Rezidba voćaka se izvodi u cilju obrazovanja krune voćaka, regulisanja rodnosti i podmlađivanja voćaka. Prema vremenu izvođenja rezidba može biti letnja i zimska. Jedan od najvažnijih poslova u voćnjaku je zimska rezidba. Voćke se režu u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. Kasna rezidba nepovoljno deluje na razvoj voćaka. Izuzetno može biti opravdana kod preterano bujnih i nerodnih voćaka kojima treba smanjiti bujnost.
Osnovni cilj rezidbe je da se na svakoj voćki uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta. Duga rezidba povećava rodnost, a kratka bujnost. Jačina rezidbe zavisi prvenstveno od sorte i starosti voćke. Mlađa stabla su bujnija i takva stabla se manje orezuju, odnosno, voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati. Voćkama na početku rodnosti proređuju se samo letorasti, a ostavljaju sve potencijalne rodne grančice. Bujniji letorasti se režu u osnovi. Stare voćke s oslabljenim prirastom letorasta, ispod 25 cm, treba oštrije orezivati, da bi se stablo podmladilo. Neophodno je pridržavati se principa da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rodnost. Grane koje su po položaju više horizontalne se ostavljaju, a vertikalne sasvim uklanjamo, odnosno, letoraste se u principu ne prekraćuju.
Zimska rezidba
Jabuka u rodu se reže prema morfološkim osobinama rodnih grančica, intenzitetu vegetativnog porasta i količini i stanju rodnih pupoljaka. Može se reći da se svaka sorta jabuke orezuje posebno. Takođe, neophodno je poznavati dominantan tip rodnih grančica kod svake sorte. Tako je utvrđeno da sorte jabuke zlatni delišes, jonagold, elstar i mucu (kod stabala u punoj rodnosti) najveći udeo rodnih grančica formiraju na prstastim i vitim rodnim grančicama. Ajdared, gloster i greni smit su imale najviše pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima na naboritim, a zatim na prstastim rodnim granama. Sorte greni smit i elstar su obrazovale rodne pupoljke i na dužim rodnim granama. Broj pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima prvenstveno zavisi od sorte, ali takođe i od starosti voćaka, kombinacije sorta/podloga itd. Dominantan tip rodnih grančica se može menjati u pojedinim godinama, tako da je svake godine potrebno uraditi analizu za sve tipove rodnih grančica.
Prvi zadatak rezidbe je prosvetliti krunu. Da bi se cvetni pupoljci obrazovali u unutrašnjosti krune, neophodno je da bude dobro osvetljena. Potrebno je izbaciti sve izlomljene grane, one koje se ukrštaju i zasenjuju jedna drugu. Nakon toga se proređuju letorasti, jer se kod jabuke mora voditi računa o rodu, kako za tekuću, tako i za narednu godinu. Rezidbom se mora ostaviti dovoljan broj letorasta, da bi se na njima u toku godine formirale kvalitetne rodne grančice koje će doneti rod naredne godine. Ako ih ima mnogo, prorede se i ostave samo umereno bujne. U donjem delu krune se ostavljaju razvijeniji jednogodišnji letorasti, dok se u gornjem delu odabiraju kraći. Normalan rast letorasta u integralnoj proizvodnji se smatra od 20-40 cm. Ako je porast intenzivan (jači), treba stabla više opteretiti rodnim pupoljcima, a ako je porast slabiji, treba ostaviti manji broj rodnih grančica, da bi stabla ojačala.
