Avgustovske kiše zakasnile su za kukuruz, soju i suncokret, ali ne i za šećernu repu koja je ovoga proleća zasejana na oko 30.000 hektara. Zasejano je manje nego prošle godine, ali i pored svih problema, ratari očekuju da će manju proizvodnju nadoknaditi većom cenom.
Svetislav Pačarević iz Žablja između ostalog, gaji i šećernu repu. I pored kompletne agrotehnike, ove godine zbog dugotrajne suše očekuje manji prinos nego lane.
– Očekujem proizvodnju od pet stotina tona. To je bezmalo stotinu tona manje nego prošle godine. Kiše koje su pale u poslednjoj dekadi avgusta zaista su pomogle, naročito šećernoj repi – objašnjava Pačarević.
Agronom-proizvođač i direktor zadruge Marko Renovica iz Lazareva repu gaji na 300 hektara. Manji rod od prošlogodišnje, kaže, nadoknadiće cenom proizvedene repe.
– Moja očekivanja su da će proizvodnja biti na nivou između 40 i 45 tona po hektaru. Cena koja je sada izvesna blizu je 50 evra po toni šećerne repe što je više nego zadovoljavajuće. Smatram da će takve cene stimulativno uticati na povećanje broja hektara u godinama pred nama – kaže Marko Renovica.
Kao u Bačkoj i Srednjem Banatu, slična situacija je i u južnom Banatu. Šećerna repa ovog proleća zasejana je na nivou višegodišnjeg proseka.
– Kiše koje su pale, sigurno su poboljšale uslov za sintezu šećera za tehnološko sazrevanje. To će sigurno da se odrazi na kvalitet i prinos šećera po hektaru – kaže Jan Papka iz Pančeva.
Prerada šećerne repe počinje za manje od mesec dana. Dok su poljoprivredni proizvođači suočeni sa brojnim problemima, ništa bolja situacija nije ni sa prerađivačima.
Njih muči dilema koje energente koristiti u preradi, jer je gas ove godine znatno skuplji nego lane, a ugalj zagađuje okolinu.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
