Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Samo da nema leda, snega ili blata

Samo da nema leda, snega ili blata

691

Mart je najbolji prolećni mesec za sadnju voća i treba iskoristiti svaki lep martovski dan za formiranje novih zasada. Početak proleća je odlično vreme za sadnju svih voćnih vrsta, a idealna temperatura za ovaj posao je oko 15 stepeni.

– Važno je da zemlja ne bude zaleđena, da nema snega i da na parceli nije blato posle eventualnih obilnih kiša. Mart je uglavnom mesec kada se u Srbiji posadi najviše voća – kaže Veroljub Kačarević, zaštitar, voćar i kalemar iz Vinče kod Topole.

Najvažnije su zdrave i kvalitetne sadnice

– Iskustvo govori da u našim proizvodnim uslovima sadnja može da se obavlja do cvetanja voća, koje je u punom rodu.

To je svojevrsna vremenska odrednica kojom bi mogli da se rukovode voćari. U zavisnosti od godine to je uglavnom početak ili sredina aprila. Ali, na primer, prošle godine je cvetanje počelo kao nikada ranije, već u martu – dodaje Kačarević.

Foto: AdobeStock

– Za prolećnu sadnju, podjednako kao i za jesenju, važno je odabrati kvalitetne i zdrave sadnice, koje u korenovom sistemu imaju dobro razvijenih pet žila, na kojima su sitne žilice.

Da bismo imali kvalitetan zasad i visok procenat primljenih sadnica voćari moraju da obrate pažnju da je sadnica prečnika jedan centimetar, na mestu koje je udaljeno deset centimetara od mesta kalemljenja. To su takozvane sadnice prve klase. Ona takođe treba da ima rodne pupoljke – objašnjava Kačarević.

Sadnice voća bi trebalo da se kupuju u registrovanim rasadnicima, gde biljke imaju sertifikate, koji su garancija da su prošle kontrolu na viruse i bolesti. To je ujedno i „ulaznica“ za izvoz voća u budućnosti, ako domaćin planira da rod plasira na tržište Evropske unije. Jedan od uslova EU je i dokaz o sertifikovanom materijalu.

Biljana Nenković

Prolećna sadnja rizičnija je od jesenje. Međutim, ako iz bilo kog razloga voćari nisu uspeli da pre ili u toku blage zime obave sadnju, preostaje im samo prolećna. Postoji opasnost da će ove sadnice biti više iscrpljene, jer će se odmah naći na udaru prvog prolećnog sunca, koje ponekad zna da bude jako. Takođe, može doći do isušivanja korena, jer on mora prvo da stvori nove tanke žilice i da se učvrsti, te se može desiti da sadnica krene kasnije od one iz jesenje sadnje. S druge strane, prednost prolećne sadnje je manji rizik od izmrzavanja u slučaju oštrih zima.

Tekst i foto: Biljana Nenković

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.