jer sadrži gvožđe koje utiče na količinu hemoglobina u krvi. Nitrati u spanaću jačaju mišiće i eto razloga da ga jedu deca, sportisti…

Prva asocijacija koja se javlja na pomen zelene boje kod većine ljudi je priroda. Ona simboliše sklad, rast, sigurnost, plodnost i svežinu. Tamna nijansa ove boje povezuje se sa novcem. Ako pažljivije pogledamo fotografiju prirode, vidimo da je zelena boja između zemlje i neba. Ona je simbol života, veselja i nade, ali i promena, prolaznosti i na kraju propadanja. Kada je pisao stihove „Zeleno, volim te zeleno…“ Federiko Garsija Lorka imao je vlastitu simboliku. Nekadašnji vidari vezivali su se za zelenu boju. Ona je i danas zaštitni znak u farmaciji, a prisutna je i na oznakama kojima se obeležava zdrava hrana. Zelena boja nas je dovela do priče o superzdravaoj namirnici – spanaću. A mi znamo ko u Srbiji proizvodi najbolji spanać.

Nedaleko od Zrenjanina nalazi se Specijalni rezervat prirode „Stari Begej -Carska bara“ koji je, kako predanje kaže, ime dobio po raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu, carskom predelu od kojeg i srce tiše kuca. Na svega kilometar i po od ovih carskih prizora, između Ribnjaka „Ečka“ i reke Begej, tik uz Belo jezero, smestilo se Lukino Selo. Krenuli smo u potragu za proizvođačem najboljeg spanaća u Srbiji. Put nas je doveo do Bio-farme „Balanji“.

Za proizvodnju hrane u skladu s organskim principima Šandor Balanji prvi put je čuo 2007. godine. Vrlo brzo usledio je sertifikat. Na početku, ova porodica uzgajala je svega nekoliko kultura, a među njima počasno mesto uvek je imao spanać. Jedan od razloga je taj što su Balanjiji uvek rado u svom jelovniku imali baš ovo lisnato povrće. Ipak, najvažnije je to što je ova biljka dobro prihvaćena na tržištu. Šandorova zemlja je odlična za proizvodnju lisnatog povrća i zbog toga većina njegovih proizvoda upravo i jeste iz ove grupe. Kako kaže, spanać treba znati proizvesti jer se on, ukoliko se teži dobrom kvalitetu, ne može uzgajati tokom cele godine. Zbog toga se ne gaji tokom leta jer mu je tada boja bledozelena, skoro žuta.

Priznanje „Najbolje iz Srbije“

„Najbolje iz Srbije“ naziv je akcije koju je pre dve godine organizovala Privredna komora Srbije. U kategoriji organskih proizvoda spanać poljoprivrednog gazdinstva Balanji iz Lukinog Sela po izboru potrošača zauzeo je prvo mesto. Kupci su glasali preko društvenih mreža, a žiri je potvrdio njihovu odluku. Šandor s ponosom ističe ovo priznanje, kao i oznaku „Najbolje iz Srbije“. Kaže da u svojoj organskoj proizvodnji samo koristi prirodne resurse koje mu pruža blizina Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej – Carska bara“, a to su zemlja, vazduh i voda. Ako se tome dodaju iskustvo i predani rad, uspeh ne može da izostane.

– Period u kojem proizvodimo spanać je od septembra do maja. Tokom zime on je izuzetno kvalitetan, a kvalitet mu daje naša zemlja. Setva u septembru radi se sukcesivno, u razmaku od desetak dana između turnusa, što donosi kontinuirani rod i branje. Probnu setvu sprovodimo u avgustu, pa ukoliko je sušna godina, prvi turnus obično ne nikne jer korenov sistem spanaća raste plitko u zemlji i ne može da podnese toplotu. Setvu ponavljamo sve dok vremenski uslovi ne postanu takvi da se spanać pravilno razvija. Bitno je da zemljište uvek bude vlažno. Ako želimo dugu berbu – neophodno je setvu obaviti na kvalitetno pripremljenom zemljištu. Ono mora biti rastresito da bi koren mogao da raste u dubinu i stigne do hranljivih materija koje su u zemlji. U malim količinama koristim organsko đubrivo jer ova biljka ne voli previše nađubreno zemljište – objasnio je Balanji.

Važno je napomenuti da ovoj biljci odgovaraju svi povrtarski predusevi, tako da je naš domaćin seje i posle tikvica, krompira, luka i dugog povrća. Jedino izbegava da na istoj površini spanać seje više puta zaredom. Najvažnije je da usev ne bude zakorovljen, jer se u tom slučaju biljka ne razvija kako treba. Naš domaćin seje sortu „matador“, koja se može kupiti u svakoj prodavnici semenske robe, i kaže da je izbor sote u ovoj proizvodnji bitan ali nije od presudnog značaja. Kao i prethodnih, tako će i ove godine spanać zauzeti oko 1.300 kvadratnih metara Balanjijevog imanja, računajući i plastenike i proizvodnju na otvorenom.

