U ovom periodu jedan od najvažnijih poslova u voćnjaku je zimska rezidba. Postoje pravila kojih se treba pridržavati. Jedno od njih je da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rodnost. Takođe, mlađa, odnosno stabla koja ne rađaju, treba minimalno orezivati. Ona su uglavnom bujnija pa bi se u suprotnom još više podstakao novi porast. Voćke koje u kruni imaju slabiji prirast letorasta trebalo bi oštrije orezivati da bi se podmladile. Sve navedeno ukazuje na to da se rezidba mora prilagoditi voćnoj vrsti, sorti, bujnosti i starosti stabla, obliku krošnje…
Jabuka
Kada je u pitanju jabuka, stručnjaci često ističu da se svaka sorta orezuje različito. Prvi korak prilikom rezidbe je odstranjivanje osušenih, izlomljenih i grana koje se ukrštaju i zasenjuju jedna drugu. Nakon toga se proređuju jednogodišnji letorasti. Ovde je potreban oprez jer semora voditi računa da se ostavi dovoljan broj letorasta da bi se na njima formirale kvalitetne rodne grančice koje će doneti rod sledeće godine. Vodi se računa o njihovom rasporedu – u donjem delu krune se ostavljaju razvijenijidužine 50–60, dok se u gornjem delu odabiraju kraći, do 40 centimetara dužine.
Na kraju rezidbom se reguliše broj rodnih, odnosno pupoljka sa obrazovanim cvetnim začecima. U uslovima gde je on umeren (30–40 odsto) stručnjaci preporučuju da se rezidbom skrate ili samo prorede trogodišnje i starije rodne grančice. Slaba (blaga) rezidbu odgovara stablima koja imaju manje rodnih pupoljaka. Ukoliko je broj rodnih pupoljaka po stablu velik, a vegetativni porast normalan, mora se primeniti oštra rezidba. To znači da se iz osnove izbacuju sve izrođene grane, a za rod ostavlja dvogodišnje drvo obraslo rodnim grančicama. U zasadima gde je hemijsko proređivanje plodova redovna mera, dvogodišnje grane se ne skraćuju. Ovom tzv. dugom rezidbom smanjuje se bujnost voćaka, bolje je formiranje cvetnih začetaka, lakše je hemijsko proređivanje plodova, bolja njihova obojenost i smanjeno otpadanje.
Kruška
Rezidbu rodnih stabala kruške treba prilagoditisorti. I ovde je korisno da se prvo proveri rodni potencijal, naročito za sorte koje su osetljive na mraz. Po pravilu, za rodna stabla se preporučuje umerena rezidba. Svake godine potrebno je zameniti 10-30 odsto rodnog drveta, uz vođenje računa o tome da se zadrži osnovni uzgojni oblik.
Koliko rodnih pupoljaka treba ostaviti na dvogodišnjoj grani kruške zavisi od sorte, stanja i količine pupoljaka, kao i od intenziteta porasta. Po pravilu, dvogodišnja grana koja na vrhu ima nekoliko dužih ili kraćih letorasta je vitalnija i na njoj se može ostaviti veći broj rodnih pupoljaka.
Na dvogodišnjem drvetu vilijamovke, kaluđerke, moretinijeve rane i pakams trijumfa ostavlja se četri do šest rodnih grančica, odnosno pupoljaka. Jednogodišnji letorasti se uklanjaju samo ako ih ima mnogo, a ako ih je malo – ostave se. Kod sorti fetelova i boskova bočica preporučuje se 6–8 pupoljaka na dvogodišnjem drvetu, a na kratkim grančicama 1–2 pupoljka.
Kleržo i junska lepotica donose rod na kratkim rodnim grančicama koje se nalaze na starijim granama. Prilikom njihove rezidbe mora se kontrolisati vršni prirast. Takođe, poželjno je i da se starije rodne grančice iz unutrašnjosti krune povremeno skraćuju ili proređuju.
Krasanka i zimska dekantkinja traže kratku, odnosno oštru rezidbu. U uslovima kada je broj rodnih pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima veliki, na dvogodišnjoj rodnoj grani treba ostaviti najviše dva rodna pupoljka, a ako je slabiji, tri-četiri. Rodni kolači (izrođeno drvo) se uklanjaju, a na kratkom rodnom drvetu ostavlja po jedan rodni pupoljak.
