Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji. U poslednje vreme raste interesovanje za zasnivanje novih i proširivanje već postojećih zasada. Trenutno se prostiru na ukupno oko 1.000 hektara i očekuje se dalji rast. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera.
Sorta “djuk” zauzima dominantno mesto na plantažama zahvaljujući visokoj rodnosti i odličnom kvalitetu ploda, a posebno ranom vremenu zrenja. Za berbu pristiže u prvoj dekadi juna do početka jula, čime se obezbeđuje snabdevanje inostranog tržišta svežim plodovima u vreme kada se javlja deficit u ponudi.
Višestruka korist od protivgradne mreže
Visokožbunasta borovnica zahteva dovoljno svetlosti za svoj rast i razvoj. Međutim, gajena na otvorenom polju, u uslovima prejake radijacije, u kombinaciji sa visokom temperaturom i deficitom vlage, može biti izložena stresu. Visoke temperature – iznad 30 Celzijusovih stepeni, posebno ako se javljaju u fazi cvetanja i sazrevanja plodova, i ako traju duže, mogu da nanesu značajna oštećenja.
Sve ovo ukazuje da primena protivgradne mreže ima svoje prednosti i treba da bude sastavni deo savremene tehnologije gajenja borovnice. Naša sagovornica objašnjava da su to potvrdila i naučna ispitivanja, a pokazalo se da mreža utiče pozitivno i na masu ploda, sadržaj rastvorljive suve materije, ukupnih antocijana i fenola. Takođe, mreže mogu biti i efikasna zaštita plodova od nekih insekata (rutava buba, zrikavci i sl.), a delimično i od ptica tokom berbe.
Velika ulaganja u savremene plantaže
– Ulaganja u podizanje zasada borovnice su velika – kaže dr Jasminka Milivojević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. – Sve više se podižu savremene plantaže ove voćne vrste. A razloga ima nekoliko. Pre svega, povećana je tražnja za plodovima borovnice na svetskom tržištu, a ona je zasnovana na svesti potrošača o hranljivim i lekovitim svojstvima ovog voća. Takođe, snabdevenost domaćeg tržišta borovnicama je nedovoljna, a ne treba zanemariti ni veleprodajnu cenu plodova, koja je visoka i iznosi do šest evra po kilogramu.
Jedan od ograničavajućih činilaca gajenja visokožbunaste borovnice su neadekvatni ekološki uslovi na mnogim lokalitetima u Srbiji. Naime, ova voćka zahteva zemljišta kisele reakcije i rastresite strukture, koja su dovoljno vlažna i bogata šumskim humusom. Radi prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje pogodnih zemljišta, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva zemljišnih štetočina, u poslednje vreme počinje da se primenjuje hidroponski, odnosno uzgoj u saksijama i vrećama od agrotekstila u kojima se nalazi određena supstratna smeša.
Prednost ovakvog uzgoja je što mogu da se iskoriste nepogodna, odnosno zemljišta teškog mehaničkog sastava i neodgovarajuće pH vrednosti. Takođe, veća je gustina sadnje. Broj biljaka po jednom hektaru se kreće od 4.170 do 5.550, dok je u sistemima gajenja u zemlji on mnogo manji – između 2.200 i 3.300. U ovakvim uslovima borovnica je zaštićena od zemljišnih štetočina, olakšano je zalivanje sa odličnom drenažom supstrata i programiranjem prihrane, čak i u uslovima povećane količine padavina. Prednost je i to što se osušene, izmrzle ili obolele borovnice jednostavno izmeštaju iz zasada i zamenjuju novim.
Agrotekstil umesto herbicida
Sadnja biljaka u hidroponici se može izvoditi na jesen, ukoliko su sadnice dobro zdrvenjene i kao takve otpornije na štetno dejstvo ranog jesenjeg mraza, ili na proleće, uz obavezno instaliranje sistema za navodnjavanje. Za ovaj vid proizvodnje koriste se saksije različite zapremine (od 26 do 100 litara), tako da postoji mogućnost presađivanja. Koja zapremina će se izabrati zavisi od starosti i razvijenosti sadnice.
