SUPERHRANLJIVA KUPUSNJAČA VRAĆA SE U NAŠE BAŠTE
Rotkva je dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača. Iako je jedno vreme bila pomalo zaboravljena, zbog velikih zdravstvenih benefita njeno „visočanstvo“ ponovo se vraća u naše bašte. Lako se gaji, a krasi je oštar ukus i bogatstvo vitamina i minerala, uz nisku kalorijsku vrednost. Poput ostalih kupusnjača, karfiola, brokolija, kupusa, zaslužna je za održavanje zdravlja i dugovečnosti. Njena velika prednost u svetu povrća je i mogućnost da prezimi na otvorenom. U baštama, kada se najave niže temperature, može da se prekrije slamom ili nekim drugim organskim materijalom i sačeka da ledeni dani prođu. Kada se zemljište otkravi, opet može da se vadi i koristi u ishrani kao sveže povrće.
Naši baštovani gaje dve vrste rotkve, belu i crnu. Obe su podjednako zastupljene u setvi, jer im je hranljiva vrednost, sadržaj vitamina i minerala skoro isti. Pošto imaju poseban miris i ukus, obično se u ishrani koriste kao sveže salate koje i te kako prijaju organizmu, posebno zimi kada je izbor svežeg povrća oskudan. Njihova osvežavajuća ljutina pojačava izlučivanje želudačnog soka i podstiče apetit.
Voli bogata zemljišta, česta zalivanja i okopavanja
Iako je za setvu sada kasno, podsetićemo vas kako da naredne godine uzgojite svoju rotkvu i da je natenane, kako to kažu Vojvođani, trošite čitave zime, bez obzira da li je donosili iz podruma ili bašte. Ona traži četvorogodišnji plodored, odgovaraju joj parcele na kojima su kao predusev gajene biljke đubrene organskim đubrivom. Najčešće se direktno seje, ali je moguća i proizvodnja iz rasada. Seje se na otvorenom kada se temperatura ustali iznad 12 stepeni, što u kontinentalnom području bude u drugoj polovini aprila. Može se sejati sve do sredine jula kada se gaji kao postrni usev posle ranog krompira, graška ili žitarica. Jesenja rotkva obično se vadi u oktobru ili početkom novembra, ako se gaji na većim površinama ili će se čuvati u podrumu. S nje se odstranjuju listovi, drške se odsecaju na nekoliko cm, korenovi trape u vlažan pesak i čuvaju u podrumima i ostavama.
U baštama može da se ostavi tokom zime i sukcesivno vadi, po potrebi. Obe rotkve nisu „zimogrožive“, mogu na polju, posebno u bašti, ostati tokom zime. Ako se najavi hladan talas, možemo ih samo prekriti slamom, sačekati da se zemlja raskravi, vaditi i koristiti za salate ili čorbe. U našim uslovima zimske sorte se seju od juna do avgusta, a ako je krajem leta jako suvo i toplo, sačeka se kraj avgusta.
Rotkvi odgovara vlažna i umereno topla klima, kao i vlažno, bogato zemljište. Ne voli velike vrućine i u tom slučaju razviće grubu krtolu niskog kvaliteta i lošeg ukusa. Pre setve zemlju valja duboko uzorati, uneti mineralno đubrivo s jednakim odnosom svih makroelemenata, zatim fino usitniti i sejati na dubinu od jednog cm. Preporučljivo je da se dan pred setvu zemljište dobro zalije, nikako se ne seje u suve leje. Rotkva voli vodu pa je valja češće zalivati i okopavati. Napadaju je iste štetočine kao i ostale kupusnjače, a najveću štetu mogu da naprave kupusna muva i lisne sovice.
Dobra salata i začin, ali je ne valja soliti
Rotkva je nutritivno zahvalna biljka niske energetske i ogromne hranljive vrednosti. Uz mali broj kalorija (16 kcal na 100 grama), donosi organizmu mnogo ugljenih hidrata, proteina i masti. Sadrži vitamine A, B i C, kao i kalcijum, kalijum, gvožđe, fosfor i natrijum.
Koristi se za ublažavanje posledica infekcija, a njen sok smanjuje mogućnost pojave kamena u žučnoj kesi. Preporučuje se osobama koje imaju bolesnu jetru, koje su „zaradile“ upalu pluća, kašalj ali i za lečenje ostalih tegoba povezanih s disajnim putevima. Smanjuje masnoću u krvi pa se koristi kod povišenog štetnog holesterola. Međutim, ne preporučuje se osobama koje imaju problem s bubrezima.
Najčešće se konzumira sirova kao „aperitiv“. U početku otvara apetit, a kasnije podstiče stvaranje želučanog soka koji pomaže da se hrana lakše vari. No, sama rotkva se teško vari pa je preporučljivo da se pre konzumiranja usitni i kasnije dobro sažvaće. Kao sirova se opere, oguli i odmah, bez čekanja, izrenda i pojede. Oljuštena ne sme stajati, jer joj slabe ukus i miris i gubi lekovita svojstva. Drugi zahtev je da se nikada ne soli. U kombinaciji s natrijum-hloridom (kuhinjskom solju), njen sastav može postati štetan za ljudski organizam.
Najbolja je u salatama, ali i kao začin. Posebno su prijatne i ukusne kombinacije s jabukama, maslinama, kiselim krastavcima, a dovoljno ju je i samo preliti s malo maslinovog ulja ili kiselog mleka. Mnogi ne znaju, ali rotkva se može i peći, kuvati i dinstati, a u kombinaciji s krompirom se može napraviti i odlična gusta čorba.
Piše: Svetlana Mujanović
