Насловна ВЕСТИ Ratari se nadaju dobrim prinosima i ceni suncokreta

Ratari se nadaju dobrim prinosima i ceni suncokreta

1653

Žetva suncokreta, koja je sporadično počela pre zahlađenja, trebalo bi da bude nastavljena u većem obimu narednih dana, čim se oranice prosuše kako bi kombajni mogli da uđu u njive.

Ratari očekuju da će u ovoj žetvi imati oko dve tone po jutru, što se smatra odličnim prinosom. Nadaju se i da će novi rod prodati po dobroj ceni od 60 dinara bez PDV-a.

Po rečima predsednika Agrarne komore Srbije Nenada Manića, otkupljivači za novi rod plaćaju akontno 55 dinara, što je viša cena u odnosu na lane, kada se novo zrno kupovalo za 29,5 dinara s PDV-om, a kada se žetva završila, dobijali nekoliko dinara više po kilogramu .

– Realno je da novi suncokret košta 60 dinara, pa pretpostavljamo da će toliko koštati i kada se završi žetva, pošto je na zeleno koštao od 48 do 52 dinara – naveo je Manić.

On napominje da akontnu cenu od 55 dinara daje preko posrednika i otkupljivač iz Brčkog “Bimal”, koji je ranijih godina uvek davao ratarima za novo zrno dva do tri dinara više u odnosu na domaće trgovce suncokreta.

Podsećamo, “Dnevnik” je pisao da su pojedini trgovci, čim je na nekim njivama u Banatu krenula žetva suncokreta, davali za novo zrno akontno 44 dinara. Ipak, kaže Manić, ta cena je bila niska, gotovo smešna jer se ova uljarica i tokom sazrevanja mogla prodati skuplje.

Poljoprivrednik Vencel Pejov iz Ivanova kaže da je 55 dinara po kilogramu solidna cena, ali da bi ratarima bilo isplativije da kilogram zrna košta 60 dinara bez PDV-a. Navodi i da u Banatskom Novom Selu otkupljivači plaćaju novi suncokret 57 dinara akontno.

– Arenda je skupa, zakup košta 250 evra po hektaru, a u Crepaji traže i 400 evra po hektaru za zakup, što je i razlog zašto suncokret treba da bude 60 dinara.

Pejov spominje da bi ta cena odgovarala i zato što se ne očekuje veliki rod jer u pogači ima dosta suvih zrna.

– Suša je učinila svoje i, po svoj prilici, bolje će proći zemljoradnici koji su suncokret sejali na ritskom, vlažnom zemljištu nego oni koji su suncokret sejali na njivama prve i druge klase – naveo je Pejov.

Suncokreta smo ovog proleća posejali na oko 215.000 hektara, što je dovoljno za domaće potrebe i da se proda u inostranstvu. U proseku izvezemo 100.000 tona suncokreta i 150.000 tona ulja. U lanjskoj žetvi imali smo 660.000 tona suncokreta s 220.000 hektara. Ako se gleda žetva 2019. godine, to je bilo devet odsto manje, ali u granicama višegodišnjeg proseka. Inače, u radnjama litar ulja košta od 160 do 185 dinara. Za litar zejtina treba dva kilograma zrna suncokreta.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay