Kada su osnovali porodicu, pre više od tri decenije, Klara i Robert Kiš iz Bečeja imali su želju da pokrenu sopstveni posao. Pre 17 godina ukazala im se prilika da počnu da se bave najpre baštovanstvom, da bi se godinu dana kasnije upustili u proizvodnju biljaka i pokrenuli sopstveni rasadnik “Eurogarden”.
Piše: Zorana Ljubojev
– Prvo smo počeli da kosimo travu i tada su ljudi tražili od nas biljke za svoje bašte. Onda smo krenuli da obilazimo rasadnike i kupovali smo biljke, koje smo posle prodavali. Nakon toga sam se osmelila da i sama krenem da razmnožavam biljke – seća se Klara Kiš.
Topla leja za mediteranske i podno grejanje za sobne biljke
Danas s ponosom i zadovoljstvom kaže da živi svoj san i da posao ne doživljava kao teret, već kao blagoslov i mogućnost da svakodnevno uživa u svojoj zelenoj oazi, starajući se o biljkama. A koliko je uspešna u tome, govori činjenica da njihov rasadnik broji oko 4.000 različitih biljnih vrsta i svaka dobija baš ono što joj treba za optimalan rast i razvoj.
– U rasadniku imamo četiri grupe biljaka. Posedujemo sobno cveće, mediteransko, zimzeleno bilje i perene. Uglavnom uzgajamo primerke koji mogu da prezime napolju. Mediteransko bilje može da opstane na spoljašnjim temperaturama koje nisu niže od pet stepeni Celzijusovih. Za njih smo obezbedili jednu leju, koju grejemo i gde ih držimo u toku zime. Sobno cveće je zahtevnije, jer njemu treba najmanje 12 do 13 stepeni. Napravili smo još jednu leju s podnim grejanjem, kako bismo postigli temperature koje im odgovaraju. Imamo i sistem za automatsko zalivanje – kaže ona i dodaje da veliku pomoć u poslu ima od sina Deneša, na kojeg je prenela ljubav prema biljkama.
Znanje su porodično sticali čitajući stručnu literaturu i rad sa biljkama, ali su zanat, kaže Klara, „krali“ i u rasadnicima koje su obilazili. Sve što zna o nezi, razmnožavanju i potrebama svih biljaka, naša sagovornica nesebično deli s mušterijama.
– Sobnim biljkama odgovaraju sobne temperature, dok mediteranskom bilju već ne godi to, već im je prijatnije da u toku zime borave u prostorijama koje se ne greju. Tu spadaju leander, limun, bugenvilija, dipladenija – pojašnjava Klara.
Prihrana je najvažnija
Sobne biljke zahtevaju konstantnu prihranu, bilo u tečnom stanju ili granulatima, najmanje jednom u dve nedelje. Dolaskom lepšeg vremena, treba ih izneti napolje, ali voditi računa o individualnim potrebama biljaka.
– Kada iznosite sobno bilje, vodite računa o tome da ga ne stavite tamo gde će dobijati poslepodnevno sunce. Tada bi trebalo da bude u hladu, dok su prepodnevni sunčevi zraci pogodni za njih. Preporuka je da se sobno cveće ne zaliva tako često, već onda kada zemlja u saksiji bude skoro pa skroz suva. Onda je potrebno tek malo zaliti, a prihrana je obavezna – kaže ona.
Ukoliko se biljke previše zalivaju, postoji opasnost da će im korenje, od previše vode i vlage, istruliti. Takođe, kaktusi se ne smeju prihranjivati i njihov režim zalivanja je potpuno drugačiji. Dovoljno je jednom mesečno da se potope u vodu, jer ako se od gore zaliva onda će voda samo preći korenov sistem.
-Trebalo bi potopiti saksiju desetak minuta u vodu i nakon toga izvaditi ih da se ocede. Taj postupak je dovoljno raditi jednom mesečno i onda ste mirni. Uglavnom sobne biljke vole usku saksiju, zato se one presađuju tek kada je prerastu. Preporučujem da to bude samo za jedan broj veća saksija, jer ukoliko je znatno veća, biljka će napredovati i razvijati koren i neće bujati – savetuje Klara.
Izbegavati zemlju iz dvorišta
Presađivanje bi trebalo raditi jednom godišnje i to u jesen, pre nego što se biljka ponovo unese, ukoliko je tokom proleća i leta boravila na otvorenom. Druga opcija je da se to učini na proleće, pre nego što se biljka iznese napolje. Trebalo bi kupiti kvalitetnu zemlju, koja je namenjena isključivo za biljke i izbegavati zemlju iz dvorišta, jer ona nema tu moć propuštanja vode kao kupovna. Sobnim biljkama je jako važno da zemlja propušta vodu, kako ne bi istrulile od prevelike vlage. Specijalizovana zemlja za cveće zadržava onoliko vode koliko je biljkama potrebno.
Zanimljivo je da mediteranske biljke, poput adama, limuna, leandera, bolje i više napreduju kada se tokom prolećnih i letnjih meseci iz saksija presade u dvorište.
