– “Ružica” bi trebalo u budućnosti da bude temelj i oslonac u brendiranju Šumadije kao turističke i vinske regije – kaže Božidar Aleksandrović, poznati vinar i začetnik obnove vinogradarstva u Topoli i Šumadiji.
Vino podneblja ne predstavlja jednog vinara, već čitavu regiju. Po ugledu na druge razvijene vinske regije u svetu, koje imaju svoja autonomna vina ili takozvana vina podneblja, tako je i Šumadija iznedrila svoje. Prva je regija u Srbiji koja je proizvela vino koje je zaštitni znak ovog dela Srbije, u kojem je vinarstvo pre 20 godina doživelo pravu renesansu, posle decenijskog, posleratnog tavorenja.
Ono što je za Italiju “kjanti”, za Srbiju je “šumadijska ružica”. Vinari iz Šumadije su po prvi put u svojoj istoriji pokrenuli višegodišnji studiozni projekat pravljenja vina podneblja. Od berbe iz 2016. napravili su novo vino koje predstavlja čitavu regiju. Prva, specijalna serija ima ograničen broj boca – tek hiljadu.
-Krajnji cilj nam je da se napravi vrhunsko vino podneblja koje će biti prepoznatljivo u čitavom svetu. “Ružica” bi trebalo u budućnosti da bude temelj i oslonac u brendiranju Šumadije kao turističke i vinske regije – kaže Božidar Aleksandrović, poznati vinar i začetnik obnove vinogradarstva u Topoli i Šumadiji.
Jedna tehnologija za sve šumadijske vinarije
Novo vino predstavlja podneblje centralne Srbije i zajednički je rezultat Udruženja vinara Šumadije i Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja iz Kragujevca. Reč je o projektu „METRIS wine“ vrednom 10 miliona dinara, pod nazivom „Jačanje konkurentnosti proizvođača vina iz Šumadije“. Bazna sorta vina regije je autohtoni “prokupac”, koji se kombinuje sa internacionalnim vrstama.
-Da pojasnim još jednom: “ružica” nije ništa drugo već vino koje predstavlja podneblje. Uporediću. Kad pomenete Italiju i vino, svima je prva asocijacija “kjanti”. Dakle, nije u pitanju etiketa jedne vinarije, već će svaka vinarija u Šumadiji, a imamo ih sada već 19, moći da pravi ovo vino – dodaje Aleksandrović.
Očekuje se da će kupaža autohtonog “prokupca” sa “merloom” i “kaberne sovinjonom” dati u krajnjoj verziji vrhunsko vino. Ako se pokaže da je ta kombinacija dobitna, onda će takav sortni sastav i tehnologija proizvodnje grožđa biti dostupni svim članovima Udruženja vinara Šumadije.
-Svaki vinar iz ovog kraja koji poštuje strogu proceduru i tehnologiju može na svojim bocama “ružice” da stavi oznaku regije. Takvo vino ima i oznaku zaštićenog geografskog porekla. U svetu su takvi potezi udruženih vinara već dali rezultate. Ne vidim razlog da kod nas to ne uspe – kaže Božidar Aleksandrović.
Projekat „METRIS wine“ započet je pre četiri godine. Reč je o dugoročnom projektu koji bi trebalo da podrži vinski sektor u Šumadiji, a sastoji se od četiri segmenta. Prvi segment se odnosio na profesionalizaciju Udruženja vinara Šumadije, a drugi je bila nabavka laboratorije za kontrolu uzoraka koja je smeštena u Kraljevoj vinariji u Topoli.
Interesantno je da je upravo u vinariji, čiju je gradnju započeo kralj Petar Prvi Karađorđević, i u prostorijama gde je pre Drugog svetskog rata nemački tehnolog i enolog Oto Kabej stvarao vina kralja Aleksandra Karađorđevića na Oplencu, skoro 70 godina kasnije ponovo proradila laboratorija. Laboratorija Kraljevske vinarije, u kojoj je Kabej stvarao nadaleko poznata vina, koja su se služila širom evropskih dvorova i prestižnih hotela, u ono vreme bila je uvezena iz Nemačke i Francuske. Današnja je dobijena zahvaljujući zajedničkom projektu Udruženju vinara Šumadije i Regionalne agencije za ekonomski razvoj iz Kragujevca, uz pomoć novca Švajcarske agencije za razvoj.
Treći segment ovog važnog projekta za Šumadiju bio je pravljenje vina podneblja, a poslednji promocija i prodaja “šumadijske ružice” kao reprezenta čitave regije. Razlog zbog koga je započet ceo projekat je tražnja globalnih kupaca za specifičnim proizvodima.
– Kod vina su to ukus i miris zemlje, klima, vazduh podneblja u kome nastaje – kaže Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.
Ovo vino izrađeno je na osnovu elaborata, a tehnologija proizvodnje je zaštićena.
– Svaki vinar iz našeg udruženja, ako želi da proizvodi “šumadijsku ružicu”, moraće da je proizvodi po zaštićenoj tehnologiji. Prvi stepenik u tome je da ima odgovarajući vinograd sa “prokupcem”, autohtonom sortom grožđa. Sortni sastav ovog vina je 85 odsto “prokupca”, 10 odsto “merloa” i pet odsto “kabernea”. Laboratorija će davati završnu reč da li je poštovana procedura – kaže Veljko Đorđević, tehnolog Udruženja vinara Šumadije.
Eksperimentalni hektar “prokupca”
Dragan Reljić, upravnik Zadužbine Karađorđevića na Oplencu, koji se brine i o Kraljevoj vinariji, inače aktivnoj članici Udruženja vinara Šumadije, kaže da je na Oplencu zasađen eksperimentalni hektar “prokupca”, i to sa jasnim ciljem.
– Na toj parceli u Kraljevim vinogradima pokušavamo da izolujemo stare klonove “prokupca”, koji će biti karakteristični za našu “ružicu”. Inače, ovo je prvi put da Srbija ima svoje vino podneblja i kruna je vinarstva našeg kraja čiji koreni sežu daleko u prošlost. Vina sa Oplenca su bila poznata i slavna širom Evrope. Na svu sreću, poslednjih 20 godina došlo je do prave renesanse vinogradarstva u našem kraju, a vina pojedinih naših članica sada se piju od Amerike do Japana i Kine i osvajaju zlatne medalje na prestižnim takmičenjima – kaže Reljić.
“Šumadijska ružica” je, posle četiri godine strpljivog rada, rođena i promovisana. Šumadijskim vinarima sada predstoji da što više sade “prokupac”, jer će samo iz svojih vinograda na području regije moći da prave autonomno vino. Većina već uveliko gaji prve hektare zasađene “prokupcem”, koji će u kupaži sa dve internacionalne, odrasle pod ovdašnjim suncem i na ovdašnjoj zemlji, uneti u bocu sve mirise i ukuse Šumadije.
B.N.
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019.