Organski spanać iz Lukinog Sela uglavnom završi na beogradskom tržištu, a manje količine put do kupaca nalaze i u nekim novosadskim radnjama. Pažnju potrošača privlači i to što Balanji spanać pakuje u manjim količinama od 100 do 250 grama, tako da domaćice uvek spremaju sveže povrće, posebno jer se spanać koji se ubere danas već sutra do podne nalazi pred kupcem. Isporuka za markete podrazumeva da se danas ubrani spanać istog dana nađe na rafovima. Sada ovo gazdinstvo već ima redovne kupce, a porodici Balanji je posebno drago što majke rado kupuju organske proizvode za svoju decu.

Popaj nije bio lud

Mnogo hranljivih materija, a malo kalorija. Ovako bi se ukratko mogao opisati spanać. Njegovo poreklo vezuje se za Persiju. U Kinu dospeva u 7. veku, i to tako što ga je kineskom dvoru darovao kralj Nepala. Do Evropljana je stigao tek u 11. veku, kada su ga Mavari doneli u Španiju. Glavni sastojak spanaća je voda. Sadrži malo ugljenih hidrata i lipida, ali je zato biljka sa nejvećim saržajem proteina. Obiluje mineralima poput gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, fosfora i mangana, a od vitamina prisutni su A, C, K, E, kompleks B vitamina i folna kiselina. Spanać takođe sadrži i omega-3 masne kiseline. Zbog toga što ima lekovita svojstva, za njega se kaže da je superhrana. Ovo lisnato povrće obezbeđuje dotok kiseonika do ćelija i tkiva jer sadrži gvožđe koje utiče na količinu hemoglobina u krvi koji je zadužen za transportovanje i skladištenje kiseonika u organizmu. Nitrati u spanaću jačaju mišiće, a ovo je po svoj prilici znao i mornar Popaj, omiljeni dečiji lik iz starog crtaća. Zbog niske kalorijske vrednosti, ova namirnica pomaže kod mršavljenja, a vlakna pospešuju varenje i poboljšavaju rad creva. Spanać daje energiju i vitalnost, zahvaljujući antiokisidantima, posebno vitaminima C i A, doprinosi zaštiti ćelija od slobodnih radikala i na taj način organizam štiti od bolesti. S obzirom na to da sadrži vitamin A, njegovo redovno konzumiranje utiče na poboljšanje vida i sprečavanje pojave katarakte. Minerali koje sadrži zaustavljaju enzime koji povećavaju krvni pritisak, te je idealan za osobe koje boluju od hipertenzije. Zbog sadržaja folne kiseline, odnosno vitamina B9, blagotvorno utiče na zdravlje trudnica i male dece.

 Spanać u tečnom stanju

Prirodni sokovi sa spanaćem blagotvorni su za naš organizam i u različitim kombinacijama daju pozitivne rezultate. Evo i nekoliko recepata:

Sok za mršavljenje je idealan za osobe koje žele da smršaju, pre svega zbog niske kalorijske vrednosti spanaća. U blender staviti 300 g svežih listova spanaća, 2 glavice crnog luka i jednu crvenu papriku. Sve izmiksati, dodati malo muskatnog oraščića i odmah popiti.

Sok za normalnu funkciju mozga jača krvne sudove i doprinosi protoku nervnih impulsa kroz mozak. Iscediti u sokovniku ili izblendirati 300 grama spanaća, 10 špargli i 3 manje cvekle i odmah popiti.

Sok za dijabetičare pravi se tako što se u posudu sipa 300 mililitara vode, 1 kašika limunovog soka i jedna kašika soka limete. U to dodati 200 grama spanaća. Kuvati najmanje sat vremena na tihoj vatri. Sok procediti i piti pola šolje dva puta dnevno pre jela.

 Spanać za doručak, ručak večeru – u kombinaciji sa različitim namirnicama, spanać može oplemeniti različita jela koja se mogu konzumirati za doručak, ručak ili večeru.

Jaja i spanać

Izmutiti 2 jajeta i dodati im so i biber po ukusu. U tiganju zagrejati ulje i 1 minut pržiti 3 šolje spanaća uz neprekidno mešanje. Dodati jaja, pržiti ih 2-3 minuta, posuti sa 1-2 kašike naribanog parmezana, promešati i skinuti sa vatre. Posuti alevom ili tucanom paprikom. Ovo jelo sadrži 270 kalorija, 17 grama masnoće, 3 grama dijetalnih vlakana i 18 grama proteina i izuzetno je zdrav doručak.

Pirinač sa spanaćem

Skuvati 250 grama pirinča u pola litra vode. Iskidati stabljike spanaća do osnove lista i sitno ga iseckati. Ostaviti spanać da se osuši. Naseckati glavicu crnog luka i narendati 2 šargarepe. Sve to pržiti na laganoj vatri dok luk ne dobije zlatnu boju. Preko luka i šargarepe dodati spanać da se malo obari. Nakon 5-6 minuta dodati i skuvan pirinač. Sve to začiniti po ukusu. Ispržiti dva jaja i dodati ih jelu.

Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019.