Još nije kasno da se posadi voće, ali prolećnu sadnju treba uraditi što ranije, po mogućstvu do sredine marta. Svako odlaganje je nepovoljno, jer se smanjuje procenat prijema i porast posađenih voćaka. Takođe, kasno posađene sadnice veoma su osetljive na sušu, pa je potrebno često proveravati koliko vode imaju i redovno ih zalivati.
Prolećna sadnja preporučuje se za vetrovite položaje i predele s vlažnijom klimom, ali i za teža zemljišta. Često se kaže da ova sadnja nosi određeni rizik. Zbog toga je veoma važno da se za novi voćnjak odabere pogodno mesto, od čega u velikoj meri zavisi dugovečnost zasada i rentabilnost proizvodnje.
Zamka uzanih i zatvorenih dolina
Svetlost je pokretač života. Zbog toga za nov voćnjak izaberite dobro osunčana mesta. U uslovima kada voćka ima dovoljno svetlosti, kruna se pravilno razvija i nosi obilje cvetnih pupoljaka. Ne zaboravite da su najbolje osvetljene južne ekspozicije, kao i mesta na vrhovima brda i nagiba, a najslabije uzane i zatvorene doline, odnosno uvale. Južne ekspozicije izaberite za koštičave voćne vrste, odnosno rane sorte bresaka, krušaka, trešanja i šljiva, a na severne sadite jabučaste vrste, poput zimskih sorti jabuka i kruške, kajsije i šljivu požegaču.
Izbegavajte položaje kod kojih se na donjem delu padine nalazi neka prepreka poput šume, žive ograde, neke zgrade, ili zida. Na takvim mestima sakuplja se vlažan i hladan vazduh, a magle i mrazevi su česti. U tim uslovima cvetovi i mladi plodovi češće izmrzavaju, oplođenje je lošije, a češća je i pojava bolesti, naročito kod osetljivih vrsta, odnosno sorti.
Za većinu voćnih vrsta najbolji su položaji sa blagim nagibom. Takođe, voćke bolje rađaju, a plodovi su obojeniji kada se nalaze u blizini većih vodenih površina. Osim na bolju osvetljenost, vodene površine isparavanjem utiču i na smanjenje kolebanja temperature vazduha, čime se umanjuje mogućnost oštećenja od poznih prolećnih mrazeva ili ekstremno niskih zimskih temperatura.
Vetar kao smetnja i kao prijatelj
Ne treba zanemariti ni učestalost i jačinu vetrova u području voćnjaka. U većini slučajeva vetar, naročito ako je hladan, nepovoljan je za voćarsku proizvodnju, jer isušuje zemljište, otežava let oprašivača, prouzrokuje otpadanje plodova, posebno onih s kratkom peteljkom, a često može polomiti grane, pa i cela stabla. Proizvođači koji nemaju izbora treba da razmisle o podizanju vetrozaštitnih pojaseva. Međutim, ne treba zaboraviti da vetar, pogotovo blag povetarac, može da ima i korisno dejstvo na voćke, koje se uz pomoć njega oprašuju, poput oraha, kestena i leske. Osim toga, u toku zime i proleća ne dozvoljava zadržavanje hladnog vazduha, a u vegetaciji strujanjem smanjuje uslove za pojavu gljivičnih i drugih oboljenja.
Ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta mogu biti niske temperature. Rani jesenji mrazevi u našim klimatskim uslovima nanose manje štete od poznih prolećnih. Opasnost od mrazae najveća je u kotlinama i dolinama, gde zbog slivanja hladnog vazduha niz padine, dolazi do stvaranja tzv. jezera hladnog vazduha. Ono može nastati i na ravnom ili blago nagnutom terenu, ukoliko postoje prepreke na putu hladnog vazduha koje sprečavaju njegovo oticanje.
Prilikom izbora mesta za podizanje voćnjaka posebna pažnja mora se obratiti na pozne prolećne mrazeve. Tamo gde su česti, ne treba gajiti vrste koje rano cvetaju, poput badema, kajsije, breskve, ranih sorti trešnje, višnje i kruške. U pogledu otpornosti na niske temperature postoji velika razlika i između sorti, pa je korisno pre njihovog izbora dobro proučiti uslove u kojima najbolje uspevaju.
Izbegavati teška zemljišta
Voćkama ne odgovaraju suviše vlažna, teška zemljišta i ona s visokim nivoom podzemnih voda. Na njima se koren razvija površinski i vrlo često se, usled nepropustljivosti površinskih voda, guši i suši. Korisno je poznavati i količnu padavina u toku vegetacije. Većina vrsta može da se gaji tamo gde se ona kreće od 600 do 900 milimetara. Pažnju treba obratiti i na njihov raspored. Voćkama su najpotrebnije u vreme cvetanja, obrazovanja cvetnih pupoljaka i razvitka plodova.
Ne zaboravite analizu
Pre podizanja voćnjaka mora se uraditi analiza zemljišta. Posebno se mora obratiti pažnja na sdržaj humusa i hranljivih materija (azot, fosfor i kalijum), kao i na pH vrednost zemljišta. Nažalost, nedovoljno proizvođača oslanja se na analizu zemljišta kao osnovu za podizanje zasada, a upravo je ona ta koja nam kazuje da li se voćnjak isplati podići na tom mestu i koje su formulacije i količine đubriva potrebne za đubrenje pre sadnje, kao i za koje je vrste voćaka pogodna određena parcela.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.