Ukoliko se želi izbeći presađivanje, poželjno je borovnice odmah posaditi u veće saksije koje su napravljene od kvalitetnijeg plastičnog materijala otpornog na mehanička oštećenja. Na taj način im obezbeđujemo povoljne uslove za razvoj u dužem vremenskom periodu. Pored saksija, postoje i vreće od agrotekstila sa vodopropustljivim dnom, zapremine 47,5 litara, koje mogu biti različite boje, odnosno crne, bele, zelene, sa ili bez ručki.
Održavanje zemljišta unutar redova (bez korova) obavlja se postavljanjem vodopropusnog agrotekstila, najčešće širine 100 centimetara, na koji se postavljaju vreće i saksije. Na taj način prostor između i oko sadnica biće zaštićen pa se eliminiše upotreba herbicida.
Prava formula za supstrat
Za hidroponski uzgoj borovnice od velike važnosti je da se izabere prava kombinacija supstrata, jer u njemu biljke treba da prežive ceo svoj vek.
– Kontejneri, odnosno saksije ili vreće, pune se supstratnom smešom, koju čini treset sa pH vrednošću 2,5 do 3,5 (30 do 50%) i kompostirana strugotina četinara (50 do 70%) – objašnjava dr Jasminka Milivojević. – U ovu smešu se može dodati perlit radi obezbeđivanja bolje poroznosti i oceditosti supstrata. U ponudi postoje i gotove supstratne smeše napravljene za borovnicu, koje sadrže kiseli treset, kokosova vlakna i perlit u odgovarajućem odnosu. Navodnjavanje se izvodi sistemom kap po kap, preko ubodnih kapljača, a njihov broj i količina emitovane vode na sat po saksiji, odnosno vreći zavisi od zapremine kontejnera. Đubrenje može da se izvodi dodavanjem u supstrat granulisanih mineralnih ili peletiranih organskih đubriva, kao i primenom vodorastvorljivih đubriva kroz sistem za navodnjavanje i folijarno. Očekivani prinos u punoj rodnosti kod biljaka gajenih u hidroponici se kreće od tri do četiri kilograma po žbunu.
Gajenje u zemljištu – na gredicama
Voćari koji se opredele za tehnologiju gajenja borovnice direktno u zemljištu treba da se pridržavaju određenih pravila. Jedno od njih je da za nove zasade nisu dobra mesta na kojima se duže zadržava voda. Treba izbegava i zatvorene doline, strme i položaje koji su na udaru hladnih, suvih i jakih vetrova.
– Posebno je značajan izbor zemljišta pogodnog mehaničkog sastava, a to su ilovačasta i peskovito-ilovačasta – naglašava dr Jasminka Milivojević. – Važna je i njihova pH vrednost, koja treba da se kreće u rasponu optimalnih vrednosti – 4,2 do 5,0 (maksimalno 5,5). U ovakvim uslovima primenjuje se sadnja u jamiće, koji se otvaraju na udaljenosti od 1 do 1,5 metara u redu i pune supstratnom smešom sastavljenom od strugotine četinara i kiselog treseta u različitim odnosima. Ukoliko su zemljišta teška, sa visokim procentualnim učešćem gline i praha (glinovite ilovače i praškasto-glinovite ilovače), preporučuje se zasnivanje zasada borovnice na gredicama visine 30 do 40 centimetara. Ovakav sistem gajenja sprečava pojavu zabarivanja u uslovima povećane količine padavina, koja dovodi do gušenja korenovog sistema i otežanog usvajanja hranljivih elemenata iz zemljišta.
