Cena koštanja kilograma ovogodišnjeg roda pšenice je 22,34 dinara na indivinualnom sektoru, a sa ostvarenim prinosom od 5.000 kilograma po hektaru, pokazala je kalkulacija stručne službe Zadružnog saveza Vojvodine. Ukupni troškovi po jedinici površine, koji uključuju troškove mašinskih operacija i troškove repromaterijala, su 111.704,28 dinara. Ovi podaci čuli su se na „Žetvenom danu“ koji je u organizaciji ZSV održan na parcelama ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine.
Na značaj inividualnih gazdinstava koja proizvode hlebno žito, kao i na aktuelna dešavanja na tržištu, ukazala je sekretarka ovog saveza, Jelena Nestorov Bizonj.
-Tržište je postalo još nepredvidivije. Naime, od prethodne godine i pojave kovida i krize koja je izazvala veću potražnju za osnovnim prehrambenim proizvodima, svedoci smo rasta cena ratarskih proizvoda. Međutim, naglašen je i dizbalans različitih cena. Tu treba izdvojiti visoku cenu kukuruza koja je sada viša od cene pšenice starog roda. S druge strane očekuju se umanjeni prinosi kukuruza i, kako kažu iskusni direktori zadruga članica Saveza, deo ovogodišnje pšenice sigurno će završiti u stočnoj hrani. Jedan od direktora je na sednici Upravnog odobra rekao da koliko god da bude cena pšenice, ona će biti niska jer su ostale cene visoke. A cena pšenice nikada se ne formira na visokom nivou posle žetve, rekla je Nestorov Bizonj.
Prema njenim rečima, članovi UO ZSV ukazali su i da su cene repromaterijala i tokom prošle, a i ove godine, višestruko povećane ali i da dalje rastu. To znači da će sledeća setva pšenice biti izuzetno skupa. Nestorov Bizonj je ovom prilikom poručila da ukoliko proizvođači ne doboju cenu pšenice iznad troškova proizvodnje neće imati finansijsku kondiciju da obave setvu. Oni pojedinci koji jesenju setvu budu mogli da isfinansiraju postaviće sebi pitanje isplativosti i da li se opredeliti za ovu proizvodnju kada je svaka druga isplativija.
-Zbog toga se sa ovog mesta obraćamo nadležnim organima i tražimo da zaštite proizvođače pšenice na tržištu i to prvenstveno kroz povećanje subvencija za koje znamo da su višestruko niže u odnosu na države u okruženju ali i kroz uređenje tržišta, smanjenje sive ekonomije i svega onoga što šteti regularnom tržištu. Nadamo se da ćemo ovakve žetvene dane proslavljati i u bližoj i u daljoj budućnosti i da žetva pšenice neće biti samo tradicija već i svetla budućnost, poručila je sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov Bizonj.
Domaćin ovogodišnjeg „Žetvenog dana“ ZZ „Agrosoj“ zajeno sa svojim zadugarima na teritoriji opštine Sečanj obrađuje oko 1.000 hektara oranica. Zaduga ima 20 zaposlenih, prosečne starosti 35 godina, tim mladih i motivisanih ljudi koji vole svoj posao. Sarađuje sa 250 poljoprivrednika, i kako to kaže direktor ove zaduge Nandor Vereši, sve su to pravi i dobri domaćini. Oni svoju proizvodnju zasnivaju preko zadruge, počev od nabavke repromaterijala, pa sve do prodaje robe.
-Ipak, svi smo svedoci jedne žalosne činjenice da poljoprivrednici koji obrađuju manje od 60 hektara zemlje teško mogu da opstanu sa ratarskom proizvodnjom. To su odlični, najbolji proizvođači ali zakon globalnog tžišta, na žalost, je nemilosrdan. U „Agrosoju“ ovo smo shvatili još 2017. godine te smo već naredne godine investirali u opemu za proizvodnju šargarepe, crnog luka i paprike. Izgradili smo hladnjaču kapaciteta 750 tona i zaposlili dvoje mladih visokoškolovanih ljudi. Izbušeni su bunari, postavljeni sistemi za zalivanje i pokrenuta je povrtarska proizvodnja na 45 hektara. Podignut je voćnjak konzumne višnje na 16 hektara i pokrenuta je proizvodnja jagode. Osnovna ideja je da zadruga svoje resurse i znanje stavi u službu kooperantima kako bi i oni na svojim parcelama pokrenuli intenzivnu proizvodnju i time obezbedili ostanak na selu i sebi i svojoj deci. Dakle, mi imamo vredne ljude koji hoće i znaju da rade samo im treba ponuditi alternativu ratarstvu i oni će to znati da iskoriste, rekao je Vereši.
Tradicionalnu manifestaciju „Žetveni dan“ otvorio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
– Očekujem da otkupna cena bude primerena. Ovu pšenicu će neko da otkupi, neko će da skladišti, neko će da izveze i neko će dobro da zaradi. Ali u toj zaradi ne sme da zaboravi na proizvođača. Jer sledeće godine, ako tih proizvođača ne bude, teško da će moći i da otkupi, i da skladišti i da izveze, poručio je Krkobabić.
Piše: Jasna Bajšanski
