Tekst i foto: Biljana Nenković
Proleće je na pragu i vreme je za sadnju drvenastih i grmolikih vrsta u dvorištima. Obzirom da su to višegodišnje biljke koje će ostati godinama na istom mestu, njihovom odabiru i sadnji treba posvetiti više vremena i planiranja. Oni dvorištu daju strukturu, pružaju hladovinu i staništa su za male životinje. Pošto su ukrasne vrste treba voditi računa da njihove boje, teksture kore, listova ili cvetova dođu do izražaja.
Ukrasno drveće i žbunje daju volumen svakom dvorištu, ali nisu samo ukras. Korisni su. Proizvode kiseonik, smanjuju zagađenja i eroziju zemljišta, a istovremeno mogu da budu mesto za čarobne trenutke u baštama. Pre tih trenutaka potrebno je malo planiranja i promišljanja. Kod odabira ukrasnog drveća najbitnija je konačna visina stabla i koliko je vremena potrebno da je dostigne.
-Neke vrste rastu sporo i u početku se odlično uklapaju u mala dvorišta. Ali vremenom bi mogle da blokiraju svetlost ako su blizu prozora i čak da oštete temelje kuće ili staze. Mnoga stabla svoju konačnu veličinu i lepotu dostižu tek posle 15 do 20 godina, pa je to razlog zašto se često greške vide tek posle nekoliko decenija. Zato moramo imati na umu da drveće i žbunje koje posadimo više ne presađujemo. Drveće se može saditi u obliku drvoreda, neformalnog oblika ili pojedinačno. Ukrasno drveće ne podnosi senku drugih biljaka, te je prvi korak odabrati prostrano i svetlo mesto – kaže pejzažni arhitekta Magdalena Nenković.
Biljke ne treba saditi u mokro tlo. Zemlja treba da bude suva i pre sadnje je treba prekopati da se provetri, a to je najbolje uraditi u kasnu jesen. Glinasta tla su loše drenirana i zadrže previše vode, pa bi takvu zemlju trebalo poboljšati. Potrebno je iskopati dovoljno veliku rupu, a dno i zid jame ne bi trebalo da budu zbijeni kako se usled jakih kiša voda ne bi skupljala i ne bi dolazilo do truljenja korenja. Za veća stabla nakon sadnje postavlja se oslonac.
Ako je zemlja lošijeg kvaliteta treba u iskopanu zemlju dodati supstrat ili kompost. Sveže stajsko đubrivo ili organska đubriva ne smeju doći u direktan kontakt s korenjem, a oko posađene biljke se može staviti sloj pokošene trave, kravljeg đubriva ili malča.
Sve nijanse crvene
-Najatraktivnije su vrste ukrasnog drveća sa nijansama crvene boje, poput crvenolisne šljive, javora, hrasta, bukve. Međutim, treba voditi računa da se ne pretera. Preporučuje se da se kombinuje sa ostalim vrstama. U ukrasno drveće spadaju i neke patuljaste forme – kaže Nenković.
Ukrasni grmovi ili žbunje mogu biti pojedinačni ukras u dvorištima ili dodatak ukrasnom drveću. Sade se uglavnom formacijski, jedni do drugih, u skupinama ili duž staza.
-Glavno pravilo kod sadnje grmova ili žbunja je da niske vrste idu bliže unutrašnjosti dvorišta, a visoke iza njih. Na taj način se na ravnim terenima postiže dinamičan terasast efekat. Kod odabira vrsta potrebno je u sklopovima saditi one koje imaju slične potrebe za vodom, suncem i sastavom zemljišta. Da bi preko cele godine imali vegetaciju, treba birati biljke koje u različito vreme listaju ili cvetaju – dodaje Magdalena.
Dekorativno žbunje
1. Variegatum je izuzetan varijetet javora, šarenih listova, visine do 5 metara i isto tolike širine krošnje. Dobro raste na svim tipovima zemljišta, čak i na zbijenom, a smeta mu samo ekstremno suvo ili ekstremno vlažno tlo. Veoma je otporan na niske temperature, kao i na aero – zagađenje. Najviše mu odgovara polusenka.
2. Berberis spada u grupu ukrasnog šiblja jarkih boja, koja ima 500 različitih vrsta. To su listopadni ili zimzeleni ukrasni grmovi koji mogu biti visine od 30 centimetara do 5 metara. Boje lišća mogu biti žuta, zlatna, zelena ili crvena. List menja intenzitet boje od proleća, pa sve do kasne jeseni.
3. Japanski javor ne zauzima mnogo mesta, lišće tokom jeseni izgleda atraktivno. Uzgaja se na zaštićenom i osunčanom mestu, a voli blago kisela i vlažna tla.
4. Magnolija je poznata po velikim cvetovima u belim, rozim ili ljubičastim nijansama. Uspeva na suncu ili laganoj senci, a najbolje je saditi na mestima koja su zaštićena od jakog vetra i mraza. Vrlo je pogodna kao pojedinačno stablo na travnjaku.
5. Japanska trešnja naraste od 8 i 12 metara. Sadi se u rano proleće ili jesen na sunčana mesta. Voli kiselo zemljište sa pH između 4,7 i 7,5.
6. Merala je listopadni grm ili drvce koje naraste od 4 do 6 metara, cveta u aprilu sitnim snežno- belim cvetovima. Plod joj je crveno – crna bobica, jestiva i blago kiselog ukusa koja dozreva od juna do avgusta. Voli kisela tla i puno sunca.
7. Forsitija se sadi na sunčanim ili polusunčanim mestima. Raste do 3 metra. Cveta u rano proleće, a cvetovi su žute boje. Odgovaraju joj tla bogata humusom i smanjenom vlagom.
8. Jasmin voli sunčana mesta, raste do 5 metara, a opseg krošnje mu je oko 2 metra. Intenzivnog je mirisa. Cvetovi su bele boje, a proleće je idealno vreme za sadnju.
9. Paulovnija je visoko drvo. Optimalna pH vrednost tla za nju je između 5 i 8, a sadnja se obavlja isključivo u proleće, najčešće sredinom maja, kada prođe opasnost od mrazeva. Visina stabla može dostići i 20 metara, pa treba biti vrlo oprezan pri izboru mesta za ovo drvo.
10. Divlji kesten voli plodna, dobro drenirana i umereno vlažna tla, blago kisele ili neutralne pH reakcije. Razmnožava se semenom koje će, ako je posejano u proleće, proklijati nakon tri do četiri nedelje. Može da se razmnožava kada da se mlade biljke pored stabala presade ili se sadnice kupe.
11. Jorgovan voli jako sunce, ali podnosi i blagu senku. Najbolje vreme za sadnju je u proleće ili u jesen na razmacima od 1,5 do 4,5 metara.
Jorgovan privlači leptire, lavanda pčele
-Zimski jasmin, hibiskus i budleja cvetaju tokom celog leta, dok kurika svoju lepotu pokazuje na jesen, i to jako dekorativnim bobicama i lišćem koje menja boju u crvenu. Obratite pažnju i na boju, oblik i miris cvetova. Neki grmovi opojno mirišu, pa ako to želite birajte jasmin, lonicera japonica, letni jorgovan, zimski jasmin, gliciniju ili jorgovan. Recimo japanska dunja i spiraea baš ne mirišu. Mnoge vrste grmova možete nabaviti u raznim bojama cvetova, pa kad jednom odaberete vrstu, možete još i tražiti tu vrstu u određenoj boji. Baštenski hibiskus može da bude u beloj, roze, crvenoj ili plavoj boji. Za privlačenje životinja možete takođe posaditi određene vrste. Letnji jorgovan privlači leptire, dok lavanda doziva pčele – kaže Magdalena Nenković.
