OGLED S KAJSIJAMA U ČAČANSKOM KRAJU
Nestabilni i promenljivi prinosi glavna su odlika proizvodnje kajsije u Srbiji sa 1,7 miliona stabala. Rod se kreće u rasponu od skromnih 10 do 15 hiljada tona godišnje, pa do 40.000 tona u rodnim godinama. Da li bi dopuna ili promena sortimenta donela stabilniji prinos i duže vreme berbe, pitanje je na koje stručnjaci pokušavaju da odgovore. Pitanje za njih je i da li je moguće gajiti sorte čijim svežim plodovima se može trgovati na daljim destinacijama.
Dr Ivan Glišić sa katedre za voćarstvo i vinogradarstvo Agronomskog fakulteta u Čačku je na ovogodišnjem 13. Savetovanju voćara u Gruži objavio rezultate petogodišnjeg ogleda sa kajsijama u čačanskom kraju. Osim tradicionalne mađarske najbolje, koja se najčešće koristi za preradu, posadili su rane sorte, ali je ogled pokazao da bi one mogle da budu samo dopuna sortimentu. Prinos kajsije u Srbiji, pa i u svetu, zavisi prvenstveno od klimatskih prilika. Da je kajsija ćudljiva voćka, dokazuju i podaci iz sveta i „uska“ područja na kojima ona najbolje uspeva.
Zašto je turska Malatija raj za kajsiju i koliko se kajsije tu proizvede pročitajte u nastavku…