Zavisno od primenjenog rastojanja sadnje, potreban broj sadnica po jednom hektaru se kreće od 2.200 do 3.300. U punoj rodnosti žbunovi gajeni u optimalnim ekološkim uslovima, a posebno na zemljištu pogodnog mehaničkog sastava i pH vrednosti, daju prinos do šest kilograma plodova, dok se prinos po hektaru kreće od 12 do 15 tona.
Najvažnije sorte i njihove odlike
“Djuk” je dosta stara američka sorta, zastupljena u proizvodnji od 1986. godine. Najzastupljenija je sorta borovnice u proizvodnim zasadima u Srbiji. Žbun je umereno bujan, sa jakim uspravnim izdancima, čije se grane pod teretom obilnog roda savijaju ka zemlji. Cenjena je zbog postojane rodnosti, čvrstine i krupnoće bobica.Veoma je tolerantna na promenljive uslove tokom zime. Relativno kasno cveta, zbog čega se preporučuje za područja u kojima se javljaju pozni prolećni mrazevi. Sazreva rano (prva dekada juna) i daje visok prinos.
Plod je ujednačen, srednje krupan do krupan, spljošten, intenzivno plave boje, sa obilnim pepeljkom, prijatnog, slatkonakiselog ukusa i arome. Dugo ostaje u svežem stanju i dobro podnosi transport. Plodovi ove sorte su pogodni za potrošnju u svežem stanju i različite vidove prerade. Ima kompaktan grozd, zbog čega je ova sorta pogodna za mehanizovanu berbu.
“Draper” je novija sorta, stvorena na Univerzitetu u Mičigenu 2004. godine. Počela je da se širi u proizvodnim zasadima u Srbiji prethodnih nekoliko godina. Žbun je snažan i uspravan, srednje do visoke produktivnosti. Tolerantna je na bolesti. Cvetanje počinje sredinom aprila, a zrenje plodova sredinom juna.
Plod je konstantno krupan (prosečne mase oko dva grama) i uniforman, slatkonakiselog ukusa, sa visokim sadržajem rastvorljive suve materije (13,5%) i umerenim sadržajem ukupnih kiselina (1,2%). Pokožica ploda je čvrsta, svetloplave boje. Meso ploda je hrskavo i čvrsto. Ima odličnu transportabilnost i skladišnu sposobnost.
“Nui” se zbog atraktivnih plodova, u jednom periodu ubrzano širio u zemljama u kojima se proizvodi borovnica. Sazreva srednje rano (sredinom juna). Žbun je umereno bujan. Ima osobinu horizontalnog formiranja grana, zbog čega rezidbom treba potencirati njihovo uspravno formiranje. Srednje je prinosna sorta. Bobice su vrlo krupne, čvrste, privlačnog izgleda i kvalitetne, te su stoga pogodne za potrošnju u svežem stanju, kao i za različite vidove prerade. Prema nekim autorima, po kvalitetu plodova ova sorta spada u najvišu klasu.
Dobro podnosi transport i čuvanje. Pogodna je za gajenje u plastenicima i staklenicima. Prva iskustva u gajenju ove sorte u našim uslovima ukazuju da je izuzetno osetljiva na nedostatak zemljišne, ali i vazdušne vlage.
“Blukrop” je relativno stara američka sorta. Raširena je širom sveta zbog visoke adaptabilnosti na različite pedo-klimatske uslove. Rađa redovno i dobro. Pripada grupi srednje ranih do srednje poznih sorti (početak treće dekade juna). Sezona berbe traje četiri do šest nedelja. Žbun je bujan, uspravan, otporan na sušu, visoke temperature, zimske mrazeve i prouzrokovače bolesti. List je srednje krupan i eliptičan.
Grozd je rastresit, sa krupnim, loptastokolačastim i čvrstim bobicama svetloplave boje. Meso je nakiselo, aromatično i kvalitetno. Bobice ne pucaju i ne otpadaju u punoj zrelosti. Dobro podnosi transport i čuvanje. Radi dobijanja krupnijih i kvalitetnijih plodova, zahteva oštru rezidbu.
S. Malinović
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.
