Ako se za neko vino može reći da je već duže vreme trend među ljubiteljima, kako kod nas u Srbiji tako i u zemljama u okruženju, ali i na široj vinskoj sceni, onda je to roze ili rose, rosado, rosato, kako ga u drugim zemljama zovu. Svojom atraktivnom bojom, mirisom i laganim, nenametljivim, a istovremeno zavodničkim ukusom osvojio je svet, postavši deo svakodnevice. Nekada se zbog pobrojanih karakteristika tražio pretežno u vrelim letnjim danima, ali sada je postao toliko popularan da se pije u svako doba dana i godine.
Roze nije novina među vinima. Njegova proizvodnja nekada je bila prilično jednostavna. Dobijao se mešanja belog i crvenog vina, tačnije u belo se dodavala određena količina crvenog vina, tek toliko da se dobije zadovoljavajuća boja. Razvojem tehnologije i sticanjem novih znanja o vinu, metod proizvodnje rozea postao je kompleksniji, a u pozadini svega bila je želja da se dobije što kvalitetnije vino.
Veliki izazov za vinare
I pored sve zahtevnije i specifične tehnologije za proizvodnju roze vina, stari metod – mešanje vina i dalje je u upotrebi, ali za proizvodnju masovnog, manje kvalitetnog, a samim tim i jeftinijeg rozea.
– Sve to je trajalo do 2009. godine kada su se pobunili italijanski i francuski vinari jer je prozivodnja lošeg, masovnog roze vina niskog kvaliteta ugrožavala renome njihovih rozea – kaže master inženjer agronomije i enolog Ljubica Radan – Te 2009. godine Evropska unija je zabranila svim članicama proizvodnju roze vina na pomenuti način, osim za proizvodnju roze šampanjca. Ta praksa je i dalje dozvoljena jedino u regiji Šampanja. Vinske zemlje poput Amerike, Južne Amerike, Australije još uvek koriste ovaj način proizvodnje, ali za takozvana masovna, jeftina vina. Ljubica Radan naglašava da je tehnologija proizvodnje rozea prilično zahtevna, a da njihova cena nikad nije odraz uloženog truda u nastanak tog stila vina. Zbog toga je njihova proizvodnja veliki izazov za vinara, dok su popularnost i ružičasta lepršavost, dobar razlog da se nađu u ponudi svake vinarije.
Jedan od najčešćih načina proizvodnje rozea jeste postupak takozvane kratke maceracije, što znači da zrno grožđa od kog se želi proizvesti ovo vino, nakon muljanja ostaje kratko, do nekoliko sati, u kontaktu sa sokom od grožđa – objašnjava Ljubica Radan. – Nakon maceracije sledi ceđenje, posle čega roze obojen sok odlazi na fermentaciju, pa se praktično proizvodnja roze vina nastavlja po postupku za bela vina. Neki proizvode rozee i otakanjem (saignee fran.) Kad crveno vino počne da fermentiše, na samom početku otače se deo soka koji još nije poprimio jaku crvenu boju, već ima roze boju, i potom nastavlja fermentacija.
Odabir tehnologije zavisi od želje samog vinara kakav roze hoće da proizvede. Vrlo često se koriste obe tehnologije, nakon čega ih mešaju i time dobijaju zanimljivija roze vina, stabilnija u boji, aromama.
Izbor sorte bez ograničenja
Pino noar, merlo, kaberne sovinjon, širaz, mnoge autohtone sorte poput prokupca i vranca, sorte su koje se najčešće koriste za proizvodnju roze vina. Ali, u suštini, ona se praktično gotovo od svake crne sorte grožđa mogu proizvesti.
Da nema ograničenja u izboru sorti od kojih se rozei mogu proizvoditi primer je roze načinjen od slankamenke vinarije „Vitis“ iz Sremskih Karlovaca. Njen vasnik Aleksandar Ostojić je kupivši zemlju za sadnju zatekao stari vinograd sa zasadom slankamenke pa je eksperimentišući 2010. proizveo prvi roze koji se pokazao kao vrlo interesantan, budući da je posedovao šmek prošlih vremena, kada je ta sorta bila zastupljenija na Fruškoj gori. Po njegovim rečima, slankamenka nije idealna sorta za roze i on ne spada u premijum vina, ali je dosta tražen iz pomenutog razloga.
Malo koja vinarija danas u svojoj paleti vina nema roze. Njegova popularnost i potražnja najčešći su razlozi za to. Roze je zaštitini znak Vinarije „Šijački“ u Banoštoru u kojoj proizvode dve vrste, jedan od kaberne sovinjona, i to je autorski rad Ivane Šijački Majoroši koja sa bratom vodi vinariju, a drugi od muskat hamburga. Prizvode ih po tehnologiji belih vina, sa kratkotrajnom maceracijom,a rezultat toga su rozei svetle boje, boje lososa i mesa. Takva boja, kaže Ivana Šijački Majoroši, i materije koje se ekstrahuju iz pokožice, utiču na to da roze bude izuzetno lagano vino, sveže i voćno.
Od 2006. godine kada smo proizveli prvu količinu rozea, njegova proizvodnja je porasla 50 puta u našoj vinariji – kaže Ivana i dodaje da godišnje izbace na tržište oko 30.000 litara tog vina. – Velika je potražnja za njim jer je dopadljiv. Onima koji ne piju vino, roze je prvi izbor. Doživljavaju ga bezmalo kao sok, a ne vino. Polusuvo je, naglašenih voćnih karakteristika koje može da se uklopi u svaku hranu. Činjenica je da poslednjih deset godina izuzetno raste njegova potražnja i potrošnja.To potvrđuje i vinar iz Sremskih Karlovaca Predrag Bajilo, koji napominje da taj trend traje i duže. Retko se, kaže on, pre tri decenije neko sećao rozea, a danas je potražnja za njim nadmašila bela i crvena vina. Interesovanje za rozeima naglašenije je leti kada se i belo više pije, dok se zimi crveno standardno najbolje prodaje. Takva iskustva imaju i ugostitelji koji kažu da su rozei toliko atraktivni da u drugi plan potiskuju i bela vina
Arome jagode, maline, ruže
Iako se služe na nižoj temperaturi kao bela vina, nisu bela, jer su obojena. Imaju arome jagode, maline, ruže koje više podsećaju na crvena vina, a opet nemaju jaku taninsku strukturu i obojenost kao crvena vina. Kada se uzme u obzir i tehnologija proizvodnje više je nego očigledno da se radi o potpuno jedinstvenom stilu vina. Rozei se slažu sa mnogim jelima, u svako doba dana ili godine. U tome se možda krije razlog njihove sve veće popularnosti.
