Magnolije spadaju u najlepše biljke vrtova. Navikli smo da se njihovim, uglavnom ružičastim i ljubičastim cvetovima, radujemo u rano proleće. To je jedan od prvih cvetova u baštama kojima nas priroda obraduje posle zime. Ali, iz ove porodice sve je popularnija i zimzelena magnolija. Specifična je po tome da, iako nosi naziv zimzelena, za razliku od ostalih, cveta tokom leta.
Magnolia grandiflora joj je zvanično ime. Vodi poreklo iz Severne Amerike. Spominje se da su njeni preci nastanjivali zemlju još pre 100 miliona godina. Naziv grandiflora dobila je po krupnom cvetu. Dostiže visinu do 20, a širinu i do 15 metara. Orezivanjem se može formirati žbun ili ostaviti da prirodno raste, a krošnja može imati piramidalan ili klasičan oblik.
Atraktivna cele godine
I kada nije u cvetu, magnolija izgleda prelepo zbog svojih kožastih, tamnozelenih listova, koji na poleđini imaju nijansu cimet boje. Njeni cvetovi su krupni, krembele boje, i mogu dostići prečnik i do 25 centimetara. Njenim uzgojem uspešno se decenijama bavi porodica Stanojčić iz Vrnjačke Banje. Zaštitni znak njihovog rasadnika inače je magnolija, ali su posebno ponosni upravo na grandifloru.
-Ova vrsta magnolije je vrlo popularna zbog velikih belih cvetova i sjajnih zimzelenih listova. A u jesen, od oprašenih cvetova formiraju se krupne rumenocrvene šišarice, koje fantastično izgledaju uz zelene listove. Atraktivnog je izgleda tokom cele godine – slažu se Dragan i Vladana Stanojčić, dugogodišnji rasadničari.
Razmnožava se položenicama, reznicama i semenom. Naime, grana koja se nalazi blizu zemlje se stavi u zemlju i preko nje se stavi kamen da ne bi „iskočila”. U roku od nekoliko meseci se dobija nova biljka. Ožiljavanje reznica je moguće jedino uz fitohormon. Uzimaju se poluodrvenele reznice, i to nakon prvog, eventualno drugog cvetanja. Reznica se umoči u hormon i posadi u zemlju. Žile bi trebalo da pusti za oko dva meseca. Setvom semena treba oko 10 godina da se dobije biljka spremne za cvetanje, te je to posao za veoma, veoma strpljive baštovane.
Voli sunce a trpi jake zime
-Magnolija grandiflora zahteva duboka, blago kisela i umereno vlažna zemljišta. Otporna je na niske temperature, ali ako su ekstremno hladne zime valja joj zaštititi koren. Treba je saditi na osunčanim položajima, dok senku ne podnosi baš najbolje. Potrebno joj je mesto zaštićeno od jakih vetrova, pa je najbolje da bude što je moguće bliže zidu kuće ili visoke ograde, ali treba joj ostaviti i dovoljno prostora da se razvija. Ovo zimzeleno drvo daje cvet od jula pa čak do kraja oktobra, obično sa šest latica boje vanile i predivnog mirisa. Listovi ostaju tokom cele godine – kaže Dragan Stanojčić.
Ona je generacijska biljka – traje i nekoliko ljudskih života, te je vredi zasaditi u dvorištu, jer će u njenoj lepoti uživati nekoliko pokolenja. Magnolija, koja će nekom raskošno cvetati, zahteva dugotrajnu posvećenost. Obično ljudi misle da postoje samo one sa ljubičastim cvetovima, ali, u zavisnosti od sorte, daje nekoliko desetina nijansi različitih boja. Primera radi, kod porodice Stanojčić raste čak 60 vrsta magnolija.
Ove vrtne lepotice imaju i svoju istorijsku priču. Naime, magnolija je dobila ime po botaničaru Pjeru Magnolu. Njega je Luj XIV poslao u svet da traži najlepše biljke po celom svetu za čuveni Versajski vrt. Tako je magnolija iz Severne Amerike stigla u Evropu, pa i kod nas.
B. Nenković
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
