Piše: Momčilo Daljev
Foto: Stevan Baluban
Razornice (lat Pholiota) rod su gljiva iz familije Strophariaceae. U pitanju su pretežno razlagači mrtve drvne mase i rasprostranjene su po celom svetu. Rod se sastoji od približno 150 zabeleženih vrsta. Neke od osnovnih karakteristika ovog roda su.
saprobni način života,
veličina im varira od malih do srednjih,
površina šešira im je često lepljiva i sluzava,
površina šešira je prekrivena sitnim do krupnim ljuspicama,
spore su im tamnosmeđe ili žućkaste boje,
većina vrsta iz ovog roda ima prsten koji je često sitan i prolazan.
Većina vrsta iz ovog roda plodonosi na mrtvim, umirućim ili oštećenim stablima listopadnog i četinarskog drveća i izaziva belu trulež drveta. Uglavnom se mogu videti kako formiraju guste bukete, mada neke vrste plodonose i pojedinačno. Pored toga što plodonose na stablima drveća, mogu se pronaći na tresetnom ili šumskom zemljištu, kao i na požarištima. Nijedna razornica ne tvori mikoriznu zajednicu sa biljkama. Najlakše se poznaju po šeširu koji je prekriven ljuspicama, što je karakteristika koja je dala ime rodu, a vodi poreklo od grčke reči φωλης (folis),što znači ljuspa ili krljušt.
U Srbiji raste više vrsta iz ovog roda. Najčešće ćemo pobrojati
Topolina razornica
Šešir ove razornice (lat. Hemipholiota populnea) obima je do 25cm, veoma mesnat, prvo zaobljen pa raširen, smeđe-oker boje, sa belim, krpastim ostacima opšteg vela, koji su posebno koncentrisani po ivici šešira. Listići su prislonjeni uz dršku. Isprva su svetlo oker boje a, kako gljiva stari, poprimaju braon boju. Drška može biti dugačka do 15cm, a debela oko 4cm. Drška je beličaste do braonkaste boje, krljušasta ispod zone prstena. Meso joj je debelo, bež do braonkaste boje, prijatnog mirisa i veoma gorkog ukusa. Plodonosi tokom leta i jeseni na mrtvom i bolesnom drvetu topole, a ponekad i na vrbama. Nejestiva je vrsta.
Žuta razornica
Latinski naziv joj je Pholiota aurivella, a šešir je obima do 15cm, zaobljen pa zvonolik kako gljiva stari, želatinaste do sluzave površine i pokriven tamnosmeđim ljuspicama koje su prolazne i često se slepe s površinom šešira žute boje. Listići su joj isprva beličasti do maslinasti, a posle poprimaju rđastosmeđu boju. Drška je u boji šešira, ispod zone prstena prekrivena prolaznim, tamnosmeđim ljuspicama. Meso joj je svetle žućkaste boje, bez posebnog mirisa. Plodonosi u buketima na listopadnim vrstama drveća, najčešće bukve, vrbe i johe. Nije previše česta vrsta i nejestiva je.
Plamena razornica
Šešir ove nejestive i retke vrste (lat Pholiota flammans) obima je do 10cm, zaobljen pa zvonolik. U početku je veoma sluzav, a kasnije postaje suv. Prekriven je žutim, vunastim ljuspicama na narandžastožutoj osnovi. Listići su gusti, žuti s maslinastim odsjajem, kada se oštete poprimaju narandžastu boju koja posle prerasta u rđastosmeđu. Drška je u boji šešira, a ispod zone prstena je prekrivena nakostrešenim vlaknastim ljuspicama. Meso joj je žute boje, slabog mirisa na voće i gorkog ukusa. Plodonosi tokom leta i jeseni na mrtvim četinarima.
Hrapava razornica
Šešir ove nejestive razornice (lat Pholiota squarrosa) obima je do 15cm, veoma mesnat, prvo zaobljen pa raširen, pokriven brojnim braon ljuspicama na osnovi koja je okeržute boje. Ivica šešira ostaje dugo podvijena. Listići su gusti, žućkasti a, kako gljiva stari, postaju smeđerđasti. Drška je mesnata, u boji šešira, a ispod zone prstena prekrivena je vlaknastim krljuštima. Meso joj je žućkasto, a ima miris koji podseća na rotkvice, gorkastog je ukusa. Plodonosi tokom jeseni u veoma gustim buketima na listopadnim vrstama drveća. Česta je vrsta.
Pholiota conissans
Šešir joj je obima do 5cm, zvonolik pa raširen kako gljiva stari. Široko je ispupčen po sredini, gladak, po vlažnom vremenu pomalo sluzav. Obojen je rđastim i oker nijansama. Listići su gusti, krem boje, a kako spore sazrevaju, postaju rđastosmeđi. Drška je vlaknasta i u boji šešira, tamnija ispod zone prstena. Prsten je sitan, nežan i često se izgubi. Meso joj je bledo oker boje, bez nekog posebnog mirisa, pomalo gorkog ukusa. Plodi u buketima iz panjeva vrbe, a može se pronaći i na johi. Retka je i nejestiva vrsta.
Pholiota jahnii
Šešir joj je obima do 10cm, zaobljen pa zvonolik pa raširen. Površina mu je sluzava i prekrivena krupnim tamnosmeđim ljuspama na žućkastosmeđoj osnovi. Listići su gusti, isprva su žutooker pa rđastosmeđe boje. Drška je u boji šešira, a ispod zone prstena prekrivena izrazitim tamnosmeđim ljuspicama. Meso joj je bledo žućkaste boje, a miris i ukus joj podsećaju na biber. Plodonosi u buketima na listopadnim vrstama drveća, najčešće bukve. Nejestiva je vrsta.
Pholiota gummosa
Šešir joj je obima do 8cm, prvo zaobljen pa raširen i izrazito sluzav po vlažnom vremenu. Prekriven je sitnim, braonkastim ljuspama po svetloj, maslinasto oker osnovi. Ivica šešira ostaje dugo podvijena. Listići su gusti, svetlo oker boje pa rđastosmeđi. Drška je u boji šešira. Ispod zone prstena je ljuspičava i tamnija. Meso joj je beličasto do do limun žuto, bez nekog posebnog mirisa i ukusa. Obično plodonosi u buketima iz ukopanih ostataka listopadnih vrsta drveća. Česta je i nejestiva vrsta.
Pholiota highlandiensis
Šešir joj je obima do 10cm, zaobljen pa raširen, po vlažnom vremenu je sluzav, a po suvom ostaje gladak. Smeđe narandžaste je boje, dok su mu ivice svetlije. Listići su veoma gusti, bledožuti a, kako gljiva stari, postaju rđastosmeđi. Meso joj je bledožute boje, crvenkastosmeđe pri osnovi, bez osobitog mirisa i slatkastog, jakog ukusa koji je neprijatan. Plodonosi po zgarištima koja su ostala nakon vatre i često u velikim grupama. Nejestiva je vrsta.
