VOĆNJACI U SMIRAJ VEGETACIJE
Već početkom novembra voćari imaju manje posla. Obično je berba završena, ponegde su ostale samo mušmule, dunje, plodovi kasnih sorti jabuka, ali, to za voćare još nije „zvono za veliki odmor“. Valja srediti voćnjak, pregledati svako stablo, ubrati trule i mumificirane plodove, iz krošnji ukloniti polomljene grane, lišće…
Ako se u voćnjak, pred kraj vegetacije uselila neka zaraza, lišće pokupiti, izneti iz zasada i spaliti. Posebno treba pregledati voćke na okućnicama. Ako su zdrave, svo lišće valja ograbiti u međuredni prostor u kojem će, zajedno s đubrivom, biti zaorano.
A onda, na red dolaze same voćke. Treba ih zaštititi i pripremiti za narednu vegetaciju u kojoj se od njih očekuje bogat i zdrav rod. Vreme je za takozvano jesenje plavo prskanje, a ono se radi kada opadne dve trećine listova.
Brana parazitima i bolestima
Zašto se voćke prskaju u poznu jesen, kada nema više vegetacije? Ovim prskanjem, a radi se uvek preparatima na bazi bakra, se prvo dezinfikuju lisni ožiljci, jer oni su otvorena vrata za ulazak parazita u voćku. Zatim se uništavaju paraziti, izazivači bolesti, koji zimu provode u voćnjacima, bilo na stablima ili u opalom lišću. Ovim blagotvornim mlazom fungicida eliminišu se prouzrokovači kovrdžavosti lista breskve, rogača šljive, monilioze koštičavih voćaka (šljiva, breskva, kajsija, višnja i trešnja), pegavosti listova i krastavosti plodova kruške, raznih antraknoza, ljubičaste pegavosti maline, šupljikavosti listova i krastavosti plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka, bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, drugih bakterioza voćaka, ekskorioze vinove loze i drugi uzročnici bolesti biljaka.
Svi ovi paraziti po završetku vegetacije ostaju u krošnji, u pukotinama kore, na pupoljcima, trulim organima, mumificiranim plodovima i drugim skrivenim mestima.
S nezaštićenih voćaka u proleće kreću nove primarne zaraze. Posebno kada su zime blage, patogeni mogu neometano dospeti na osetljive delove voćke i ostvariti zarazu. Zato, da se s prvim toplim danima ne bi desile nove nfekcije, paraziti se moraju uništiti na mestu na kojem prezimljuju. Ako se na nezaštićenim voćkama, zbog izostanka niskih temperatura i mraznih dana, infekcija ne ostvari tokom zime, prezimeli organi patogena novu zarazu šire u rano proleće, pre nego što se počne s redovnom prolećnom zaštitom.
Ukoliko se kod breskve ne spreči da parazit, prouzrokovač kovrdžavosti listova, zloglasna tafrina, dospe u pupoljke, on tokom zime i rano u proleće u njima zarazi mlade listove još pre nego što se pupoljci otvore, a bolest se otkriva čim se oni razlistaju. Tada je kasno da se širenje zaraze spreči. Otuda preporuku da se plavo prskanje obavi blagovremeno u jesen treba shvatiti veoma ozbiljno.
Temeljno kupanje krošanja
Plavo prskanje se mora temeljno uraditi. Svaki deo krošnje treba potpuno nakvasiti, tako da se voćke okupaju, da se s njih kapljice slivaju na zemlju. Ukoliko neki deo ostane neoprskan, odnosno nezaštićen, na njemu se u proleće može pojaviti bolest. Prska se po lepom vremenu kada su voćke suve i kada je temperatura iznad 5 stepeni Celzijusa. Ako je vetrovito, na voćkama ima snega ili je temperatura ispod pet stepeni prskanje treba odložiti za neki lepši, topliji dan.
Obično se sve voćke ne štite istovremeno. Koštičave vrste, malina i kupina se prskaju ranije, jer im i vegetacija kreće pre jabučastih voćaka.
U periodu od opadanja listova do bubrenja pupoljaka, štetočine koje su se tokom vegetacije intezivno hranile i razmnožavale na voćkama miruju u određenom stadijumu, otpornom na niske temperature. Da bi se smanjila brojnost za narednu godinu, neophodno je tokom zime pregledati stabla i na osnovu utvrđenog stanja odlučiti da li ima potrebe za zimskim prskanjem mineralnim uljima. Ako pregled pokaže da se na voćkama krije dosta raznih bubica koje su tu pronašle prijatno mesto za svoj zimski san, u rastvor bakarnog fungicida valja svakako dodati i neko mineralno ulje koje će da onemogući piljenje ovih štetočina u proleće.
Preporučeni preparati
Prska se obično kada je opalo oko 50 do 70 odsto listova, a u voćnjacima u kojima je bilo jače zaraze može se i ponoviti kada opadnu svi listovi. Prska se nekim od preparata na bazi bakra, uz dodatak jedan do dva procenta mineralnih ulja. Od bakarnih preparata koriste se:
Bakarni kreč -50 u dozi od 0,75 posto u mirovanju, a 0,5 procenata u vegetaciji do faze mišijih ušiju. U istoj koncentraciji i vremenu može da se prska i fungicidima Bakrocid S-50, Kupragin i Blauvit.
Dozvolu za zaštitu u ovom periodu imaju i Bakarni oksihlorid-50 u dozi od 1,5 posto u mirovanju, a 1 procentni rastvor u vegetaciji do početka cvetanja, Blauvit u dozi od 0,7 posto u mirovanju, a 0,25 procenata u vegetaciji do cvetanja, Kuproksat u dozi od 0,5 do 0,6 posto u mirovanju, a 0,4 do 0,45 procenata u vegetaciji do faze mišjih ušiju i Kuprozin 35-WP u koncentraciji 0,35 posto i u mirovanju, i u vegetaciji do faze mišjih ušiju.
Piše: Svetlana Mujanović
