– Kod školske dece, koja su prekomerno uhranjena ili gojazna, ne treba da se sprovode klasične dijete i da se naglašava šta ne smeju da jedu, već bi ih trebalo usmeravati ka zdravim navikama i naglašavati im prednosti novouvedenih namirnica i njihovog načina pripreme. Takođe, ne treba naglo izbacivati “omiljene” namirnice, jer bi dete moglo da stvori odbojnost prema novom načinu ishrane. Veoma je važna podrška i saradnja roditelja ili staratelja tokom sprovođenja dijetetskog režima ishrane kod školske dece – kaže dr Branislava Trifunović u nedavno objavljenom priručniku “Rizično ponašanje i zdravstveni rizici adolescenata”.
Prema njenim rečima, školska deca su veoma podložna uticaju sredine i svojih vršnjaka, te oni ponekad podlegnu iskušenjima, samo da ne bi bili predmet ismevanja. Na svest dece u tom uzrastu utiču i mediji i reklame na televiziji.
– Stoga, edukacija o pravilnoj ishrani, kao i pozitivan stav roditelja i porodice prema zdravim namirnicama, mogu da budu ključan faktor u prevenciji gojaznosti – napominje dr Trifunović, i dodaje da režim ishrane kod dece valja da se zasniva na konzumaciji čestih obroka, i to tri glavna i dve do tri užine, a treba da se izbegava spajanje obroka, da bi se obezbedilo pravilno varenje hrane.
Važna i genetika
– Ishrana utiče 80 odsto na zdravlje i fizički izgled, a ostalo su nasledni faktor i vežbanje. Da bi telo bilo zdravo i u odraslom dobu, važno je stvoriti dobre navike, držati se pravilnog režima ishrane i baviti se sportom – ističe dr Trifunović.
Adolescentski period predstavlja životnu raskrsnicu i razdoblje kada deca postaju mlade odrasle osobe, odgovorne za svoje ponašanje i postupke. To je uzrast od 12 do 20 godina, koji karakteriše ubrzan rast i razvoj. Osetljive grupe predstavljaju devojke sa energetskim unosom manjim od preporučenog, vegetarijanci i osobe koje se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću.
– Ukoliko je adolescent prekomerno uhranjen ili gojazan, nije preporučljivo gladovati, jer se na taj način ne bi zdravo i adekvatno gubili kilogrami. Kilaža bi trenutno spala, ali na račun gubitka mišićne mase i tečnosti, a ne potkožnih i unutrašnjih masti, što treba da bude cilj. Takav oblik mršavljenja dovodi do nastanka stresa u organizmu, stvaranja slobodnih radikala i razvoja hroničnih nezaraznih bolesti – upozorava dr Trifunović.
Na navike u ishrani adolscenata utiču lični faktori, kao što su fiziološke potrebe, sopstvene vrednosti, znanja o ishrani, psihološke potrebe, željena slika tela, emocionalno značenje hrane i preferencija namirnica. Međutim, značajan faktor je i uticaj okruženja, a tu su vršnjaci, mediji, porodica, zatim pihodi, obrazovanje, odnos sa roditeljima i raspoloživo vreme.
Supa obavezno na jelovniku
– Minimum tri puta nedeljno, a može i svaki dan, pre ručka treba da se pojede tanjir pileće supe ili supe od povrća. Na taj način se usporava pražnjenje želuca i produžava osećaj sitosti – savetuje dr Trifunović i podseća da obroke treba organizovati na tri do četiri sata, a između njih piti što više tečnosti, i to negazirane vode, čajeva ili ceđenih sokova, jer su dva do tri litra tečnosti neophodna za normalno funkcionisanje srca i bubrega.
– Zdrave navike treba da postanu sastavni deo života. Neadekvatne životne navike, kao i loše navike u ishrani, mogu nepovoljno da utiču na zdravlje. Neuredan prehrambeni stil života, podvrgavanje brzim i rigoroznim dijetama, bez unosa dovoljno nutrijenata, pušenje, sedentaran način života, neispavanost i mnogo stresa predstavljaju glavne faktore rizika za nastanak mnogih bolesti savremenog doba. Za normalno i nesmetano funkcionisanje organizma neophodno je šest grupa namirnica, a to su žitarice, povrće, voće, mlečni proizvodi i jaja, te bi ih trebalo svakodnevno unositi – istakla je dr Trifunović.
LJ. Petrović
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.
