MENJA SE IZGLED NAŠIH KUHINJA
Posuđe koji nosi dah kvaliteta i patinu starih vremena ponovo se vraća u naše kuhinje. O potražnji za retro predmetima iz seoskih i gradskih domaćinstava svedoče brojni oglasi u kojima se nude ili potražuju posuđe, korisni, i ukrasni predmeti koje je u različitim dekadama prošlog ili čak pretrošlog veka imala svaka kuća.
U virtuelnim izlozima ili na najlon buvljacima su tanjiri, čaše, stare emajlirane kutlače, vaze ili poslužavnici. Kupci su uglavnom oni, koji iz njima znanih razloga, tragaju za uspomenama iz bezbrižne prošlosti. Danas se ponovo traže vanvremenski komadi, a svako je pasionirani ljubitelj neke epohe, pa mu ovo posuđe ponovo krasi prostor u kuhinji.
Kvalitet pre svega
– Retro ili vintidž posuđe je traženo, bez obzira da li je proizvedeno nekada davno u čuvenim fabrikama porcelana u Češkoj, Poljskoj, Rusiji i Francuskoj, ili u pogonima širom nekadašnje Jugoslavije. Ovde nije reč o takozvanim etno predmetima, koji su postali popularni još pre nekoliko decenija i služe samo da bi se dočarao seoski ambijent. Radi se o kvalitetnom posuđu koje su naše bake i prabake kupovale i za to izdvajale pozamašne sume novca. To je bila i odlika stabilnog domaćinstva. Kupovina šerpi, escajga i posuda za posluženje bila je dobro promišljana i prvi kriterijum je bio kvalitet. Neke od servisa za ručavanje ili za slatko su decenijama čuvale u kredencima i vitrinama. Retko su ih upotrebljavale. Iznosilo se samo za slavu i kada dođu važni gosti i to je, na sreću, razlog što takvo posuđe još uvek može da se nađe u veoma očuvanom stanju – kaže Nela Raketić iz Čačka, kolekcionar i poznavalac retro porcelana i stakla.
– Osim što su domaćice nekada vodile računa o kvalitetu posuđa koje će poređati na kuhinjske police, još jedan zaboravljeni običaj je doprineo da skoro svaka kuća bude puna sudova.
Gosti su umesto današnjih koverata sa novcem, donosili vredne poklone. Za svadbe, slave, veridbe ili neke druge prilike se uvek biralo kvalitetno posuđe, koje će dugo trajati i služiti u domaćinstvu. Za veća slavlja su se poklanjale čaše od brušenog kristala ili servisi za ručavanje od porcelana.To je bio pokazatelj velikog poštovanja kuće kojoj se poklanja. A za manja, predmeti koje će svakodnevno koristiti u kuhinji, ili one koji su služili za ukras. Vredniji predmeti su se uredno slagali u vitrinama i iza stakla provodili decenije. S njima se pažljivo rukovalo. Mnogi servisi su očuvani u celosti. Nađe se i po neki okrnjen tanjir ili čaša, ali to neznatno umanjuje vrednost – dodaje Nela.
Koliko je onih koji uređuju kuhinje po novim standardima ili trendovima, toliko je i onih koji bi da vrate stari šik i šmek. Iz tog balansa modnih stilova nastala je i svojevrsna razmena. Za retro posuđem tragaju nostalgičari, dizajneri enterijera ili kolekcionari.
– Češki porcelan i staklo u retro varijanti su veoma traženi. Pojedini i retki primerci dostižu pristojne sume. Motivi Romea i Julije, koji su bili popularni na servisima za ručavanje i šoljicama za kafu i dalje su na vrhu liste onih koji bi da romantizuju svoju kuhinju. Ti servisi su u kompletu, osim plitkih i dubokih tanjira za 6 ili 12 osoba, imali i supijere, ovale za meso i predjelo, sosijere, salatne činije, tanjiriće za torte, šoljice za kafu i čaj. Od pedesetih godina prošlog veka izrađivali su ih sa motivom zaljubljenog para širom Evrope, pa i u domaćoj fabrici porcelana u Zaječaru. Očuvani takav servis danas se u antikvarnicama prodaje i za 60 do 70 hiljada dinara – kaže Nela Raketić.
Postoje i oni koji strpljivo, godinama tragaju za po jednim tanjirom, kako bi upotpunili servis. Osim porcelana, tražene su i starinske čaše i takozvani servisi za vodu, rakiju ili vino, koji imaju i posebnu flašu za piće.
– Nekadašnje izdržljive čaše od debelog stakla sa naslikanim cvetićima ili kristalne sa reljefnim pozlatama u nekom bude nostalgiju. Večiti Bohemija kristal češkog brenda koji traje vekovima je posebna draž za ljubitelje vintidž stila. Pojedinima je dovoljno da u dom unesu starinsku posudu za šećer. Ili pak čajnik, koji se u našim domaćinstvima nikada nije preterano koristio, ali je uvek stajao sa šoljama u vitrini ili regalu, jer je bio deo servisa. Danas oni najčešće završe kao vaza za cveće – dodaje naša sagovornica.
Blago „samo za oči“
Razlika između posuđa u kuhinji za svakodnevnu upotrebu i onog stajaćeg tada je bila jasna. Domaćice su bile nemilosrdne u tome i nije se tanjir iz ormara mogao uzeti da se posluži komad hleba sa mašću ili pekmezom. Za to su služili čuveni plehani tanjiri ili rasparene tacne od razbijenih šolja.
Svakodnevnom komšiluku se kafa služila sa plehanih poslužavnika, a voda donosila u porcelanskom bokalu, čiji se reprezentativni predstavnik pravio u fabrici u Zaječaru. Ostali, retki gosti su imali čast da uzmu kafu sa posrebrenih poslužavnika ili od rostrfraja. Bogatije kuće su u svojim vitrinama brižljivo čuvale servise od ruskog Lomonosov porcelana ili francuski Limož. Takvi predmeti su se tretirali kao blago, koje je samo za oči.
U svakodnevnoj upotrebi su bile šerpe, lonci ili kutlače čuvenog proizvođača Emo Celje iz Slovenije, te danas skoro da nema kuće koja nema bar i obijenu posudu iz tog doba. Među njima su i vangle, lončići za kafu. Iz Slovenije su dolazile i čuvene šoljice i činije pod oznakom KIL Keramika, a iz Majdanpeka šećernice, stalci za kačišice i posude za slatko.
Većina primeraka emajliranog posuđa, među kojima su bile čuvene crvene i plave šerpe na tufne, završile su kao saksije za muškatle. A očuvani komadi, nađu se na najlon pijacama ili u oglasima, kada novi vlasnik raščišćava kupljene kuće i stanove. Tu ih, kao i ostalo starinsko posuđe, pronalaze pasionirani ljubitelji različitih dekada prošlog veka.
Vaze i pepeljare iz Prokuplja
U poslednje vreme veoma su popularne vaze i pepeljare našeg čuvenog dizajnera stakla Dragana Drobnjaka. On je izradio prepoznatljive komade ručne izrade od duvanog stakla u fabrici „9. oktobar“ u Prokuplju. Kolekcionari tragaju za uobičajenim, ali i retkim primercima, koji su ostavili trag u našim kućama. Traženi su i za tematske dizajnerske izložbe ili za snimanje filmova, koji prate određeni period iz prošlosti – kaže Nela Raketić.
Tekst i foto: Biljana Nenković
