Piše: Andrijana Glišić
Iako nas iskustvo uči da je jesenja sadnja voća preporučljivija, zbog boljeg ukorenjavanja i prijema biljaka, mnoge su prednosti i prolećne sadnje, ukazuje profesor s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin. Voćke koje se sade u jesen bivaju izložene različitim nepovoljnim faktorima spoljašnje sredine, poput izmrzavanja, napada štetočina i glodara, različitih vrsta oštećenja, vremenskih nepogoda kao što su velike količine padavina ili olujni i jaki vetrovi koji mogu i da isuše biljku. Prolećnom sadnjom izbegavaju se sve te neprilike.
Na pitanje koje voće kada treba saditi, kaže da je svejedno, da se sve vrste mogu saditi bilo kada, samo da je ipak savet da se to uradi što ranije.
– I sadnja u aprilu, maju ili junu može da bude uspešna, ali je u tom slučaju bitno imati sistem za navodnjavanje i da su sadnice bile u hladnjačama, jer su tamo na sigurnom. Tako je rezultat zagarantovan.
Može se, ističe naš sagovornik, saditi i u januaru i februaru, bitno je da temperature budu u plusu. Svakako, savetuje što raniju sadnju zbog boljeg prijema. Naravno, sadnice bi obavezno trebalo da budu kupljene u registrovanim i proverenim rasadnicima i hladnjačama koje prodaju jasno deklarisan sadni materijal. Ukoliko voćari odluče da posade u poslednjoj dekadi marta ili u aprilu, ali čak i kasnije, bitno je da ih dobro zaliju.
– Osnova dobre sadnje je dobra priprema zemljišta. I treba krenuti na vreme. Ukoliko je zemlja ranije obrađivana, onda je lako uraditi još nekoliko mera. Ako nije obrađivana, potreban je duži period da je odmorimo, iskrčimo, taj proces može da traje i dve do tri godine. Zato je bolje saditi na već obrađenoj površini – kaže naš sagovornik.
Savetuje da to bude na mestu gde je bila kultura s kraćom vegetacijom, jer se može lako pristupiti obradi. Pre same sadnje treba iskopati rupe na dubini, širini i dužini od 40 cm. Korenov sistem, odnosno same sadnice, trebalo bi potopiti bar na 24 sata u čistu vodu ili u vodu sa biljnim stimulatorima, ponekad i fungicidom, kako bi voćka bila zaštićena.
– Pre sadnje treba pregledati materijal, pogledati da li je sve u redu, malo skratiti žile koje su predugačke kako bi stale u rupu i da bismo podstakli njihov bolji porast. Nakon toga, prekratiti sadnice. To je vrlo bitno, jer to pospešuje njihov bolji prijem – navodi takođe Magazin i poručuje da je redovna zaštita i nega neophodna i u narednim mesecima.
Jabuka najbolje podnosi mraz
Ako očekujemo da će biti niskih temperatura i mrazeva, treba zaštititi pojedinačna stabla od izmrzavanja materijalima kojima se može napraviti izolacija, upravo zbog toga što su stabla mlađih sadnica osetljivija, jer imaju više sokova i sklonija su izmrzavanju. Najosetljivije na našim prostorima su kajsija, breskva i trešnja, kao i jagoda, ali i kruška, upozorava profesor Magazin i naglašava:
– Jabuka je najotpornija i nju uvek preporučujem u ravničarskim predelima, a u ravnici je uvek preporučljiva i oblačinska višnja, kao i stenlej šljiva. Svakako, u nižim terenima dolaze u obzir voćne vrste koje imaju veću otpornost na niske prolećne temperature i mrazeve, i to su one koje kasnije kreću s vegetacijom i imaju kraći period mirovanja.
Što je viša nadmorska visina, na brdovitom terenu, izbor voćnih vrsta se širi, te dolazi u obzir veći broj koštičavih voćaka, poput breskve, kajsije, trešnje, jagodastog voća koje se, inače, u Srbiji može saditi i na najvišim nadmorskim visinama.
