СМОКВАМА ПРИЈА НАША КЛИМА
Промене климатских услова највише пријају смокви која, иако је медитеранска воћна врста, све се чешће може видети у нашим вртовима и воћњацима. Развија се као грм или стабло висине од једног па до 10 или више метара, зависно од начина узгоја. Смоква је из породице дудова (Moraceae) која не захтева посебне мере неге. Кора је глатка и бела, има широке храпаве листопадне листове, а кад се они откину или грана сломи, испушта белу слуз.
Смоква је партенокарпна биљка и нису јој потребни опрашивачи, мада поједине сорте морају оплодити посебне врсте осе. Плодови се формирају појединачно или у пару, зависно од сорте, дуги су од 3 до 5 цм, са зелено-жутом покожицом која приликом дозревања прелази у љубичасту или смеђу боју.
Према плодоношењу разликују се једнороде и двороде сорте. У једнороде спадају „зимица“, „заморчица“ и „шарагуја“ док се у двороде убрајају „петровача бела“ и „бјелица“. Код дворотки плодови у каснијим бербама су доста ситнији. Већина сорти смокава захтева тек минималну употребу пестицида и лако се гаје као органско воће.
Обична смоква – се код нас се најчешће гаји. То је велики листопадни грм који нарасте од 3 до 10 метара у висину, а у ширину од 4 до 9 метара. Има глатку сиву кору, а листови су дуги од 12 до 25цм и широки понекад и до 18цм. Плод је стандардне крупноће од 3 до 5цм, у почетку зелене боје, а како сазрева боја прелази у љубичасту.
Зимица је једноротка и бела сорта која рађа редовно и обилно. Сазрева од половине августа па до краја октобра месеца. Плод је округао, тежине од 20 до 25гр, зелен, месо је бело док је унутрашњост црвена. Садржај суве материје је 19% док по стаблу може да се набере и до 50кг.
Заморчица је једноротка, средње бујна и доста крта. Рађа редовно и обилно. Време сазревања је од почетка августа до половине октобра месеца. Плод је издуженог, крушколиког облика с дугим вратом и петељком, боја покожице је зелено жута, танка и лако се одваја од унутрашњег дела. Месо је жућкасто, док је унутрашњост црвенкасте боје. Конзумира се као свежа јер је веома укусна, али може се и сушити.
Шарагуја је такође једноротка. Добро подноси ниске температуре – па чак и до -15 степени. Сазрева од средине августа до половине октобра. Плод је спљоштен с издуженим вратом, тежине од 30 до 50гр. Плодови се користе најчешће као свежи, јер имају изразито јаку арому.
Петровача бела је дворотка и веома је бујна. Први род даје редовно и сазрева крајем јуна месеца. Облик плода је округласт, петељка је кратка. Има танку покожицу светло зелене боје. Плодови из првог рода су прилично крупни, често теже и стотинак грама. Други род сазрева од средине августа па до пред крај октобра. Плодови другог рода су ситнији, теже тек педесетак грама али су веома укусни, како свежи тако и осушени. Ово је прилично перспективна сорта.
Бјелица је дворода сорта пореклом из Италије. Воћке су бујне с пирамидалном крошњом.
Занимњива је за воћаре, јер је први род доста мањи у односу на други. Плодови из првог рода сазревају средином јула месеца, крушколиког су облика с кратком петељком, тежине 40 до 60гр. Други род је доста обилнији, сазрева од средине августа до пред крај октобра. Плод је округао с глатком, сјајном и дебљом покожицом. Погодна је и за сушење, и за употребу као свеже воће.
Пише: Милан Петровић,
саветодавац ПСС служба Крушевац
