Odgajivači oraha obično imaju nedoumicu da li ga treba orezivati ili ne. Stručnjaci preporučuju orezivanje, kako bi biljka donosila redovan i maksimalan rod. Jer, rezidbom oraha postiže se ravnoteža između rasta i rodnosti, a istovremeno se dobijaju krupniji i kvalitetniji plodovi. Orezivanjem se dobija bolja osvetljenost krune i redovno podmlađivanje stabla.
Orah u prirodi najčešće obrazuje piramidalnu krunu, dok je u intenzivnoj proizvodnji najčešća kotlasta. Rezidbu treba početi odmah posle sadnje, kada se sadnica skraćuje, jer predugačko stablo odlaže vreme plodonošenja i otežava rezidbu, berbu i zaštitu. Preseke treba obavezno premazati nekim od sredstava za zarašćivanje, kao što je kalemarski vosak.
Izbor između ploda i debla
Rezidba oraha u periodu plodonošenja obavlja se od sredine marta i tokom aprila, pre nego što krene vegetacija i kada prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Tokom vegetacije potrebno je obaviti takozvanu zelenu rezidbu, i za to postoji dobar razlog. Orah ima osobinu ogoljavanja grana i prenošenja vegetacione mase i ploda na periferiju. Zelenom rezidbom je moguće usporiti ovaj proces.
Zelena rezidba
Zelena rezidba sadnica oraha se sastoji od zakidanja vrhova mladara dugih 10 do 15 centimetara i taj posao se obavlja u prvoj polovini juna. Kasnija rezidba, tokom jula ili avgusta, može dovesti do produžetka vegetacije i nedovoljnog sazrevanja letorasta. Kod bujnih stabala treba izbegavati jaku, odnosno kratku rezidbu, jer će ona odložiti rod. Blaga, odnosno takozvana duga rezidba bujnih stabala povoljno utiče na smanjenje bujnosti i ubrzava stupanje na rod.
Ali, pre svega, poželjno je da se proizvođač na početku opredeli koju krunu želi, a najčešće je to kotlasta. Za njeno formiranje potrebna je pravilno izvedena rezidba po godinama, počev od sadnje.
Za pravilno formiranje grana potrebna je i adekvatna rezidba zavisno od toga da li se akcenat stavlja na plod ili i na deblo oraha. Skraćivanjem sadnica oraha posle sadnje određuje se visina debla i počinje formiranje oblika krune. Visina debla se određuje u skladu sa planiranom primenom mehanizacije i korišćenja debla posle završetka eksploatacije zasada. Deblo se ostavlja duže ukoliko odgajivač planira da, pored plodova, na tehničkom drvetu posle završetka eksploatacije dodatno zaradi. Bitan momenat pri određivanju visine debla je i činjenica da sa povećanjem visine debla preko 120 centimetara, produžava se period do stupanja na rod. Naime, na svakih sledećih 20 centimetara gubi se jedna godina u plodonošenju. Pozitivni efekti visokog debla su smanjenje opasnosti od poznih prolećnih mrazeva, ali i lakša berba i zaštita – savetuje Danko Petrović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Topole.
On navodi da je najčešći uzgojni oblik za orah kotlasta kruna. Posle sadnje, prvo se sadnice skraćuju na jedan metar od zemlje, ukoliko proizvođač želi da deblo bude visoko 60 centimetara.
Na tako orezanoj sadnici u toku vegetacije razviće se iz pupoljaka više letorasta, od kojih se u julu biraju tri do četiri koji su pravilno raspoređeni u prostoru pod uglom od 90 do 120 stepeni i na 15 do 20 centimetara jedan od drugog po visini. Oni predstavljaju primarne grane. Pre početka vegetacije druge godine, letorasti se skraćuju na dve trećine svoje dužine. Ako su slabije razvijeni, onda se skraćuju još više. Važno je da posle skraćivanja sve grane budu u istoj ravni. Preostali bujni letorasti iz prethodne vegetacije uklanjaju se, jer mogu biti konkurencija osnovnim granama, a slabiji se ostavljaju radi formiranja veće lisne površine. U toku vegetacije na osnovnim granama razviće se veći broj letorasta. Među njima biraju se oni koji će predstavljati buduće sekundarne grane. Sekundarne grane se ostavljaju na oko 50 centimetara od osnovne ramene grane, ali tako da sa susednim primarnim granama budu naizmenično raspoređene. Letoraste treba skraćivati za četvrtinu od njihove dužine. Do kraja vegetacije u drugoj godini posle sađenja, ako je potrebno, reguliše se položaj pojedinih primarnih, takozvanih ramenih grana i sekundarnih grana da bi se ravnomerno razvile. To se postiže postavljanjem pritki za koje se vezuju letorasti – precizan je Petrović.
U trećoj godini vegetacije formira se druga serija sekundarnih grana. One se ostavlja na rastojanju od 60 do 80 centimetara od prvih.
Sekundarne grane druge serije su sa suprotne strane od grana prve serije. Produžeci primarnih grana skraćuju se ukoliko su sve produžnice u istoj visini, za jednu trećinu ili jednu četvrtinu. Tom prilikom uklanjaju se grane koje bi smetale pravilnom razvoju sekundarnih i primarnih grana. Takođe se i sekundarne grane skraćuju za jednu četvrtinu i poželjno je da sa primarnim granama obrazuju ugao od 45 stepeni. U julu se biraju produžeci primarnih grana i mladari za sledeću seriju sekundarnih grana – dodaje ovaj stručnjak.
Kotlasta ili piramidalna kruna
Pred početak vegetacije četvrte godine, rezidba se sastoji u proređivanju letorasta primarnih grana. Na sekundarnim granama obrazuju se tercijarne, koje bi trebalo da budu naizmenično raspoređene na 20 do 30 centimetara jedna od druge. Rezidba u sledećim godinama treba da se svodi na uklanjanje i proređivanje prebujnih letorasta, posebno onih koji rastu upravno u unutrašnjost krune, objašnjava Petrović način rezidbe kako bi se formirala kotlasta kruna.
Za razliku od ostalih vrsta voća, kotlasta kruna u osnovi ima 4 do 5 skeletnih grana raspoređenih kružno na stablu sa vertikalnim rastojanjem, koje ne polaze sve iz istog mesta. Oko njih se, dakle, uklanjaju sve druge iznikle grane koje mogu da konkurišu skeletnim.
Drugi uzgojni oblik koji se često sreće u zasadima oraha je poboljšana piramidalna kruna. Iz prekraćene sadnice tokom proleća razviće se više mladara. U julu se odaberu 2 do 3 mladara od kojih se izdvaja najrazvijeniji za vođicu. Ostali se raspoređuju za bočne osnovne grane.
Njihov razmak treba da bude po visini od 30 do 40 centimetara. U narednim godinama postupak se ponavlja i skeletne grane se spiralno raspoređuju po celoj dužini vođice. Posle četvrte godine vođica se prekraćuje na poslednju skeletnu granu. Iz krune se izbacuju svi vertikalni prirasti koji ugrožavaju vođicu. Raspored grana treba da omogući ravnomerno osunčavanje cele krune bez međusobnog zasenjivanja – kaže Danko Petrović.
