PERUNIKA OMILJENA CVEĆARIMA I BAŠTOVANIMA
Irisi raskošnih cvetova i svih boja duge, u narodu poznatiji pod imenom perunika često se mogu videti u seoskim vrtovima i sokacima, gradskim parkovima i uličnom zelenilu. Omiljeni su među baštovanima zbog zanimljivih oblika i raznih boja cvetova, zahvalni jer ne zahtevaju previše nege, a nagrađuje nas divnim krupnim, mirisnim cvetovima. Najčešće su u različitim nijansama plave, ali ih možemo videti i u beloj, žutoj, roze, crvenoj boji, a postoje i dvobojni irisi. Baš kao i duga, jer iris na grčkom znači duga.
Pripada familiji perunika (Iridaceae), zajedno sa još 60-ak vrsta. Još neki poznati pripadnici ove familije su ljiljan, frezija, gladiola i šafran. Prema legendi naziv potiče od imena grčke boginje duge Iris, a na našem jeziku je dobila ime perunika po ženi staroslovenskog boga groma Peruna. Neki od narodnih naziva su i sabljica, kaćun, bogica, mačinac.
Postoji preko dvesta vrsta irisa i još više sorti. Neke se koriste u cvećarstvu kao rezano cveće, jer cvetaju od početka maja do kraja juna. Da bi obilno cvetale, biljke je potrebno posaditi na sunčanom mestu u vrtu. Irisi vole zalivanje dok rastu i cvetaju, ali u periodu kada miruju potrebno im je suvo tlo. Mogu porasti do visine od jednog metra, a postoje i niže sorte koje dostignu svega desetak centimetara i pogodne su za sadnju u kamenom vrtu, bordurama i sl.
Perunike se lako razmnožavaju deljenjem rizoma ili razdvajanjem lukovica kod nekih vrsta. Oni tokom vegetacije formiraju nove izdanke, tako da je dobro prorediti ih svake tri do četiri godine kako bi imali prostora za rast.
Biljke se prihranjuju na proleće pre cvetanja i to mineralnim đubrivom. A pre sadnje zemlju valja duboko prekopati i obogatiti zrelim kompostom ili stajnjakom i kompleksnim mineralnim NPK đubrivom. Voditi računa da rizomi (lukovice) ne budu posađeni preduboko. Kada se gaji u lejama i saksijama, trebalo bi da posle sadnje viri trećina biljke iznad zemlje. Na otvorenom se preporučuje da se potpuno prekrije zemljom.
Iako iris perunika nije izbirljiva po pitanju zemljišta, najviše će joj odgovarati rastresito i ilovasto. Biljka traži umereno zalivanje, ali i redovno prihranjivanje od početka proleća, pre nego što počne s cvetanjem. Od đubriva valja birati ona s naglašenim kalijumom i fosforom. Kada razmnožavate biljku pažljivo izvadite podzemni deo (rizom) i oštrim nožem odvojite svaki deo. Odsečene delove ostavite da se prosuše, a listove skratite na oko 15 cm. Ponovo zasadite ono što ste izvadili, ako je u vrtu da vrh viri napolje, a na otvorenom je potpuno prekrijte zemljom.
- Panonska perunika
Panonska perunika je patuljasta vrsta. Cvet je obično žut, s uskim laticama i s mnogo dlačica u unutrašnjosti. Raste uglavnom u uslovima kontinentalne klime, a naročito joj odgovara peskovito zemljište.
2. Močvarne perunike
Ove kraljice svih vodenih vrtova, mogu se sresti širom sveta, a kod nas se uglavnom nalaze u močvarnim oblastima i u područjima u blizini reka. Imaju karakteristične žute cvetove bez bradice, a po laticama su crvenkaste žilice. Cvetaju uglavnom od aprila do juna.
3. Uskolisna perunika
Ova vrsta se često može sresti u šumama, i cveta nešto kasnije od ostalih, od maja do juna. Listovi su veoma tanki i nadvisuju stabljiku, pa podsećaju na travu. Cvetovi su mali i veoma intenzivnog mirisa.
4. Iris pumila svetlo ljubičasta
Nižeg je rasta, dostiže visinu 15 do 20 cm. Cvetovi su između svetlo plave i svetlo ljubičaste boje i otvaraju se u rano proleće. Listovi su plavkaste boje, pa je biljka dekorativna i kada nema cveta. Najlepše će izgledati pored vodenih površina i u kombinaciji sa niskim irisima druge boje, kao što je iris pumila žuti. Odgovara joj sunčano mesto i umereno vlažno tlo.
5. Obična perunika
Obična perunika je glavni predstavnik ove vrste i vodi poreklo iz Nemačke. Ova perunika je visoka, sa mesnatim stablima, a cvetovi su uglavnom tamnoljubičasti. Unutar cvetova se nalaze sitne dlačice, zbog čega nosi naziv i „bradata perunika“.
6. Bleda perunika
Sreće se i pod imenom lažno bleda perunika, a naziv je dobila zbog svojih svetlih listova koji su mnogo bleđi nego kod drugih vrsta. Ima manje cvetove, kojih je više na jednom stablu. Boja je ljubičasta, a brada upadljivo žute boje. Najčešće se sreće na obalama i odgovaraju joj plitka, kamenita, krečnjačka zemljišta.
7. Sibirska perunika
Ima karakteristične listove, koji su tamni i zaobljeni. Stablo je šuplje, uglavnom se na njemu nalaze tri cveta, od svetloljubičaste do bele boje s žutom bradicom. Cvetaju od maja do juna. Najčešće se sreću u močvarnim i vlažnim oblastima. To je višegodišnja atraktivna cvetnica, visoka i do 120 cm, jakog rizoma. Stabljike s plavim do tamnoljubičastim cvetovima (dva do tri) se visoko izdižu iznad listova. Ovaj cvet je stanovnik vlažnih livada i šumskih čistina od nizije do gorskog pojasa. U Vojvodini je pred izumiranjem, ima je na svega nekoliko lokaliteta,a od njenih cvetova se dobija plava boja.
8. Perunika bastardna
Višegodišnja biljka koja naseljava Evropu, Aziju i Afriku. U Srbiji je veoma retka i strogo zaštićena vrsta koja nastanjuje svega nekoliko lokaliteta u Vojvodini. Takođe, često je gajena kao ukrasna vrsta. Može da poraste do 100 centimetara plavičasto-sivkaste boje s dva do pet cvetova na kratkim peteljkama, cveta od maja do juna. Ukazuje na kiselo zemljište i stavljena je na crvenu listu ugroženih vrsta.
Piše: Svetlana Mujanović
