Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Savremena nauka omogućava voćarima da imaju visoke i redovne prinose plodova dobrog kvaliteta u zasadima jabuka. To se postiže jedino kombinovanom primenom agrotehničkih i pomotehničkih mera kojima se reguliše rodnost: zrelom i zelenom rezidbom, proređivanjem cvetova i plodića, podsecanjem korena, probirnom berbom, navodnjavanjem i đubrenjem. Redovno izvođenje ovih operacija poseban značaj ima u intenzivnim zasadima u gustom sklopu i kod sorti koje imaju sklonost ka alternativnom rađanju, kao što su zlatni delišes, fudži, elstar, breburn, gloster i druge.
Dešava se da pojedinačna stabla ili celi voćni zasadi ne rađaju, slabo rađaju, ili alternativno. Uzroci nerodnosti voćaka su različiti: nepovoljni prirodni uslovi, nepovoljan izbor sorti, nepodesan izbor sorti oprašivača, preduboka sadnja, preterana bujnost itd.
Greške koje se (ne) mogu otkloniti
U slučaju pogrešnog izbora položaja, nedostaci se teško otklanjaju. U slučaju pogrešnog izbora oprašivača, problem se rešava prekalemljivanjem određenog broja stabala podesnim sortama oprašivačima. Preduboko posađene voćke slabo rađaju, pogotovo ako su teška zemljišta. U tom slučaju treba oko svake voćkice otkopati zemlju u vidu levka ili činije sve do korenovog vrata. Česta je pojava nerodnosti voćaka zbog prevelike bujnosti. Ovako bujne voćke mogu rađati ako im se se smanji bujnost. To se može postići prstenovanjem debla ili ramenih grana, paranjem kore debla ili savijanjem grana.
U savremenim intenzivnim zasadima jabuke biološka kontrola rodnosti mora da bude osnovni preduslov za sortnu rezidbu jabuke. Veliko variranje potencijalne rodnosti kod nekih sorti pokazuje da pojedini proizvođači jabuke još uvek prave velike greške u primeni agro- i pomotehničkih mera. Za definisanje rezidbe voćaka u rodu mora se poznavati sorta, starost voćaka, karakteristike rasta i rađanja, količina i stanje rodnih pupoljaka, realizacija rodnog potencijala u datim agroekološkim uslovima, vegetativni porast, opšti izgled voćki, uslovi agrotehnike itd. Bez poznavanja ovih faktora teško je uraditi savremenu rezidbu jabuka. Voćke se režu po određenom šablonu, svaka sorta isto, što u poslednje vreme dovodi do smanjenja prinosa u pojedinim zasadima i do alternativnog rađanja nekih sorti.
Biološka kontrola rodnosti treba da bude osnovni preduslov, ne samo za određivanje intenziteta rezidbe, već i za planiranje prinosa. U razvijenim voćarskim zemljama asocijacije proizvođača pomno prate stanje voćarske proizvodnje u svojoj zemlji, a takođe i u zemljama u okruženju i na taj način planiraju strukturu proizvodnje po voćnim vrstama, kao i strukturu sortimenta u okviru voćne vrste.
Regulisanje rodnosti jabuke se vrši zrelom i zelenom rezidbom, podsecanjem žila, proređivanjem cvetova i zametnutih plodića itd.
Jedan od najvažnijih mera za regulisanje rodnosti u savremenim zasadima jabuka je zimska rezidba. Međutim, rezidbom se ne može u potpunosti regulisati rodnost već, da bi se dobio kvalitet i otklonila alternativna rodnost, mora se pribeći proređivanju cvetova i tek zametnutih plodića.
Proređivanje cvetova i plodića
Sorte jabuke kao što su zlatni i crveni delišes, gala, fudži i dr. karakterišu se veoma obilnim cvetanjem, koje za rezultat ima visoko zametanje plodova. Prevelik broj plodova na stablu odražava se na loš kvalitet i slabije formiranje rodnih pupoljka za narednu godinu, tj. pojavu alternativne rodnosti. Efikasan metod za kontrolu rodnosti voćaka i poboljšanje kvaliteta plodova je proređivanje cvetova ili mladih plodova. Hemijskim proređivanjem poboljšava se krupnoća, obojenost, hemijski sastav plodova, osiguravaju se redovni prinosi, olakšava zaštita i berba.
