U PLASTENICIMA SAŠE TOMIĆA U SUVOM DOLU
Zbog velikog posla ove jeseni Saša Tomić iz sela Suvi Dol, kod Vranja, nije uspeo da u svojim plastenicima na vreme zasadi salatu, crni i beli luk. Plastenike, duge 25 i široke pet metara, ipak je pripremio za ranu povrtarsku proizvodnju, kako bi oko prvog aprila krenuo sa rasađivanjem rasada paprike i paradajza. Očistio ih je od ostataka iz prethodne sezone, proverio u kakvom je stanju najlon i da li se vrata dobro zatvaraju, a potom krenuo sa obradom zemljišta.
-U dva velika plastenika zemlju orem traktorom, a u ovim manjima obrađujem je ašovom. Razvučem i sistem za navodnjavanje, a foliju pomoću mašine koju sam napravio sa svojim prijateljem. Povrće proizvodim na foliji, jer čuva vlagu i redovno dobijem željeni prinos gotovo bez okopavanja. Na taj način uštedim na dodatnom anagažovanju radne snage koja se u našem kraju ne nalazi tako lako – ispričao nam je Saša Tomić.
Kontejneri, supstrat i birane sorte
Nekada je pred oranje zemlju u plastenicima obavezno đubrio stajnjakom. Sada to čini ređe, jer ovog đubriva gotovo da i nema na tržištu, a cena jedne traktorske prikolice narasla je na 10.000 dinara. Pre proizvodne sezone redovno odnosi zemlju na ispitivanje u vranjsku Poljoprivrednu službu gde dobije instrukcije kojim đubrivom treba da poboljša njen kvalitet.
Proizvodnju rasada rane paprike i paradajza počinje na toplim lejama u plasteniku sa duplom folijom. Podiže ih na balama slame, gde ih dodatno izoluje sa po još jednom folijom, kako rani mrazevi ne bi mogli da oštete iznikli rasad.
-Ukoliko bude dosta hladno, onda se plastenik sa zasejanim semenom greje kaloriferom ili plinskim topovima. To je, preporučljivo u situaciji kada u njemu imate 20 do 30 hiljada korenova, jer ako dođe do izmrzavanja povrtar će biti na velikoj muci – tvrdi Tomić.
Opredelio se za kontejnersku proizvodnju rasada u supstratu, jedinica starter. Njega kupuje u balama i pokazao se najboljim za ovu proizvodnju. Na njemu on redovno za plastenike proizvodi rasad paprike proverenih sorti pod nazivom varadinska duga, amanda, skala, sava, fortesa i gurmanska paprika, a od paradajza pink rok i big bef.
Prihrana s navodnjavanjem i organska zaštita
-Sa varadinskom dugom, koja daje prelepe dugačke plodove, ostvarujem dobre prinose i kupci je vole. Kod njih su na ceni i sorte paprike amanda, skala i sava, idealne za punjenje. Od paradajza koje proizvodim najbolje se pokazao big bef, jer daje čvrst plod koji je odličan za transport – kaže naš sagovornik i ističe da seme paradajza posle setve brže nikne u odnosu na papriku i da u tom periodu posebno treba da se vodi računa da imaju dovoljno vode.
U zavisnosti kakva je godina, njegov rasad za rasađivanje obično stigne krajem marta i početkom aprila. U tom periodu budno prati i vremensku prognozu kako bi izbegao mrazeve. Desi se mnogo puta da, dok čeka, rasad preraste i zbog toga ima problem sa prihvatanjem tek zasađene biljke.
-Koren proizvedenog rasada se bolje prima dok je manji. Ljudi greše kada zasađenu biljku zaliju sa previše vode. Manja biljka zahteva manje vode, a kako se razvija povećava se i njena količina – kaže Tomić i ističe da tokom vegetacije primenjuje i takozvana prihranjivanja preko sistema za navodnjavanje.
Za zaštitu uglavnom koristi preparate koji su registrovani u organskoj biljnoj proizvodnji iako su veoma skupi. On se, međutim, ne žali na uloženi novac jer je primetio da se broj kupaca svake godine povećava. Zbog toga svoju robu retko iznosi na pijacu, a ono što se javi kao višak proda trgovinskim radnjama u gradu.
Piše: Gordana Nastić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
