За љубитеље егзотичног воћа и органске производње, кивано или како га још зову рогата диња, права је агро авантура. Живојин Антић из Ћуприје, одгајивач неуобичајених врста поврћа, редовно сеје кивано и каже да због промене климе ово афричко воће, добро рађа и поред Мораве. У Србији засади су спорадични и мали, баш као и потражња за овим бодљикавим плодом.
– Због промене климе успева и код нас. Лако се гаји, може чак и на тераси. Има исти хабитус као краставац, биљка је са мушким и женским цветовима. Пожељно је посадити више струкова. Гајим га исто као и краставац, са потпором, да би плод био изнад земље и мање подложан болестима. Најбоље успева из расада. Већ половином фебруара требало би семе ставити у земљу. Битно је у почетку одржати биљку док се не укорени. А она попут краставца има плитак корен. Моје искуство је да је кивано осетљива биљка, подложна пламењачи и плеснивости листа и тако је све док не ојача. Али, кад крене поприлично је издржљива, има бујну лисну масу и обиље плодова – каже Живојин Антић, одгајивач из Ћуприје.
Берба кивана почиње у септембру, али биљка рађа до јануара. Сукцесивно дозрева, те зреле плодове треба редовно брати, како би наставила даље да рађа. Недозреле, зелене плодове кад крену мразеви треба убрати и одложити у гајбице, сваки посебно. Они ће временом сазрети, спорије ако су у хладној просторији или брже, ако су у топлијој. Кивано је зрео када добије жуто- наранџасту боју. Једино правило је не чувати кивано у фрижидеру.
– Плодови теже од 200 па до чак 600 грама, а са једне биљке уберем и до 70 плодова. Најлепше примерке остављам за семе. Семенке су унутар плода, обавијене изразито зеленом желатинастом пулпом, која подсећа на киви. Занимљиво је да је клијавост семена око 95 одсто. Релативно је неутралног укуса, као мешавина краставца, банане и лимуна. Може да се додаје у смутије или да се једе са сиревима, да се заслади са медом. Ми га додајемо у салате и преливе. Иначе је права витаминска бомба и моја породица га једе преко целе зиме заједно са домаћим воћем – каже Живојин.
Одличан је за регулисање хормона стреса и адреналина, добар је против надимања и затвора, регулише ниво холестерола и јача кости.
Текст и фото: Биљана Ненковић