Opadanje plodova jabuke pre dostizanja optimalnog momenta zrelosti manje je izraženo kod proređenih stabala u odnosu na neproređena. Na velikim površinama, u plantažnim zasadima, ručno proređivanje se zbog ekonomičnosti primenjuje samo kao dopuna i korekcija hemijskom proređivanju. U razvijenim voćarskim zemljama, gde proizvodnja voća prati smernice integralnog koncepta, primenjuju se dva ili tri proređivanja bioregulatorima, uz obaveznu ručnu korekciju kako bi se postigli zadati ciljevi u pogledu krupnoće i kvaliteta plodova.
Proređivanje cvetova jabuke ima niz pozitivnih efekata na redovnu rodnost i kvalitet plodova, a jedna od prednosti ranog proređivanja je mogućnost da se tretman ponovi bioregulatorima u kasnijim fazama razvoja mladih plodova. Za proređivanje cvetova koriste se različiti preparati, a najčešće na bazi amonijum-tiosulfata (ATS). ATS je našao primenu u proređivanju cvetova, jer se smatra bezbednim za korisnike, okolinu i potrošače. Proređivanjem cvetova primenom 1 do 2% ATS uspešno se može regulisati opterećenost stabala jabuke rodom i u godinama pre stupanja na punu rodnost.
Monosortni zasad kao preduslov
Za proređivanje plodova u integralnoj proizvodnji jabuke dozvoljena je upotreba preparata na bazi naftalenacetamida (NAD), α-naftilsirćetne kiseline (NAA) i 6-benziladenina (BA). NAA je efikasna u rasponu koncentracije od 5 do 20 ppm. Primenjuje se u fazi kada prečnik centralnih plodića iznosi u proseku 6 do 12 mm. NAD je amid naftilsirćetne kiseline, slične diradantske aktivnosti, ali nešto blaži. Primenjuje se najkasnije sedam dana nakon punog cvetanja. Benziladenin spada u grupu sintetičkih citokinina. Glavni efekat primene BA je opadanje mladih plodića. Pored toga, BA dovodi do povećanja prosečne mase ploda u vreme berbe, izduživanja ploda, boljeg formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu. BA se primenjuje u periodu kada je prosečan prečnik primarnog ploda između 7 i 12 mm (14 do 21 dan nakon punog cvetanja), u rasponu koncentracije najčešće od 50 do 100 ppm.
Preduslov za uspešno hemijsko proređivanje plodova je da je zasad monosortni. Na efikasnost bioregulatora koji se primenjuju u hemijskom proređivanju plodova jabuke utiču mnogi faktori kao što su: sorta, izbor podloge, starost i bujnost stabala, veličina i zdravstveno stanje lisne površine, osvetljenost delova stabla, oprašivanje i zametanje plodova, vremenske prilike u momentu i nakon tretiranja, količina vode, okvašivač i ostale agrotehničke mere koje se primenjuju u zasadu. Neophodno je poznavati delovanje ovih faktora kako bi se odredila doza preparata, što preciznije predvideli rezultati primene i otklonio rizik od mogućih grešaka.
Količina vode za hemijsko proređivanje plodova u zasadu jabuke dozira se prema zapremini krošnje (starost i bujnost stabala).
Ukoliko hemijsko proređivanje nije uspelo u celosti, treba izvršiti ručnu korekciju. U sorti jabuke sa srednje krupnim plodovima se na rodnoj grančici ostavljaju po dva ploda, a kod sorti s krupnijim plodovima po jedan plod. U jabuke se plodovi ručno proređuju posle junskog opadanja plodova. Prvo se uklanjaju zaraženi, deformisani, mehanički povređeni, a zatim sitni na kratkim grančicama i plodovi u senci. Ručno proređivanje nije uobičajeno, ali ako će se dobiti preko 90% plodova prve klase, onda je to ekonomski opravdano.
