Tekst i foto: Zorica Dragojević
Za bogatu berbu, zdravo voće, redovno rađanje, dobar kvalitet ploda, dug život voćaka jedna od najbitnijih stavki je orezivanje, letnje ili rano, kada se uklanjaju viškovi i zimsko, takozvano orezivanje za rod. Jedan od onih koje smo zatekli na terenu je i orezivač Radenko Šutuljić iz Struganika, čovek koji za jedno pre podne oreže 1.200 dvogodišnjih stabala šljive. Kaže da nije teško, samo je potrebno upoznati voćku i saslušati želje voćara.
– Rezidba kod svog koštičavog voća uglavnom se obavlja u isto vreme. Letnja je u julu i avgustu, a zimska kreće odmah posle berbe, posle stajanja vegetacije i do početka vegetacije, što znači da se do aprila može raditi zimska rezidba. U toku zelena rezidba jabuke, uklanjanje svih viškova, vodopija, viška lisne mase, da bi plod bio osunčan i da ravnomernije zrelio – započinje priču Radenko, koji kreće s radom uklanjajući prvo vodopije.
Od vodopije nema roda
Vodopije su jalove grane koje izbijaju na osunčanim delovima grana i ne služe ničemu, samo vuku energiju i vodu iz biljke. Od te vodopije nikada ne može biti rodna grana. Ona ima uvek vertikalan rast, crvenkaste je do zelenkaste boje, u zavisnosti od sorte jabuke. Dešava se da naraste i do dva metra visine, ima krupnije listove tako da je uvek vidljiva, objasnio nam je orezivač, navodeći da je potrebno voditi računa i prepoznati i potencijalno rodne grane.
– U svom poslu koristim ručne makaze, dvoručne makaze, makaze s teleskopom i više vrsta testerica. Vodopija se odseca makazama do same ramene grane s koje je porasla, što znači do kraja. Na ramenim granama može da se desi da, pored vodopije, izrastu i potencijalno rodne grane koje treba prepoznati. Sitnije su. One se prevrše i ostavljaju se kao potencijalni rod za sledeću sezonu – kaže Radenko, ističući da kod guste sadnje primenjuje sistem vitkog vretena, s provodnicom sa koje se puštaju rodne grane.
Svaka biljka može imati do dvadesetak rodnih grana koje rastu s centralnog stabla. Centralno stablo je u suštini vreteno, i to je vretenast sistem rezidbe. Postoji i sadnja 3 puta 4 metra, i tu se može napraviti i kupasta kruna. Tri metra je udaljena biljka od biljke, a četiri metra je udaljenost od reda do reda. U tom slučaju se dopuštaju tri, četiri rodne grane, s kojih se puštaju sitne rodne grančice. Može se uraditi i piramidalna kruna, sve u zavisnosti od pozicije parcele na kojoj se nalazi voćnjak, u zavisnosti od toga šta gazda hoće – ne meša se orezivač u želje proizvođača. Njegovo je da oformi rodne grane, a koliko ploda će biti i da li je za rakiju ili konzumiranje, zavisi od želje vlasnika voćnjaka.
Za borovnicu specijalne makaze
– Moje kao rezača je da na stablu oformim dovoljno rodnih grana, a do proizvođača je da li će prored voća raditi hemijskim putem, da li će prskati u cvetu, zametanju ploda ili će skidati ručno. Zavisi od proizvođača da li će imati kvalitet ili kvantitet.
Napominje da je princip rezidbe uglavnom isti. Kod šljive se može praviti vreteno, piramida, kutlasta kruna, u zavisnosti od toga da li proizvođači žele branu šljivu ili šljivu za rakiju. Ako je za rakiju, onda se ide na sistem poboljšane piramide. Time se dobija kvantitet, dobija se količina, velika količina. Konzumna šljiva se uglavnom seče u oblik kupaste krune, gde su grane bliže zemlji i devedeset posto plodova može se obrati ručno sa zemlje.
Radenko je upravo završio rezidbu borovnice, za njega zbog samog klečećeg položaja malo težu, ali uz prave makaze ipak sasvim izvodljivu.
