Piše: dr Aleksandar Leposavić
Proizvodnja borovnice u Srbiji u poslednjoj deceniji kontinuirano i brzo raste, a površine su gotovo udesetostručene. Od svega nekoliko hektara s početka ovog veka plantaže borovnice u Srbiji dostigle su današnjih 3.000 hektara i trend rasta se nastavlja. Povećavaju se i prinosi pa ne čudi pitanje šta je razlog tome.
Ozbiljna komercijalna proizvodnja borovnice počela je najpre u Arilju. Sreća je da su Ariljci ovaj posao ozbiljno shvatili i da su uspeli već u početku gajenja borovnice, prokrčivši tako put ostalima, novim proizvođačima. Pre njih, a često i danas, sva znanja struke i nauke svodila su se na jedno – borovnica traži kisela zemljišta. Pitanje mehaničkog sastava zemljišta, količine i kvaliteta vode skoro se nisu ni pominjala. Pokazalo se, ipak, da sve ove komponente treba uzeti u obzir.
Dobar start Ariljaca povukao ostale
Naravno da je sreća da su Ariljci još pre petnaestak godina, zbog kvaliteta sadnog materijala i svih ostalih uslova neophodnih za dobar razvoj i početak plodonošenja već u prvoj godini gajenja iskusili kvalitet voća, kome se zbog hranidbenih i lekovitih karakteristika u svetu posvećuje velika pažnja. Sledeće godine izašli su na tržište i počeli da prodaju plodove u trenutku kada ih u Evropi nema puno. Zbog toga, ali i zbog kvaliteta koji je bio daleko bolji od borovnice koja je dolazila iz drugih zemalja, cena je bila veoma stimulativna.
Sve ovo imalo je velikog odjeka i dobar glas se brzo pročuo pa se od 2006. borovnice u našoj zemlji naglo širi. Naravno da je bilo i grešaka, a grešimo i danas. S obzirom na činjenicu da su u proizvodnji borovnice interes našli i brojni uvoznici sadnica i potrebnog materijala za gajenje, koji su obično propisivali i tehnologiju, a greške u zasnivanju se veoma teško ili nikako ne mogu ispraviti. Ovo je posebno izraženo kod borovnice koja, pored ostalog, iziskuje i veoma velika početna ulaganja.
Visokožbunasta borovnica spada u kulture sa najvećim zahtevima po pitanju pripreme zemljišta za sadnju, zbog dva vrlo bitna razloga: ova vrsta voća ima specifične zahteve u pogledu pH vrednosti, sadržaja organske materije, vlažnosti, mehaničkog sastava i drugih parametara sa kojima se meri proizvodna vrednost zemljišta. Takođe, zasad ostaje na istoj površini više godina, pa se propusti u pripremi teško mogu nadoknaditi.
Borovnici najviše odgovaraju duboka (30−50 cm), plodna (sa sadržajem humusa od 7−10 %, a po nekima i do 15%), kisela (pH = 4,2 do 4,8), laka, dobro drenirana i dobro aerirana, takozvana „vazdušno – prozračna” zemljišta.
U pogledu agroekoloških činilaca, prilikom odabira pozicije za gajenje borovnice treba izbegavati terene na kojima se duže zadržava voda, zatvorene doline, položaje koji su na udaru hladnih, suvih i jakih vetrova, kao i strme terene. U slučaju bilo kakvog odstupanja od nabrojanog, ni najbolja agrotehnika ne može nadoknaditi gubitke u biljkama ili prinosu.
Visoki i potražnja, i cene
Evropski potrošači borovnice ove godine suočili su se sa problemima u snabdevanju, jer su zbog hladnog proleća, proizvođači u pojednim zemljama, kao što je slučaj sa Španijom, kasnili sa isporukom plodova i više od 20 dana. To je donekle poremetilo tradicionalna tržišta na kojima se naša borovnica izuzetno dobro kotira. Iako su prolećne temperature omogućile španskoj kampanji borovnica da izbegne koncentraciju ponude za koju se strahovalo početkom godine, u nekim zemljama severne Evrope vreme se nije popravljalo tokom leta. Zato su i drugi proizvođači iz evropskih zemalja, a sa njima i Srbija ove godine zakasnili za 15 i 20 dana. To je omogućilo da španska borovnica na tržištu ostane prisutna tokom čitavog maja i juna, ali je, na sreću, potražnja i dalje vrlo visoka i cene se drže na pristojnom nivou.
