Rusa je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim stablom, koja je rasprostranjena u većem delu Evrope, Azije i Severne Afrike. Uz zovu, bokvicu i koprivu redovno prati ljudska naselja: raste u senci, u blizini zidova, na periferiji gradova i sela, na zapuštenim i vlažnim mestima i na neobrađenim zemljištima, a najviše joj odgovaraju krečnjačke podloge. Lako se prepoznaje po jarko žutim cvetovima koji sadrže četiri krstatso postavljene latice i žuto-narandžastom soku koji obilno luči pri kidanju ili lomljenju delova biljke. Listovi su u donjem delu stabljike postavljeni na dugačkim peteljkama dok su na gornjem delu sedeći, perasto razdeljeni, jajoliko okrugli sa izbrazdanom ivicom, a i stabljika i listovi imaju po sebi retke malje. Rusa može dostići visinu od 60cm, a period cvetanja traje od maja do oktobra.
U fitoterapiji, za pripremu čaja, koristi se nadzemni deo biljke u cvetu (Chelidonii herba), a koren ruse, za potrebe farmaceutske industrije, sakuplja se u martu i aprilu, pre cvetanja. Žuto-narandžasti sok po kome je rusa prepoznatljiva, i koji kožu boji crvenkasto, sadrži mnoštvo alkaloida koji po hemijskoj strukturi (ali ne i po dejstvu!) imaju sličnosti sa alkaloidima opijuma, obzirom da i mak i rusa pripadaju istoj porodici biljaka – Papaveraceae.
Žuta boja soka potiče od berberina – helidoksnatina, dok se alkaloidi helidonin, heleritrin, sangvinarin, koptizin i alokriptopin nalaze u većoj koncentraciji. Rusa sadrži i organske kiseline (helidonsku, helidoninsku, limunsku i jabučnu), fenolne kiseline, saponine, flavonoide i karotenoide, soli kalcijuma i magnezijuma i fosfate. Sadržaj alkaloida odgovoran je za toksične efekte, stoga je pri primeni ruse neophodno poštovati preporuke terapeuta.
Austrijski narodni lekar Sebastijan Knajp, tokom XIX veka preporučivo je upotrebu ruse kod malignih bolesti i tuberkuloze kože. U narodnoj medicini mnogih evropskih zemalja, upotreba se preporučuje kod problema sa varenjem i za umirenje bolova, posebno u želucu, žuči i jetri, kao i za umirenje plućnih spazama kod astme. Pomaže i kod vodene bolesti, a koristi se i za ublažavanje bolova u očima nastalih kao posledica žutice, bilo primenjena u vidu obloga ili ako se pije kao čaj.
U narodnoj medicini svež sok se koristi za uklanjanje bradavica, a doprinosi i poboljšanju stanja kod nekih malignih bolesti kože. Primenjena spolja, za obloge, doprinosi otklanjanju lišajeva, krasta i kožnih bolesti.
U vidu obloga, čaj od ruse se koristi i za ublažavanje bolova u stomaku i materici, dok se rusa ukuvana sa mlekom koristi se za obloge kod upale dojke. U narodnoj medicini Tinktura od ruse se preporučuje kod gihta, reumatizma, vodene bolesti i raka na želucu.
Uobičajene terapijske indikacije za primenu proizvoda od ruse su stanje žutice, upale žučne bešike, tegobe usled prisustva kamena u žuči, hronični hepatitis, ciroza i, uopšte, bolovi koji nastaju kao posledica poremećaja funkcije jetre i žuči. Deluje kao antispazmodik: ublažava grčeve u želucu i crevima. Spolja se primenjuje za lečenje bradavica, kurjih očiju, ekcema, dermatoza, krasta, lišajeva, čireva i tumora kože.
Usled blagog sedativnog dejstva, čaj od ruse može doprineti ublažavanju nervoze i nesanice, dok ekstrakt potpomaže zaceljenje čira na želucu.
Novija istraživanja su pokazala da ekstrakti ruse deluju vazodilatatorno, povećavajući prečnik koronarnih arterija, pa postoji mogućnost za primenu kod arterioskleroze, obzirom da doprinose sniženju pulsa i krvnog pritiska. Primenu u lečenju očnih bolesti, savremena medicina nikako ne preporučuje, obzirom na da je rizik od iritacije sluzokože oka mnogo veći od moguće koristi.
Savremena istraživanja su usmerena na antimitotička svojstva aktivnih sastojaka ruse – dejstvo na zaustavljanje umnožavanja ćelija, i mogućnost primene u terapiji malignih bolesti. Alkaloidi ruse pokazuju specifično toksično dejstvo na za maligne ćelije – inhibiraju njihov rast i indukuju smrt malignih ćelija. Mehanizam delovanja je sličan delovanju lekova koji se koriste u hemoterapiji, obzirom na sposobnost da se umetnu u DNA tumorskih ćelija, izazovu prekid lanca čime se onemogućava razmnožavanje.
Neodgovarajuća upotreba ruse, usled toksičnosti alkaloida, može dovesti do neželjenih deijstava, stoga je neophodno je poštovati ograničenja
S obzirom na moguće toksične efekte, rusu ne bi trebalo koristiti bez nadzora lekara ili fitoterapeuta. Ne treba je koristiti dugo vrmena u kontinuitetu, i strogo se treba pridržavati propisanih doza i načina pripreme čajeva. Svežu biljku niti njen sok nikako ne treba unositi oralno, obzirom da da sok korozivno deluje na sluzokožu, i dovodi do mučnine, povraćanja, teške dijareje sa velikim rizikom od dehidratacije. Visoke doze čaja takođe mogu delovati toksično na jetru i dovesti do hepatitisa. Upotreba se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci.
Zorica Dražić, Institut “Josif Pančić”
Foto: Vikipedija
