Bosiljak obiluje vitaminima A, K, C i B6 i mineralima magnezijum, mangan, kalijum i gvožđe.
Od davnina se koristi protiv depresije i bolesti organa za varenje, za obaranje temperature, za lečenje prehlade, upala i kašlja, blagotvorno deluje na srce i bubrege, protiv mučnine i povraćanja.
Piše: Biljana Nenković
Bosiljak je jednogodišnja biljka poreklom iz Indije, čija je upotreba u svetu široko rasprostranjena. Može da se gaji u saksijama i na otvorenom polju, ali joj je potrebno dosta vode, sunca, toplote i plodnog zemljišta i ne podnosi niske temperature.
Za klijanje semena potrebno je najmanje 12, za nicanje čak 25 stepeni, a optimalno za rast i razvoj oko 20 stepeni Celzijusa. Najsigurni način uzgoja bosiljka je iz rasade, a mart je pravo vreme za proizvodnju u zaštićenom prostoru.
Mlade biljke ne podnose hladnoću
Ukoliko je temperatura odgovarajuća i, uz veliku vlažnost zemljišta, seme će u toplim lejama klijati za najviše nedelju dana. Zato se sejanje i uzgoj rasada preporučuje u zaštićenom prostoru u kontrolisanim uslovima. Kada se mlade biljke iznesu, ne vole preterano kišno i hladno vreme, te bi ih na otvoreno trebalo izneti tek kada je vreme stabilno, a zemlja dovoljno topla.
Najpovoljniji period za sadnju bosiljka je početak maja. On zahteva plodno zemljište, koje se brzo greje i ima dobar vazdušno – vodni režim.
Bosiljak može da se gaji iz rasada ili direktnom setvom. Proizvodnja rasada je skuplji, ali daleko sigurniji način razmnožavanja ove biljke. Početkom marta seme se seje u redove na rastojanju od 10 do 15 centimetara. Norma po kvadratnom metru je oko 5 grama semena, iz koga može da se dobije oko 1.200 strukova rasade.
Temperatura u lejama ne sme da padne ispod 15 stepeni. Oko dve nedelje pre rasađivanja trebalo bi početi s kaljenjem rasada. Najpre leje treba otkrivati preko dana, kako bi se mlade biljke privikle na spoljašnje uslove.
Iz rasada dve kosidbe
Dva meseca nakon setve, početkom maja, rasad je spreman za otvoreno polje, jer tada više ne postoji opasnost od prolećnih mrazeva. Rasađuje se kada biljka ima 3 do 4 para listića i visinu od desetak centimetara. Rasad može da se sadi ručno ili sadilicom, s razmakom između redova od pola metra, a rastojanje između biljaka može biti od 30 do 40 centimetara. Ovaj posao najbolje je uraditi po vlažnom i oblačnom vremenu. Zasad se odmah zaliva.
Bosiljak, dobijen iz rasade, daje dve kosidbe tokom godine. Prva se obavlja kada su biljke u punom cvetu, i to je na našim prostorima krajem jula i početkom avgusta. Biljke tada sadrže najviše etarskog ulja, a i prinos nadzemne biomase je najveći. Druga kosidba je u septembru i treba je obaviti pre pojave ranih jesenjih mrazeva.
Košenje bosiljka treba obaviti po sunčanom vremenu, ručnom kosilicom ili traktorskim kosilicama, ako su veće površine u pitanju. Treba ga kositi 10 centimetara iznad zemlje, kako bi se nastavio razvoj bočnih grana, od kojih će se formirati žbun za drugu kosidbu. Pokošen bosiljak treba ostaviti da se prirodno suši oko šest sati, a potom ga uneti u sušare. Osušeni bosiljak treba da bude prirodno zelene boje i karakterističnog mirisa.
