Poljoprivrednici sa severa Banata su zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama prihranili ozime useve, pri čemu su zbog značajnog poskupljenja mineralnih đubriva mnogi bacili manju količinu nego inače, a narednih dana ih očekuje i prolećna setva uz povećane izdatke.
– Kakva će biti ova sezona sada je vrlo teško prognozirati, jer zemljištu nedostaje zimske vlage, što je sada evidentno. Što se tiče poskupljenja mineralnih đubriva, verujem da će svi koji primenjuju optimalne agrotehničke mere i očekuju vrhunske prinose izvršiti i neophodna ulaganja. Ali, kako će se nadomestiti sadašnji nedostatak vlage i kako će se sve odvijati, to ćemo još videti, jer godina je duga i možda može da bude i dobra – očekivanja su agronoma Time Jovanova iz Novog Kneževca, koji se bavi začinskom paprikom i povrćem.
Paori predah dok ne uđu u njive koriste da dopune znanja o ponudi semenskih kuća, proizvođača zaštitnih sredstava, takođe i onih koji mogu i treba da ih finansijski podrže da ulažu u setvu i opremanje gazdinstava. Jedan od takvih skupova za poljoprivrednike iz novokneževačke i okolnih opština priređen je u Novom Kneževcu, gde su svoju ponudu i savete predočili predstavnici razvojnog fonda Vojvodine, “OTP banke” i kompanija “Agrosava” i “Linea”.
Bela Juhas iz Novog Kneževca, obrađuje oko 40 jutara oranice, žali se da je lane dosta slabo prošao sa kukuruzom jer nije bilo kiše, a seje još pšenicu i suncokret koji su iz prošle žetve imali dobru cenu.
– Veštak je poskupeo ali sam ipak prihranu na 20 jutara pod pšenicom obavio sa po 100 kilograma AN-a po jutru, kao i prethodne godine, a posle ću prihranjivati preko lista. Ne menjam praksu nego radim kao i do sada, a videćemo da li će se uloženo isplatiti – kaže Juhas.
Gazdinstvo Gabora Čorbe, kome se pridružio i naslednik Gabor mlađi sa završenom srednjom poljoprivrednom školom, prostire se na 60 hektara.
– Sejemo uglavnom pšenicu, ječam, kukuruz, suncokret, detelinu i industrijsku papriku. Sa žitaricama iz prošle žetve smo jako dobro prošli, jer je prinos pšenice bio preko 3,5 tone po jutru, dok je ječam rodio četiri tone. Postigli smo dobru cenu, međutim, sada je problem skup veštak. Ozime žitarice sejemo uvek na oko 20 hektara, prihranili smo manje nego obično. Spremamo se za prolećnu setvu, a koliko ćemo veštaka dati usevima to ne znamo – ispričao je Gabor Čorba.
S obzirom da se paorluka latio i sin, Čorba smatra da njihovo gazdinstvo ima perspektivu, iako do sada nisu koristili podsticaje.
– Godišnje držimo oko 100 tovnih svinja, a hoćemo ubuduće da držimo više stoke. Ratarstvo ne može bez stočarstva i ako se u sve dobro uklopi uz više truda lepo se može živeti – smatra Čorba.
Od Radovana Đuričina iz Sanada saznajemo da njegov sina Milorad upravo radi na drljanju lucerke da bi sačuvao vlagu, koja nedostaje. Pod lucerkom imaju 150 hektara, od ukupno preko 400 hektara koliko obrađuju.
– Gazdinstvo je veliko, imam dva sina, tako da svi radimo. Stariji Milorad zasnovao je porodicu ima troje dece, a mlađi Radoman sa 16 godina uveliko pomaže u poslovima. Najviše sejemo kukuruz jer se bavimo mlečnim govedarstvom i tovom junadi, tako da se ratarstvo i stočarstvo ispomažu, ali dosta je teško. Ova godina je jako teška zbog poskupljenja inputa. Sve je poskupelo, a mleku je ostala ista cena već osam godina i tek sada se malo popravila na 40 dinara za litar. Sa druge strane samo je recimo urea pre godinu dana bila 40 dinara, a sada je tri puta skuplja. Kod prihrane ozimih žitarica smanjili smo veštak za oko 30 posto – navodi Radovan Đuričin.
Gazdinstvo Milorada Čukurova iz Novog Kneževca nije veliko, svega 15 hektara oranice, jer kako veli pošto je već zaokružio sedam decenija života, za razliku od ranije kada se intenzivnije bavio proizvodnjom industrijske paprike, ove godine se opredelio za klasično ratarenje.
– Spreman sam za prolećnu setvu kukuruza i suncokreta koja će biti dosta skuplja nego lane, pa to što su cene poljoprivrednih proizvoda porasle, dođemo na isto. Znao sam da će veštak biti jako skup pa sam jesenas svu zemlju nađubrio osokom, tako da će trebati manja količina veštaka – saznajemo od Čukurova.
Jožef Boroš iz Čoke priča da uz radno mesto održava poljoprivredno gazdinstvo na 15 hektara, od čega je nešto u zakupu.
– Jesenas sam sve zasejao ozimim ječmom, jer se nagoveštavalo da će nafta i sav repromaterijal poskupeti. Prethodnih dana prihranu sam obavio sa manje veštaka, oko 100 kilograma po hektaru a trebalo bi znanto više 200 do 250 kilograma, koliko sam praktikovao. Lane je sve bilo pod kukuruzom, rod je bio šarolik zbog suše, ali je cena malo popravila računicu. S obzirom da sam 2019. godine odustao od bavljenja govedarstvom prešao sam isključivo na ratarstvo pa idem na sve ili ništa, kao na lutriji. Ali srećom imam solidna primanja na radnom mestu, pa se poljoprivredom bavim iz hobija i zbog toga mogu i da rizikujem – iskren je Boroš.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
