– Krompir je umereno zahtevan prema temperaturi, ali ne podnosi velika kolebanja u toku vegetacije – kaže prof. Ilin. – Počinje da klija na temperaturi od oko pet stepeni. Optimum je između sedam i deset stepeni, kada treba početi sa proizvodnjom ranog, dok sa fiziološki zrelim ne treba žuriti. Rani početak proizvodnje se može suočiti sa pojevom mrazeva od minus 5 do 9 stepeni, u prvoj polovini, pa do kraja aprila. Zato je neophodno nastiranje odmah posle sadnje. Temperatura zemljišta će se povećati za 3,5 do četiri stepena, što je sasvim dovoljno za zaštitu od mraza i da ne dođe do oštećenja nadzemnog dela biljke. Ako je, tokom vegetacije, na dubini od oko sedam santimetara, temperatura 37 do 39 stepeni, to je znak da zemljište nije dovoljno vlažno. Neophodno je da je u zemljištu temperatura manja od 27 stepeni, da bi koren mogao da usvaja vodu i hranljive materije. Krompir je biljka kratkog dana, pa se u takvim uslovima vetetacija skraćuje. U vreme oblačnih dana razvija se veća nadzemna masa biljke. Razmak sadnje treba da je veći od 50 do 60 santimetara, kako bi biljke imale dovoljno svetlosti i prostora za nadzemni deo, za stvaranje asimulativa i premeštanje iz lista u stolone i krtole. Sa 10 do 12 krtola po kućici moguće je ostvariti stabilne prinose. Optimalna temperatura za cvetanje je oko 25 stepeni.
– Optimum za klijanje i nicanje krompira je 20 stepeni, što zavisi od vlažnosti zemljišta. Najpovoljnija temperatura za obrazovanje vegetativnog dela je oko 18, a za krtole 18 do 19 stepeni. Ukoliko su u vreme obrazovanja nadzemnih delova i krtola temperature između 30 i 35 stepeni i više, dolazi do degeneracije i znatnog smanjenja prinosa. Rani krompir se vadi sukcesivno do prispeća krtola iz redovne proizvodnje.Najranije sorte fiziološki zrelog krompira počinju da se vade u prvoj polovini jula, pa sve do oktobra. Onaj koji se vadi u septembru ide za potrebe sindikata i za industrijsku preradu, a kasnije za skladištenje.
Snižavanje temperature kod biljaka moguće je korišćenjem hranljivih materija koje smanjuju transpiraciju – ističe prof. dr Žarko Ilin. – Osnovna mera je navodnjavanje, ali je izuzetno skupo. Jedan milimetar dodatne vode, pri pogonu na električnu energiju, košta 15 eurocenti, a sa euro-dizelom to je 1 do 1,5 eura. Krompir ima umerene zahteve prema vodi. Za jedinicu organske materije treba 301 do 576 jedinica vode u normalnim godinama. Ali je ta mera izuzetno skupa, jer treba uložiti bar 15 eurocenti za svaki milimetar dodate vode po kvadratnom metru, ako se koristi pogon sistema za navodnjavanje na električnu energiju. Uz euro dizel, trošak se penje na 1 do 1,5 evra za svaki milimetar dodate vode, a kod starih agregata ide i do 3 i 4 evra. Odnosno, ulaganje po hektaru ide od 80.000 evra.U proizvodnji ranog krompira, čak i u povoljnim godinama neophodno je da se doda najmanje 40 milimetara vode, ponekad i 80 do 120 milimetara. Kod proizvodnje fiziološki zrelog krompira dodavanje vode ide i do 480, a u sušnim godinama i do 500 milimetara. Važno je da se taj nivo zalivanja smanji za količinu vode koja je pala sa kišom.
