Postoji, na žalost već dugogodišnja loša praksa povećanja neobrađenog poljoprivrednog zemljišta. Ovo se javlja kao posledica nerentabilnosti poljoprivredne proizvodnje i pored povoljnih klimatskioh uslova, kojima Srbija obiluje. Neizbežne klimatske promene ostavljaju svoj trag u svakom segmentu života na zemlji, kako u vodama, vazduhu, tako i u zemljišnim resursima. Podsticajna sredstva i razvojni fondovi bi trebalo da podrže, naročito mlađu populaciju u organizaciji i reorganizaciji poljoprivredne proizvodnje. Toplički kraj, nekada prepoznatljiv po Oblačinskoj višnji, sada u velikoj meri karakterišu zabrložena i zapuštena zemljišta. Sve je više reči, u poslednje vreme o takozvanoj regeneratiovnoj poljoprivredi. Između ostalog, pojam regenerativna poljoprivreda obuhvata i regeneraciju zemljišta, kao gotovo neobnovljivog prirodnog resursa, jer je za njegovu obnovu potreban veoma dug vremenski period.
Za regeneraciju poljoprivrednog zemljišta, pre svega je potrebna pravovremena obrada, dodavanje osnovnih hemijskih elemenata poput kalijuma, fosfora i azota. Na osnovu analize zemljišta i kulture koja bi se na njemu gajila u zemljište se unose i drugi hemijski elementi, u načinu i obimu koji odredi laboratorija za ispitivanje zemljišta.
Kako je zemljište neobrađivano u dužem vremenskom periodu, naselili su ga insekti kojima prisutna vegetacija i klimatski uslovi pogoduju. Neretko se na ovakvim parcelama razvija vegetacija šipka, gloga, trnjina i drugog šiblja. Ovakva sredina pogoduje glodarima i štetnim insektima, pa usled nedostatka hemijskih tretmana, dolazi do konstantnog povećanja populacija ovih štetnika.
Ukoliko se, ipak, odlučite da svoju dedovinu obnovite i svojim potomcima ostavite neku voćku u amanet, dala bih vam par toplih preporuka. Februar je pravo vreme za obradu zemljišta. Dubokim oranjem ili rigolovanjem oranični sloj bi dobio na aerizaciji, uništilo bi se ili bar u velikoj meri smanjilo prisustvo korova, kao i značajan broj prezimljujućih formi štetnih insekata koje zimu provode u plićim slojevima zemljišta ili ispod opalog lišća. Poseban doprinos dale bi niske temperature i mrazevi. Nakon kraćeg odmora zemljišta, treba ponoviti obradu, po mogućnosti tanjiračama, kako bi se zemljište dovoljno usitnilo.
U toku marta, u zavisnosti od temperaturnih uslova poželjno je posejati detelinu. Izbor sorte uslovljen je klimatskim i zemljišnim uslovima. Imajte u vidu da je detelina višegodišnja leguminoza. Lucerka se na polju zadržava oko 7 godina, a vek eksploatacije zavisi od održavanja lucerišta. Zašto baš detelina? Detelina je izuzetan izvor azota u zemljištu, tako da ćete formiranjem lucerišta na dugo neobrađivanom zemljištu prirodnim putem povećati procenat azota.
Za 1ha potrebno je oko 15 kg semena. Gusta setva je bespotrebno bačeno seme. Optimalna dubina setve je 1-2cm. Imajte u vidu da dubinu setve bilo koje kulture određuje veličina semena. Dakle, seme se seje na dubini koja je deset puta veća od prečnika semena.
Pravovremenom i pravilnom kosidbom, smanjićete mogućnost pojave štetnih insekata, koji bi dalje mogli poruzrokovati razvoj nekih patogena.
Lucerište je dobra osnova za podizanje višegodišnjih voćnih zasada. Naime, u narednim godinama imaćete kvalitetno pokriven međuredni prostor, koji nije teško održavati. Imate koristi od otkosa (10.000 do 15.000kg/ha sena), zemljište zadržava optimalnu vlažnost, a i zagrevanje zemljišta je znatno redukovano. Ovo opet ima za cilj smanjenu mogućnost pojave žilogriza, jer mu hladna i vlažna sredina ne pogoduje za razmnožavanje. Treba napomenuti da je ovaj insekt izuzetno štetan u voćnim zasadima, kao i da su hemijske mere suzbijanja bezuspešne. Jaja polaže u zemljišnu u zoni korenovih žila. Najveću štetu nanose larve koje se hrane žilama i pri jačem napadu u stanju su da unište čitav zasad, praveći nenadoknadive štete. U praksi se pokazalo da izbegava polaganje jaja u hladnim i vlažnim zemljištima.
Štetni insekti deteline neće ugroziti voćarsku kulturu, jer dok je sadnica u razvoju nije atraktivna za ove insekte, a kada se habitus sadnice razvije i ona počne da rađa, automatski im postaje nedostupna.
U toku leta, postarajte se da obezbedite kvalitetan, sertifikovan sadni materijal. Izbor voćne vrste treba da bude prilagođen i klimatskim i zemljišnim uslovima. Jesenja sadnja je pouzdanija, jer se sadnica bolje ukorenjuje i imaju dovoljno vremena da se odmorei pripreme za novi vegetacioni period. Obavite poslednji jesenji otkos na 2-3 cm visine. U zavisnosti od voćne vrste i planiranog uzgojnog oblika obeležite teren, pa na mestu buduće sadnice iskopajte rupu, dodajte pregoreli stajnjak, spustite pažljivo korenov sistem i zatrpajte je. Zemlju stavljate obrnutim redom, odnosno prvo stavljate zemljište sa površinskog, a zatim iz dubljih slojeva.
Dobro bi bilo da mladu voćku zaštitite mrežicom do prvih bočnih grana, kako bi ste sprečili oštećenja usled pojave glodara. Svakako lepo je imati sredstava za sistem kap po kap, protivgradnu mrežu itd.
Srećno! Ipak je to fabrika pod vedrim nebom.
Tekst: Veroslava Kocić,
saradnik u nastavi – Toplička akademija strukovnih studija