Najčešće izvozne destinacije srpske borovnice su zemlje Evropske unije, Rusija, a u poslednje vreme i Japan i Amerika. Zbog kvaliteta koji se ostvaruje u našoj zemlji, pre svega izuzetnog organoleptičkog ukusa, kupci su uglavnom zadovoljni.
Otkup i izvoz dobro organizovani
U našoj zemlji se dominantno gaji sorta Djuk. Pored neosporno dobrog kvaliteta i vremena prispeća plodova, za postojeću dominaciju ove sorte u proizvodnim zasadima naše zemlje su svakako presudni i prilagođenost agroekološkim uslovima i lakoća gajenja. Naravno da postoje i druge kvalitetne sorte, ali da bi se neka od njih uvela u proizvodnju treba vremena za ispitivanje njenih biološko – proizvodnih karakteristika u određenom području. Vrlo često naši proizvođači za to nemaju vremena i vođeni marketinškim kampanjama trgovaca i stvaralaca novih sorti, bez ikakvog utemeljenja posade neproverenu sortu i dožive neuspeh.
A, cena neuspeha u bilo kojoj proizvodnji a pogotovu kod borovnice nije mala. Zbog toga je potreban daleko veći oprez prilikom odabira sortimenta, posebno imajući u vidu činjenicu da je jedan od najvećih proizvođača sadnog materijala, ujedno i vlasnik selekcione kuće na jednom od brojnih skupova borovničara samouvereno izjavio da proizvođači zaborave postojeći sortiment jer će se u budućnosti gajiti samo nove sorte. Od tada je prošlo više godina i realnost ga je u prilično velikoj meri demantovala.
Za sada proizvodnja, otkup, dorada i plasman borovnice na inostrana tržišta u našoj zemlji prilično dobro funkcioniše. To je rezultat postojanja više firmi i grupacija koje se ovim poslovima bave. Ono što nedostaje i na čemu se u budućnosti mora poraditi je organizacija marketinga i promocije proizvodnje i dobrobiti korišćenja borovnice proizvedene u Srbiji.
Važna pomoć države i IPARD programa
Početni koraci u gajenju borovnice kod nas su učinjeni u okviru USAID-ovog programa podrške ovoj proizvodnji u Opštini Arilje. Ministarstvo poljoprivrede pomaže proizvođače kroz subvencionisanu nabavku sadnog materijala, opreme za navodnjavanje, zaštitu od elementarnih nepogoda i ta sredstva su u velikoj meri omogućavala pojedincima da odrede površinu i intenzivnost svojih zasada.
S obzirom na to da se za proizvodnju borovnice u našoj zemlji u velikoj meri odlučuju ljudi iz različitih oblasti biznisa i da su zbog ozbiljnosti i visine investicije u zasnivanje zasada u većoj meri informisani u odnosu na neke druge proizvođače, borovničari u velikoj meri uspešno koriste sredstva iz IPARD programa, uz druge izvore finansiranja, što sve zajedno utiče na prilično visoku primenu savremenih rešenja u ovoj proizvodnji, pre svega kad je u pitanju zaštita od elementarnih nepogoda, automatizacija i potpunija kontrola postupaka zalivanja i fertirigacije.
Pandemija je bitno uticala na porast tražnje jagodastog voća u svetu. Pored borovnice, rastu i malina i kupina, povećavaju se proizvedene količine, ali i njihova cena na tržištu. Porast proizvodnje u svetu je naveo određene zemlje da pokušaju da zaštite sopstvene proizvođače. Američka komisija za međunarodnu trgovinu je na 427 strana objavila analizu uticaja uvoza sveže, rashlađene ili smrznute borovnice u SAD na položaj domaćih proizvođača.
Komisija je najzad utvrdila da, bez obzira na povećan uvoz svežih, pothlađenih i smrznutih borovnica, te količine ne predstavljaju pretnju američkim proizvođačima ovog voća. Ova priča za nas je interesantna jer se u američkim razmatranjima kao izvoznik, pre svega smrznute borovnice, pojavljuje i Srbija, iz koje je 2016. godine u Ameriku izvezeno 116 tona smrznute borovnice, sledeće godine 115 tona, 2018. samo jedna tona, 2019. 35 tona i 2020. godine 29 tona. U 2020. godini po izvozu borovnice u Ameriku prevazišli su nas i dobavljači iz Crne Gore sa izvezenih 70 tona ovih plodova.
