Ruža je cvet nad cvetovima. Iza svog imena krije avanturu dugu nekoliko miliona godina. Tu je pre nas. Veruje se da je starija od do sada najstarijeg pronađenog fosila u Kini, starog oko 35 do 40 miliona godine. Cvet je o kojem se najviše priča, o kojem se sve zna, a i dalje neuhvatljiv, cvet koji se zajedno s ljudima i svetom menjao i razvijao.
Danas postoji preko 30.000 vrsta ruža. Izbor je veliki i svako, pa čak i najveći probirljivac, ima svoju omiljenu ružu. Za ljubitelje tradicije i starih vremena, tu su stare, nostalgične, engleske ruže, a za ljubitelje modernog duha, tu su i neke najnovije selekcije koje se odlikuju čistotom boje i savršenstvom oblika. Pored sklonosti i ukusa, u izboru sorte presudna je i dužina trajanja rezanog cveta, miris, dužina drške cveta, broj cvetova u buketu kod polianti, bujnost i mnoge druge osobine. I zato želimo da vas ukratko upoznamo s osnovnim grupama i sortimentom, u smislu trajnosti, lepote i kvaliteta, pred novu sezonu, tako da možete da odaberete i da uživate u lepoti svoje ruže ili novog ružičnjaka.
Čajevke, čajno-hibridne ruže
Ove ruže se smatraju najplemenitijim. Nastale su složenim ukrštanjima, a vode poreklo od burbonske ruže, kineske ruže, ruže sa Bliskog istoka i evropskih ruža. Prvobitno je njihov miris podsećao na miris kineskog čaja, po čemu su dobile naziv, a potom su njihove osobine menjane daljim ukrštanjima s ružama kao što su remontantne i penetijanske. Ove ruže neprekidno cvetaju od juna do prvih mrazeva. Odlikuju ih krupni cvetovi raznih boja i mirisa. Prvenstveno služe za dobijanje rezanog cveća, ali i kao ukras bašta. Najpoznatije sorte ove grupe su: Ambasador (žuto-narandžasta), Bakarole (kadifa crvene boje i jakog mirisa), Big Purple (grimizno-lila boje i jakog mirisa), Blue Moon (svetloplave boje i jakog mirisa), Desiree (tamnoružičasta), Olivia (somot crvena), Gina Lollobrigida (zlatno žuta), Ingrid Bergman (tamnocrven), Vivaldi (nežno ružičasta), Golden Monisa (zlatnožuta), Maria Callas (karmin crvena), Monica (bakarnožuta oivičena crvenom), Charles de Gaulle (jorgovan plava, oštrog mirisa), Nostalgie (krem bela), Paskali (bela), Mercedes (karmin crvena), Paris (ciklama), Lady (nežnoružičasta), Landora (limun žuta), i mnoge druge.
Poliante-hibridi ili mnogocvetnice, floribunde ili buketuše
Dobijene su ukrštanjem dalekoistočne ruže R. Multiflora s evropskim i bliskoistočnim ružama. Zatim su dalje ukrštane sa čajnim i čajnohibridnim ružama, pri čemu su dobijene poliante-hibridi. Zatim su i poliante-hibridi ukrštane sa čajno-hibridnim ružama, pri čemu su stvorene floribunde ili buketuše. Ove ruže obilno cvetaju u toku cele godine, i to u obliku grozdova ili buketa. One jako lepo deluju na otvorenom prostoru, u parkovima i na travnjacima. Najpoznatije sorte iz ove grupe su: Diana (intenzivno žuta, mirisna), La Paloma ’85 (čisto bela), Lili Marleen Suvenir – čajevka, Cynthia Brooke – hibridna čajevka Adelaided Orleans – puzavica (krv crvena), Red River (vatra crvena), Rumba (plamenonarandžasta), Samba (zlatnožuta do blešteće crvena), Nina Vaibel (tamnocrvena), Diadem (nežno ružičasta), La minuet (roze-bela), Mini yellow (tamnožuta).
