Šljive su višegodišnje, drvenaste, listopadne biljke cvetnice. Šljiva više nema toliki privredni značaj koji je nekada imala, ali je i dalje naša najrasprostranjenija i najvažnija voćka. Još i Stari Sloveni u svojim postojbinama gajili su šljivu. Među listopadnim voćkama šljiva se nalazi po proizvodnji na četvrtom mestu, odmah posle jabuke, kruške i breskve. Relativno se lako brzo razmnožava izdancima i kalemljenjem. Plodovi šljive upotrebljavaju se za potrošnju u svežem stanju i za preradu, pa se prema tome razlikuje vreme i način berbe. Sve rane sorte upotrebljavaju se kao stono voće, dok se jesenje sorte uglavnom upotrebljavaju za preradu.
U našim uslovima šljiva se bere od kraja juna do sredine septembra. Veoma je važno da se ovaj posao uradi u pravom trenutku, jer je to jedan od uslova da se plodovi što duže sačuvaju i upotrebe na najbolji način. Oni koji se prerano uberu su nezadovoljavajuće krupnoće i obojenosti, nerazvijene arome i ukusa. Kada se beru u stanju pune zrelosti imaju razvijeniji ukus i aromu, ali kraći vek čuvanja. Odlaganjem momenta berbe proizvođači se izlažu riziku opadanja plodova sa stabala, a oni koji ostanu na grani su po pravilu znatno lošijeg kvaliteta.
Berba u zavisnosti od namene
Optimalan momenat berbe zavisi od namene plodova. Za svežu potrošnju, preradu u kompot i slatko treba ih brati kada je pokožica većine sorti plava i prekrivena voštanom prevlakom ili tzv. pepeljkom, a meso počinje da dobija harmoničan ukus, sočnost i prijatan miris. Plodovi namenjeni za preradu, odnosno sušenje, rakiju, sok, pekmez, marmeladu ostavljaju se duže na stablu, da što bolje sazru. Tada imaju najviše šećera i drugih hranljivih i aromatičnih materija.
Da bi se sačuvali peteljka i pepeljak plodovi namenjeni za stonu upotrebu beru se ručno. Najbolje je početi od najnižih grana pa postepeno ići ka vrhu krune jer tada manje opadaju. Za preradu u rakiju šljive mogu i da se otresaju, ali pažljivo, da se ne bi oštetili plodovi i stabla.
Šljivu ne treba brati po vlažnom i kišovitom vremenu, jer brže propada. Najbolje je da se ovaj posao radi kada je lepo i suvo vreme, odnosno ujutro kada spadne rosa i tokom popodneva pošto prođe najtopliji deo dana.
Hranljivi i lekoviti plodovi
Sočni plodovi šljive, plave, crvene ili žute boje smatraju se dobrim lekom u prevenciji mnogih bolesti. Poželjno ih je uvrstiti u svakodnevnu ishranu zbog brojnih hranljivih sastojaka koji se nalaze u njihovom sastavu. Ova voćka je bogata vitaminima, gvožđem, kalijumom, magnezijumom i drugim mineralnim materijama. Sadrži dosta i ugljenih hidrata.
Hranljiva vrednost šljive se ogleda i u obilju dijetetskih vlakana. Izuzetno pogoduju zdravlju creva regulišući njihov rad jer podstiču varenje i ubrzavaju metabolizam. Štite krvne sudove od masnih naslaga. Antocijani, odnosno bojene materije koje se nalaze u pokožici ploda važni su antioksidansi i kao takvi dobra su zaštita čovečijem organizmu od kardio-vaskularnih oboljenja. Ovo voće pomaže i kod reumatskih oboljenja, problema sa krvnim pritiskom, metabolizmom, nervima…
Blagotvorno dejstvo na organizam nema samo svež plod šljive. Hranljivim sastojcima su bogati i džem, slatko, kompot, sok i druge i poslastice koje se prave od ovog voća. Ne treba zanemariti ni šljivovicu čiji oblozi pomažu kod povišene temperature, bolova u zglobovima i reume.
Šljive su najbolje kada se jedu sveže jer imaju najjača antioksidativna svojstva. Nutricionisti zdravima preporučuju pet do šest šljiva, tri do četiri puta sedmično, a dijabetičarima znatno manje, zavisno od trenutnog nivoa šećera u krvi.
Sušenje šljiva
Šljive za sušenje i preradu u rakiju beru se tresenjem (ručno ili mehanizovano). Da bi plodovi šljiva mogli da se beru mehanizovano, koren i kruna voćke moraju da budu snažni i elastični, rastojanja između stabala šljiva i visina debla treba da budu prilagođeni mašinama za mehanizovanu berbu Uspeh u postupku sušenja šljive najviše zavisi od izbora sirovine. Najpogodnija sirovina je u fazi zrelosti kada je sadržaj šećera zadovoljavajući a plodovi elastični. Pored toga mesnati deo ploda treba lako da se odvaja od koštice što se može dobiti pravilnim izborom sorte šljive.
Prevoz plodova šljive od mesta berbe do fabrike za preradu, je veoma značajna i osetljiva operacija u nizu postupaka od berbe do upotrebe plodova. Stepen zrelosti u vrieme berbe treba da omogući plodovima šljiva da podnesu prevoz i da stignu na odredište u dobrom stanju.
Tehnologija sušenja šljive obuhvata dve faze: sušenje i završnu obradu.
Sušenje šljive bez koštice
Razlika kod sušenja šljiva bez koštice je u dodatnoj operaciji kojom se odstranjuju koštice.
U celom postupku pripreme plodova za sušenje svakako najveći problem je mehanizovano vađenje koštica iz plodova.Sušena šljiva bez koštice je takođe veoma poznat i cenjen proizvod na tržištu. Ovaj vid sušenja kod nas sreće se u takozvanoj domaćoj radinosti i to u veoma maloj količini namenjenoj najčešće za lične potrebe.
Postoje dve vrste proizvoda suve šljive bez koštice: šljive dobijene vađenjem koštice nakon sušenja i suve šljive dobijene sušenjem plodova kojima je koštica izvađena u svežem stanju.Suva šljiva bez koštice ima veliki značaj kao poluproizvod u konditorskoj industriji za dobijanje raznih slatkiša. U našoj voćarskoj praksi ovi proizvodi imaju značajnu perspektivu kao izvozni artikl koji zbog kvaliteta domaće šljive može biti vrlo konkurentan.
S. Malinović
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