Posle prosvetljavanja krune i regulisanja broja jednogodišnjih letorasta, zavisno od količine i stanja rodnih pupoljaka, rezidbom se reguliše njihov broj. Na osnovu analize potencijalne rodnosti određuje se intenzitet rezidbe. Dešava se da naoko rodne grančice u proleće ne daju cvetove, ili ne daju normalno razvijene cvetove, sposobne za oplodnju. Do ove pojave dolazi zbog promrzavanja ili nedovršenog procesa diferenciranja cvetnih elemenata u pupoljku. Ako je broj pupoljaka s obrazovanim cvetnim začecima umeren (30-40%), treba skraćivati ili samo prorediti trogodišnje i starije rodne grančice. Ako je rodnih pupoljaka manje, neophodno je sačuvati što više rodnih grančica tj. primeniti slabu (blagu) rezidbu. Ova rezidba primenjuje se i za voćke koje imaju zadovoljavajući broj rodnih pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima, ali je njihov broj u kruni mali. Ako su oba faktora visoka, a porast mali, neophodna je oštra rezidba, da bi voćke ojačale. Pored procentualne zastupljenosti rodnih pupoljaka u kruni, važan je i broj rodnih pupoljaka u kruni koja se procenjuje od stabla do stabla. Ako se utvrdi da je udeo rodnih pupoljaka u kojima su diferencirani cvetni začeci visok (preko 60%), kao i broj rodnih pupoljaka po stablu, a vegetativni porast normalan, mora se primeniti oštra rezidba. Tada se iz osnove izbacuju sve izrođene grane, a za rod ostavlja dvogodišnje drvo, obraslo rodnim grančicama. Ovakve dvogodišnje grane su nekada prekraćivane, a broj ostavljenih rodnih grančica na dvogodišnjoj grani je zavisio od sorte, razvijenosti voćki, pa i razvijenosti samih rodnih grančica. Ovakav način rezidbe naziva se „kratka rezidba“ i ona se mora zameniti „dugom rezidbom“, gde se dvogodišnje grane ne prekraćuju. Dugom rezidbom se smanjuje bujnost voćaka, bolje je formiranje cvetnih začetaka, lakše je hemijsko proređivanje plodova, bolja obojenost i smanjeno otpadanje plodova. Često se rezidbom ostavljaju čepovi dužine prsta koji kasnije stvaraju velike probleme, stvaranje guka i velikih rana koje su osnova za napad stakrokrilca i krvavave vaši. Ovo predstavlja ozbiljan problem u gustim zasadima jabuke, gde najčešće dolazi i do nekroze tkiva koja se prenosi na produžnicu i primarne grane.
Regulisanje rodnosti zelenom rezidbom
U intenzivnoj proizvodnji jabuke zelena rezidba je obavezna i neizostavna mera. Utiče na razvoj stabla i smanjuje bujnost, omogućava bolju osvetljenost te samim tim bolju obojenost. Nakon izvršene letnje rezidbe manja je potreba za zimskom. Kod mladih zasada prednost treba dati povijanju grana. Zelena rezidba prevashodno ima zadatak da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Odstranjivanjem suvišnih mladara odstranjuju se suvišni potrošači vode i hrane, a svetlost i vazduh lakše prodiru u unutrašnjost krune.
Zelena rezidba se posebno preporučuje za bujne sorte jabuka, poput glostera, fudžija, elstara, greni smita, dekoste, red jonaprinsa i sličnih. Ova rezidba dolazi do izražaja samo ako se izvede pravovremeno. Preporuka je da se mladari orezuju po završetku aktivnog vegetativnog rasta, obično u drugoj polovini juna i početkom jula. Prema našim istraživanjima to je bolje uraditi u drugoj ili trećoj dekadi avgusta, jer tada izvedena rezidba depresivno deluje na porast, a diferenciranje cvetnih začetaka je bolje za narednu godinu. Orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Zbog smanjene vlage u zemljištu i visoke temperature vazduha u toku leta, voćke intenzivno dišu. Zato je potrebno da se odstrani i jedan deo lišća.Tako se preostalo lišće normalno snabdeva vodom i hranom.
Sprečavanje opadanja plodova u zasadu jabuke
Jedan od najvećih problema u proizvodnji jabuke u godinama visokih prinosa jeste opadanje plodova pre dostizanja odgovarajućeg stepena zrelosti i predviđenog vremena berbe, što može dovesti do značajnih gubitaka prinosa. Toplo vreme pred berbu, suša, oštećenja lišća usled napada insekata ili bolesti podstiče opadanje. Danas su proizvođačima za kontrolu opadanja plodova dostupni preparati na bazi α-naftilsirćetne kiseline (NAA). NAA se koristi u koncentracijama između 5 i 20 ppm aktivne materije i treba je primeniti pre nego što plodovi počnu značajno da opadaju. Manja čvrstina plodova i lošija skladišna sposobnost su moguća pojava ako su temperature visoke ili ako se sa berbom zakasni nakon tretmana s NAA, dok se prosečna masa ploda ne menja. NAA je efektivna u trajanju 7 – 12 dana i poželjno je ponoviti aplikaciju, kako bi se i nakon 10 dana pouzdano zaustavilo opadanje. U godinama visokog prinosa važno je na vreme početi s prskanjem, kako do opadanja ne bi došlo pre nego što NAA počne da deluje, a to je najmanje 3 nedelje pre planiranog vremena berbe.