Penjačice i puzavice
Nastale su hibridizacijom R. Wichuriana i drugih ruža, kao i ukrštanjem sa R. Multiflora i drugim prirodnim penjačicama. Imaju jako izražene izbojke, 2 do 3 metra. Izdanci se obično vezuju za neku podlogu, za ograde, pergole, stubove i slično. Veoma su dekorativne, i uglavnom cvetaju cele sezone. U najpoznatije sorte spadaju: Fontana (tamnocrvena), Don Juan (somotasto tamnocrvena, baršunasta, s jakim mirisom), Santana (krv crvena), Lawinia (intenzivno ružičasta, jakog mirisa), Salita (oranž blistava), Simpathie (grimiznocrvena s ružičastom nijansom u sredini cveta), Handel (krem bela sa crvenim rubovima, laganog mirisa), Westerland (svetlonarandžasta), Parada (nežno crvena).
Minijaturne ili patuljaste ruže
Malobrojna grupa ruža u odnosu na ostale. Dobijene su od kineske patuljaste ruže. Žbunići su visine do 25 cm i imaju sitne cvetove koji pokrivaju celu biljku u toku čitave vegetacije. Koriste se za oivičavanje staza, ali ih najčešće možemo videti na balkonima, gde se gaje kao saksijsko cveće. U najpoznatije sorte spadaju: Daniela (nežno roze), Cosette (čisto roze), Maidy (crveno bela), Orange Juwel (narandžasta), Teeny Weeny (ružičasta), Sneeprinsesse (bela), Cha Cha (crvena, spolja žuta), Blue Parade (lila roze), Bubikopf (tamnoružičasta), White Gem (bela).
Grmolike ruže
Ovde spadaju sorte koje imaju bujan rast i formiraju široke žbunove visine 1,5 do 2 metra. Dugo cvetaju i veoma su otporne na bolesti, štetočine i hladnoću. Obično se sade kao žive ograde, a najpoznatije sorte su: Westerland (smeđe žuta), Bonanca (žuta, šatirana crveno), Ulmer Minster (krv crvena), Kordes Brilliant (vatreno oranž).
Pokrivačice tla
Novije ruže koje imaju poleglo stablo, tj. grane im pužu po tlu. Pogodne su za žardinjere, za padine, zidove. Dve biljke pokriju 1 metar kvadratni. Najpoznatije sorte su: Swany (snežnobela), The Fairy (ružičasta), Rotelfe (krv crvena), Sommerwind (ružičasta).
Nostalgične ruže
Ove ruže su sve modernije u Evropi. Podsećaju na starinske engleske sorte. Cvet im je pun i loptast, izraženog mirisa i prisutan je tokom cele godine. U najpoznatije sorte spadaju: Piano (svetlocrvena), Golden Tauer (blago krem do tamnožuta), Bidermaier Garden (bela sa crvenkastom bojom), China Girl (limun žuta), Pastella (krem s roze prelivom), Marie Antoinette (oranž, prijatnog mirisa), Red Berlin (tamnocrvena), Black Magic (tamnocrvena), Goldelse (bakarno oranž), Ashram (braon oranž), Red Haze (svetlocrvena), Hoby (pink), Elfe (prljavo beli).
Stablašice
Proizvodnja ovih ruža traje pet godina. Za njihovu proizvodnju je, osim podloge i plemke, potrebno posedovati i posrednika. Mogu biti kaskadnih formi, zatim žalosnih ili visećih, ali i u obliku velike lopte ili malog žbuna. Imaju osobine kao i obične ruže, s tim što se mogu saditi u velike saksije ili žardinjere. Perspektivne su i kod nas je proizvodnja stablašica tek u povoju.
Podsetnik za orezivanje
Ako nam vremenske prilike dopuste, u februaru možete orezati ruže puzavice, za razliku od drugih vrsta ruža koje se ne orezuju pre sredine ili čak kraja aprila, kad više nema jutarnjih mrazeva. Postoji nekoliko principa orezivanja koji se mogu primeniti na sve ruže, a to su:
Ukloniti sve suve, oštećene ili obolele grane. Orezati iznad zdravog pupoljka ili ukloniti celu granu.
Ukloniti slabe i tanke grane. One najverovatnije neće proizvesti cvetove, a oduzimaće energiju cvetonosnim granama.
Ukloniti grane koje se ukrštaju i koje rastu ka unutra, onemogućavajući prodor svetlosti i vazduha.
Alat koji nam je potreban za ovaj posao su male i velike oštre makaze i dobre rukavice.