– Problem može nastati u jesen, kada ih vratite u saksije, jer je za njih to šok. Onda će neko vreme prestati njihov rast. Zato je preporuka da se izvade iz zemlje dve do tri nedelje pre nego što planirate da ih unesete u kuću, kako ne bi doživele dvostruki šok – skreće pažnju naša sagovornica.
Takođe, ljubitelji biljaka ne bi trebalo da zaborave da povremeno orošavaju i tuširaju svoje biljke, jer se vremenom slegne prašina na listove i tada se zatvaraju pore, putem kojih dišu. Ujedno, dešava se da se nakupi paučina ili insekti, pa je ovo jedan od načina da se oni eliminišu. Porodica Kiš ima automatski sistem za zalivanje koji redovno pere biljke i time im olakšava svakodnevne obaveze.
Različiti vidovi razmnožavanja
U baštovanstvu su maj i jun najlepše doba u toku godine, kada su cvetnice u punom sjaju. Oko njih ima malo više posla u odnosu na zimzelene biljke. Kada cvet precveta, najbolje je da se odseče. To, ipak, nemojte raditi, ukoliko želite da sakupite seme, već cvet ostavite da se potpuno osuši i seme sazri. Seme bi trebalo umotati u hartiju i ostaviti ga na tamno, suvo mesto. Kada dođe proleće, posadite seme i sačekajte magiju prirode.
– Ukoliko ne sakupljate seme, najbolje je odmah posle cvetanja odseći cvet, kako biljka ne bi trošila snagu na sazrevanje semena, već na korenov sistem i dalji razvoj. Tada postoje veće šanse da će vam cveće ponovo procvetati – ističe Klara.
Cvetnice se inače mogu razmnožavati i putem deljenja, i to je najlakši način da povećate broj biljaka. To je najbolje raditi u rano proleće, ili u avgustu kada već cvetnicama prolazi cvetni period. Biljku je potrebno izvaditi iz zemlje i podeliti je u skladu s mogućnostima, nakon čega je preporuka da se posadi u saksiju i tamo se čuva dok korenov sistem ne ojača.
– Ukoliko je odmah posadite u zemlju i ne kontrolišete svaki dan, može se dogoditi da biljka uvene. Zato je najbolje prvo posaditi u saksiju i staviti je na vidno mesto, gde stalno prolazite, kako biste je možda i dvaput u toku dana zalivali. Tek kada je korenov sistem razvijen u celoj saksiji, presadite biljku u dvorište – veli ona.
Razmnožavanje je moguće i preko reznice, i najbolji periodi za to su mart, jun i kraj avgusta – početak septembra. U martu se pravi zelena reznica, odnosno, sa biljke se skidaju novoisterale grane, delovi stabljike. U junu su reznice poluzelene, što znači da polako postaju drvenaste i stabilnije. U jesen postaju drvenaste. Koren će najpre isterati zelena reznica, jer ona ima najviše hormona potrebnih za stvaranje korena, a najteže i najsporije će to učiniti drvenaste reznice. Njima ponekad treba i godinu dana da bi pustile koren.
Pre unošenja pregledajte biljke
Sobne biljke ne mogu se prskati u toj meri kao zimzelene, naročito ono cveće koje se ne iznosi napolju, već se drži isključivo u sobi. Važno je voditi računa da se prilikom unošenja cveća u kuću ne unesu primerci koji su već bolesni.
– Kada kupite neku biljku, pre nego što je unesete, pregledajte da li ima vaške ili neke druge znakove bolesti. Ukoliko primetite tako nešto, obavezno počistite, istuširajte biljku i tek onda je unesite u prostoriju gde borave ostale biljke. Takođe, postoje preparati koji su na prirodnoj, biljnoj bazi i koje možete koristiti – objašnjava vlasnica „Eurogardena“.
Zimzelene traže dosta vode
Zimzelene biljke, poput tuja i jelki, veoma su specifične za održavanje. Najčešće greške se prave prilikom njihovog zalivanja, koje ne treba da bude često, ali mora biti obilato. Primera radi, jednom stablu nisu dovoljne dve litre vode, jer ta količina samo ovlaži površinski sloj zemljišta, te tako neophodna vlaga ne stiže u potrebnoj količini do korenovog sistema.
– Kada se zalivaju zimzelene biljke, važno je dati im dosta vode, od 20 do 30 litara po jednom zalivanju i tada se ovlaži od 20 do 30 centimetara zemlje. Preporuka je da se tim biljkama makar jednom mesečno obezbedi prihrana, i to najbolje u vidu granulata, jedna šaka veštačkog đubriva. To je potrebno raditi od marta pa do oktobra, jer posle tog perioda biljke stagniraju – kaže Kiš.
Poslednjih godina na zimzelenim biljkama pojavile su se gljivične bolesti, a napadaju ih i određeni insekti. Kako bi sačuvali biljku, vlasnici bi trebalo da ih prevencije radi u martu, aprilu i maju poprskaju insekticidom i fungicidom.
