CVETNI VRTOVI IMAJU SVOJE „TAJNE“
Ljubitelji cveća koji vole izazove usuđuju se da gaje retke i osetljive vrste, neuobičajene za naše podneblje. Sade i cvetove neobičnih imena, ili su takve dobili u prevodu zbog svog karakterističnog izgleda. Tako je malo poznato cveće „Srce koje krvari“ našlo svoje mesto u domaćim baštama. Ne zaostaje ni interesantan tropski žbun naziva „Juče, danas, sutra“.
Uz malo strpljenja i znanja, i mnogo ljubavi, ovi cvetovi znaju svoje vlasnike da nagrade lepotom i ponosom što su uspeli da ih očuvaju. Pojedini primerci se gaje u Botaničkoj bašti u Kragujevcu, među stotinama drugih biljaka sa Balkana, iz Azije, Evrope i Afrike.
U ovaj neobični vrt doneli su ih studenti i profesori Prirodno- matematičkog fakulteta, jer se Bašta koristi i kao naučno- nastavna baza. Profesor Snežana Banković, rukovodilac Botaničke bašte nam otkriva kako ove dve vrste cveća neobične lepote i još neobičnijih imena kod nas odlično uspevaju u Šumadiji.
„Srce koje krvari“ visoko raste i dugo cveta
Beli cvetovi iz kojih izranja još crvenih latica krase neobičnu i retku zimzelenu puzavicu. Ovi dvobojni cvetovi su glavna karakteristika Chlerodendrum thomsoniae ili „srca koje krvari“. Može da naraste i do 4 metra u visinu, ali joj je potrebna podrška. Potpora može da bude i savijena, pa se od ove biljke mogu praviti slavoluci, ukrašeni dvobojnim cvetovima.
Cveta tokom leta i do kasne jeseni. Kod nas se češće gaji kao sobna biljka, ali može da opstane i na otvorenom.
Ova biljka voli bogato i dobro drenirano zemljište, te bi u saksijama ili u bašti trebalo dodati malo peska. Traži umereno zalivanje tek kad se zemlja prosuši i poziciju bez jakog podnevnog sunca. Vodi poreklo iz tropskih i vlažnih šuma Nigerije, Kameruna i Konga, gde su je misionari pronašli 1860. godine i kultivisali. Brzo raste, potrebno joj je orezivanje, a krase je tamno-zeleni krupni listovi. Cvetovi se formiraju u pazušnim delovima biljke i prvo se pojavljuju formirane bele, petočlane čašice, a potom iz njih izrasta cvet, crven kao krv.
Kada opadnu crvene latice, beličaste čašice dobijaju blago ljubičastu nijansu i dugo ostaju. Počinje da cveta u martu i ako je vreme povoljno, latice će opstati do kasne jeseni. U zimskom periodu žbun delimično ili u celosti odbacuje listove. Tada treba smanjiti zalivanje. U hladnim mesecima, ako se čuva u zatvorenom prostoru, odgovara joj temperatura od 12 pa do 18 stepeni i svetlija mesta. Na proleće je treba orezati i ostaviti od jedne trećine do jedne polovine grana, kako bi se podstaklo novo, obilno cvetanje.
Posle prvog, prolećnog cvetanja, preporučuje se još jedno orezivanje, kako bi ponovo cvetala na jesen. Ukoliko biljka ne napreduje i vrhovi grana se suše, najverovatnije je da ima previše hraniva u zemlji. Od bolesti i štetočina najviše je napadaju bela leptirasta vaš, crveni pauk, grinje i štitaste vaši.
„Juče, danas, sutra“ u više boja opojnog mirisa
Cveće pod ovim imenom je višegodišnji tropski žbun neobične lepote i više nego interesantnog razvoja. Kada se otvore, cvetovi su tamno ljubičasti, dan kasnije su lila boje koja podseća na lavandu, a trećeg dana – beli. Brunfelzija, koja je kod poznata kao „juče, danas, sutra“, ne samo da je atraktivna zbog promene boja cveta, već ima i jak, lep i prijatan miris, koji preovladava dvorištem ili prostorijom.
Karakteristično za ovu biljku je što se cvetovi sukcesivno otvaraju, pa se na žbunu u isto vreme nalaze brojne cvasti u tri različite boje, što je čini izuzetno koloritnom. Cvetovi imaju po pet talasastih latica i veličine su oko 5 centimetara. Cveta od kraja zime do sredine jeseni i to je za jednu cvetnicu izuzetno dug period.
Uz pravilnu negu, može da se desi da cveta neprestano, preko cele godine. Orezivanjem kontroliše njen rast i podstiče formiranje novih cvetova. U kontinentalnim uslovima, koji odgovaraju našem podneblju, „juče, danas, sutra“ može da se svrsta u kategoriju polulistopadne biljke, dok je u prirodnom staništu zimzelena. Raste do dva metra u visinu i obima je oko jednog metra.
Ovoj biljci odgovaraju blago osunčana ili polusenovita mesta u dvorištu. Treba je saditi u humusno, blago kiselo i dobro drenirano zemljište. Zalivanje treba da bude umereno i tlo između dva dodavanja vode treba da se osuši. Ukoliko zemlja nije dobro drenirana ili ako se prekomerno zaliva, koren će istruliti i biljka neće opstati.
Osetljiva je na hladno vreme i može da se gaji napolju samo ako zimske temperature nisu ispod 10 stepeni. U suprotnom, trebalo bi je preko zime uneti na zastakljene terase ili u prostorije u kojima će imati najmanje tri sata sunčeve svetlosti. Kada joj se završi ciklus cvetanja, trebalo bi smanjiti zalivanje, ali taj period traje veoma kratko.
Piše: Biljana Nenković