Šljiva
I sorta šljive određuje način rezidbe. Kod čačanske rodne i valjevke treba ukloniti sve izrođene grane i kratko rodno drvo. Ovo se naročito mora uraditi u nižim delovima krune da bi se aktivirali vegetativni pupoljci za razvoj dugog rodnog drveta. Takođe, preporučuje se i prevođenje primarnih i sekundarnih grana na nižu bočnu granu ili rodnu grančicu, pre svega zbog održavanja vitalnosti rodnog drveta.
Stenlej zahteva rigorozniju (oštriju) rezidbu. Na stablima ove sorte uvek se mora ostaviti odgovarajući broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se u toku godine obrazovati kratke rodne grančice na kojima ova sorta uglavnom i rađa.
Najkvalitetnije rodne grančice požegače su majske kitice i cvetne grančice koje se završavaju trnastim izraštajem i nalaze se na dvogodišnjoj grani. Rezidbom ove sorte treba sprečiti premeštanje rodnog drveta na periferiju grana. To se radi stalnim skraćivanjem skeletnih i poluskeletnih grana na jednu bočnu granu i letorast, uz obaveznu izolaciju vrhova – proređivanje letorasta pri vrhu grana. Svi delovi krune moraju imati dovoljno svetlosti.
Višnja
Da bi se višnja pravilo orezala neophodno je poznavati tip grančica na kojima pretežno rađaju pojedine sorte. Montmorensi, ričmorensi, majska višnja, majurka, meteor, erdski jubilej, kraljica hortenzija uglavnom donose rod na majskim buketićima. Kod ovih sorti rezidba je minimalna i ima za cilj obnavljanje rodnog drveta. To znači da kada se ono izrodi povratnim rezom treba ga podmaliditi. Na nižim delovima starijeg drveta ostavljaju se i jednogodišnje grančice na kojima će se formirati novi majski buketići.
Krupna lotova, reksele, hajmanova konzervna, gorsemska i šumadinka najveći deo roda donose na jedonogišnjim grančicama i za njih je karakteristično da su sklone ogoljavanju grana. Zahtevaju redovnu i oštriju rezidbu. Bujni letorasti u unutrašnjosti krune se potpuno uklanjaju, kao i ogolele i tanke viseće grane. Starije izrođeno drvo se prekraćuje.
Oblačinska višnja, keleris 14 i keleris 16rađaju na majskim buketićima i dugim rodnim grančicama. Ako se ne orezuju, njihove krune brzo postaju preguste i zbog visoke rodnosti daju plodove lošijeg kvaliteta. Zahtevaju redovnu rezidbu koja podrazumeva proređivanje krune uklanjanjem bujnih letorasta i starijeg izrođenog rodnog drveta. Ostavlja se što više umereno bujnih vitih rodnih grančica koje daju najkvalitetnije plodove.
Trešnja
Trešnja najčešće obrazuje retku i dobro osvetljenu krunu. Zbog toga se nekada mislilo da je ne treba orezivati. Međutim, danas se smatra da je rezidba veoma važna, naročito kod stabala gajenih na slabo bujnim podlogama i u gustom sklopu.
Zimska rezidba se sastoji uglavnom u prekraćivanju grana i proređivanju suvišnih letorasta. Obavezno se reguliše visina krune. Bočne grane se skraćuju na letorast čiji pravac rasta obezbeđuje otvaranje krune, odnosno koji je usmeren ka njenoj periferiji. Prilikom rezidbe treba nastojati da se ostavi što više umereno bujnih letorasta koji rastu pod otvorenim uglom, jer to doprinosi smanjenju bunosti stable. Bujni, uspravni letorasti, naročito u unutrašnjosti krune, uklanjaju se odsecanjem do osnove.
Intenzitet rezidbe trešnje treba prilagoditi vegetativnom rastu stabla, a on je optimalan kada je dužina letorasta 30-40 centimetara. Tamo gde su letorasti kraći treba jače orezati da bi se podstakao njihov rast. Manje intenzivna rezidba se preporučuje za bujnija stabla i svodi se na proređivanje grana. Veće preseke poželjno je zagladiti oštrim nožem i premazati kalem-voskom ili nekim drugim zaštitnim sredstvom.
S. Malinović
Dobro jutro broj 562 – Februar 2019.
