Kada je počeo da se bavi uzgojem lavande na jednohektarskoj parceli kod Bukovca, Novosađanin Branko Švonja (28) nije mogao da zamisli kolika će atrakcija biti ta njegova njiva, kako ljubiteljima fotografije, tako i medijima. Sve to skupa, zajedno s potražnjom za sirovinom i kontaktima sa inostranstvom, doprinelo je razvitku njegovog bizniza, te je od ove godine uzeo još 11 hektara u arendu – jedan dodatni kod Bukovca i deset na ulasku u Rumenku, za šta je naručio 105.000 sadnica iz Evropske unije, odnosno Rumunije i Hrvatske. A nedavno je osnovao i firmu „Naturalgarden d.o.o“.
– Za prvu njivu nabavljao sam sadnice u Srbiji, a sada sam sve uvezao iz Evropske unije jer dobijam sertifikat da je sve organskog porekla, koja je sorta, kako je sve tretirano i pasoš – objašnjava Branko Švonja, dodajući da svu tu dokumentaciju ne dobija za sadnice koje kupi u našoj zemlji. – Ovde može samo da se dobije potvrda da je reč o biljci lavande i da je ona zdravstveno ispravna. Takođe, od EU dobijam i osiguranje da mi, ukoliko mi se ne primi više od četiri odsto sadnica, nabavljač sve nadoknađuje.
Još jednan nedostatak naše države po pitanju uzgoja lavande je taj da uzgajivači ne mogu da konkurišu za subvencije za nabavku sadnica, zbog čega je našem sagovorniku izuzetno krivo.
– Boli me što nema subvencija za sadnice, a izašle su subvencije za košnice i na slici za taj konkurs stoje suncokret i lavanda. Forsiraju slike lavande za proizvodnju meda, a ne računaju da bi i nju neko gajio. Ipak, sad ću prvi put konkurisati za subvencije za mašine, od kojih mi je najbitniji kultivator, kako bih između redova suzbijao korov i tako održavao njive. Moji proizvodi su organski i ne smem da koristim hemiju. Takođe, i berač lavande mi je bitan, mada je skup, ali se dugoročno isplati, više nego da ulažem u ljude, ipak je i pouzdaniji – priča Branko, nadajući se da će dobiti novac za mašineriju.
Sađenje lavande odvija se krajem maja i po proceni ovog mladog uzgajivača, trebaće mu četiri dana da posadi svih 105.000 sadnica i to uz pomoć pozajmljene mašine koja se koristi za sejanje paprike i paradajza. A onda preostaje da se sačeka sredina jula i svi vremenski (ne)uslovi u međuvremenu, kako bi se krenulo s kosidbom i okvirnim preračunavanjem da li će se rizik širenja isplatiti.
– Ako bude dosta kiše, onda ćemo biti u problemu i prihod će nam biti manji. Kad ima manje sunca, cvet ne bude modroplave boje, samim tim ima i manje ulja u sebi, pa ne može ni da se koristi kao cvet prve klase – kaže Švonja.
Znakovi pored puta odveli ga do lavande
Ljubav prema lavandi kao da je genetski preneta, budući da Branko Švonja preko majke vuče korene iz Dalmacije koja je prepoznatljiva po uzgoju lavande i smilja. Istražujući o tom lekovitom bilju, odlučio je njime da se i bavi, ali u skladu s našom kontinentalnom klimom. Završio je Ekonomski fakultet, a onda stečeno znanje spojio s ljubavlju prema prirodi.
– Fruška gora je nešto najvrednije u našem gradu, osim Dunava. To nacionalno blago nam je na deset minuta i od malena sam tamo odlazio, vozio bicikl i trčao. Takav sam rođen, nisam birao. Onda sam povezao posao s prirodom i tako počeo da radim sa lekovitim biljem. Ne znam kako sam došao do lavande, ali sam pratio znakove pored puta – priseća se mladi uzgajivač.
Primarni Brankov proizvod je supernatural med, odnosno dodatak ishrani u vidu mešavine lekovitog bilja i meda. Osim toga, od lavande pravi i ulja, vrećice, sveće i čajeve, što je sve u procesu izrade, kao i sajt njegove firme, na kojoj će sve biti plasirano uz prepoznatljivi logo i dizajn.
– Plaćam uslužnu proizvodnju ljudima koji proizvode po standardima i trguju dalje, a ja im dam sirovinu i recepturu – navodi naš sagovornik. – Ne mogu da kontaktiram i dogovaram posao sa nekom firmom ako nemam već gotov proizvod. Ipak, uspevao sam da imam dosta potražnje od inostranih firmi, zato sam se i odlučio na ovaj korak da se proširim. Da li je to bio pametan potez, videćemo nakon nekoliko sezona.
Bavljenje lavandom ima veliki potencijal, sudeći po procenama Branka Švonje. Kako kaže, poznaje dosta mladih ljudi koji su takođe zainteresovani njome da se bave.
– Imam dosta vršnjaka koji bi želeli da uzgajaju lavandu, ali to nije tek tako moguće kad nemamo podršku države – ukazuje Novosađanin, pionir među uzgajivačima. – Dosta se raspituju za iskustva i kontakte, a želimo i da napravimo neku kooperaciju, da se udružimo, kako bismo stekli više znanja. Raduje me što su mladi zainteresovani, ovo je nova generacija koja može da doprinese da Srbija bude prepoznata na tržištu po lavandi. Imamo potencijal i bilo bi mi drago kada bi to neko prepoznao.
L. R.
Dobro jutro broj 579 – Jul 2020.
