Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović izjavio je da su domaći proizvođači voćnih rakija poslednjih godina napravili značajan iskorak u proizvodnji kvalitetnih alkoholnih pića i u promeni dizajna svoje ambalaže i nastupa.
Proizvođači žestokih alkoholnih pića su na sajmu „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ imali svoje štandove, a stručni žiri je ocenio izložene rakije u pojedinim kategorijama.
– Imamo preko 750 registrovanih proizvođača. Među njima nema mnogo velikih proizvođača, ali ima veoma kvlaitetnih rakija, šljivovica pre svega. Poslednjih petnaestak godina je napravljen veliki iskorak u pogledu kvaliteta, dizajna i promocije, što je važno zato što su to proizvodi premijum kvaliteta – rekao je Bogunović.
Ocenio je da su srpske rakije možda i kvalitetnije do poznatih svetskih proizvoda kao što su viski, džin, rum, votka, ali su i skuplje od njih, jer je proizvodnja ovakvih pića skupa, zato što polazi od sirovine visokog kvaliteta, zahteva dug tehnološki proces proizvodnje i sazrevanja.
– Za nas je nevolja što to nije dovoljno poznat proizvod, pa je promocija na širem svetskom tržištu dosta teška i zahteva dosta ulaganja, truda, prisustva na sajmovima, degustacije, promocije, i mi se nadamo da ćemo u narendom periodu uspeti da proširimo ta tržišta ne samo na zemlje gde živi naša dijaspora, već i da naučimo ljude iz drugih zemalja da je to piće možda kvalitetnije od svetski poznatih pića – ocenio je Bogunović i naglasio da nije neophodno da se u Srbiji proizvode velike količine šljivovice i drugih rakija, jer je reč o pićima premijum klase.
Vlasnik destilerije „Tim“ iz Ramaće sa padina Rudnika, Nikola Tanasijević dobio je zlatnu plaketu za rakiju „Dar visova“ u kategoriju rakija starih 15 godina.
– Naša rakija je odležavala 15 godina u buradima koja su napravljena od hrastovog i bagremovog drveta, i mislim da se u toj kombinaciji i krije ukus naše rakije, i da se po tome razlikuje od drugih – rekao je Tanasijević i dodao da je piće koje pravi njegova porodica napravljeno od kupaže autohtone sorte crvene ranke ili crvenjače i čačanske rodne šljive i naročito istakao da se čeka da voće postane potpuno zrelo pre branja.
Goran Mijailović iz Čumića kod Kragujevca u svojoj destileriji „Zavet“ proizveo je šljivovicu za koju je dobio zlatnu plaketu u kategoriji rakija starih 10 godina. Kaže da je nagrađena rakija napravljena po standardima udruženja „Šumadijska šljivovica“, a to su da rakija mora da bude destilovana od sorti crvena ranka, čačanska lepotica i čacankska rodna.
– Po standardu, prava šumadijska rakija je odležala u buradima zapremine 500 litara naprevljenim od srpskog hrasta kitnjaka, a obavezno je da bude pečena u bakarnom kazanu, uz duplu destilaciju i uz minimum 18 meseci odležavanja – istakao je Mijailović, koji se naročito ponosi jubilarnom ograničenom serijom rakije „Šljiva 190“, koja govori o dvovekovnoj tradiciji proizvodnje ovog pića u njegovoj porodici.
– U Arhivu Srbije pronašli smo u spisima spahijskih prihoda da je naša porodica pre 190 godina plaćala porez na kazan i vino, i povodom jubileja smo napravili ovu rakiju staru 15 godina – otkriva Mijailović.
Za najbolju rakiju na sajmu proglašena je jabukovača destilerije „Ognjena“ iz Prijepolja, čiji je suvlasnik Vukosav Tomašević. Kaže da se rakija, kao i vino moraju praviti natenane, s ljubavlju i najbolje od autohtonih sorti voća. Tomašević navodi da je kod proizvodnje šljivovice najpoželjnije praviti kupažu od sorti crvena ranka, požegača ili madžarka i trnovača.
– Isto tako su najbolje jabukovače od starih sorti budimke, kožare, šarenike, kolačare i sličnih. Trebalo bi da se učini napor da se te sorte sačuvaju i da im se produži život – smatra Tomašević.
On ističe kako poslednjih godina proizvodnji domaće rakije preti „tajkunizacija“, jer je sve više velikih igrača u ovom biznisu koji ulažu više miliona evra i da je zbog toga potrebno sačuvati male porodične destilerije.
– Niko ne treba da spreči velike proizvođače, ali se bojim da će srpska rakija postati neka vrste konfekcijskog proizvoda. Tako je i sa viskijem, jer ovi koje pijemo su vrste nižeg kvaliteta. Najbolje su male serije iz kućnih destilerija, koje imaju viševekovnu tradiciju, i to su pravi i daleko skuplji viskiji – napominje Tomašević.
Rekao je da su sve rakije koje su izložene na sajmu vrlo dobre, ali da se sve međusobno razlikuju, zato što voće od koga su napravljene nosi specifične karakteristike podneblja na kojem je raslo.
– Zato naše rakije treba na stranim tržištima profilisati, ne kao konfekciju, već kao male zanatske porodične priče sa ograničenim serijama. Za to je potrebna ogromna pomoć države da se uradi marketing, ali ako budemo imali takav pristup, onda bismo mogli sa rakijom, kao i sa vinom, da napravimo ogroman iskorak i da to bude značajan prihod – zaključio je Tomašević.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