– Koristim male ručne makaze. Postoje makaze sa špicastim vrhovima koje proizvode Felko, Kuker, Falket. Uglavnom koristim makaze s manjim sečivima i okretnim ručkama, zbog očuvanja zgloba rezača. Udobnije su nego makaze s fiksnim ručkama. Za borovnicu koristim Felko 12, makaze s okretnom ručkom i s malim nožem. Kod borovnice se seku divlje grane koje niču iz zemlje iz korenovog sistema. Osim njih, otklanjaju se stare izrađale grane i puštaju mlade bočne jer borovnica rađa na dvogodišnjim grančicama, a te stare grane nije teško prepoznati.
Za autohtone voćke, radikalnija rezidba
Stare grane poznaju se po boji kore, po njenom specifičnom pucanju. Izrađale grane imaju i sitnije listiće i na njima sitne zaostale plodove, koji nisu stigli da se oforme. Radenko preporučuje da se voće reže do određenih temperatura, kada nije previše toplo, niti previše hladno.
– Zimi praktikujem da režem kad je temperatura oko nule ili u plusu, eventualno minus jedan ili dva. Ispod minus osam je već opasno. Leti izbegavam kad je baš vrelo, zbog gubitka vode. Ako se plantaža navodnjava i postoje sistemi kap po kap, onda režem i po visokim temperaturama. Ako ne postoji navodnjavanje, biljka gubi vodu, dolazi do sušenja kore u presečenom delu i do nepravilnog zarastanja. Tu dođe i do uvlačenja bolesti. Bilo bi idealno raditi na 25 stepeni – objašnjava Šutuljić, koji je posebno oprezan kada je u pitanju orezivanje krušaka.
Najosetljivija voćka za rezanje, po Radenku, jeste kruška. Mladi voćnjaci uopšte, osetljivi su u prve tri do četiri godine, i njih izbegava da reže do februara. Mlade biljke u formiranju orezuju se i dva puta godišnje, sve zavisi od letorasta.
– Rezidba zavisi od sorte, u zavisnosti od podloge. da li je divlja ili podloga očenjavanjem od stabla. Ponekad zavisi i od bujnosti sorte. Bujnije sorte su uglavnom stare sorte i zahtevaju oštriju, radikalniju rezidbu, više skidanja grana. Samim tim teže da idu u visinu i treba ih sputavati, spuštati zemlji. Praktikujem kupastu krunu, širim ih da budu što niže. To se postiže skidanjem gornjih grana, vrši se prevođenje na bočne grane koje gledaju ka zemlji. Prevođenje znači da, ako grana raste vertikalno i na metar i po od zemlje, ima izraslu bočnu granu koja raste horizontalnije, horizontalna se ostavlja, a deo koji ide u vis se krati.
Svaka voćka ima svoje vreme orezivanja, prema građi i godinama. U raznim krajevima Srbije Radenko u sezoni održava do 35 hektara voćnjaka. U Mionici oreže do 680 stabala jabuke dnevno, one koja je u devetoj godini. Za šljivu koja je tek posađena i u prvoj je godini, treba mu desetak sekundi, a kad je u desetoj godini, potrebno mu je pet do deset minuta po stablu.
Tri rezidbe crvene ranke
U poslednje vreme intenziviraju se zasadi starih sorti, od kojih šljiva crvena ranka zahteva tri rezidbe godišnje. Na njoj Radenko Šutuljić radi poboljšanu piramidu, kod koje se na centralnoj dužici nalazi četiri do šest osnovnih grana i gušći sklop grana (inače je raspored na 30 do 40cm rastojanja), zbog same nosivosti stabla, da bi se te grane oslanjale jedna na drugu. Ostavlja šire račvanje, što znači više rodnih grana koje kreću s ramene grane i na njima što više rodnih grančica, rodnih pupoljaka. Tu ide na kvantitet, jer i najsitniji njen plod stvori više šećera od kalemljenih sorti. Rezidba ponekad zavisi od toga da li je voćka autohtona ili kalemljena, i na autohtonim voćkama Radenko primenjuje radikalniju rezidbu.
Kutlasta kruna
Kutlasta kruna je oblik kod koga ne postoji centralna produžnica stabla. Postoje tri ili četiri skeletne grane na ujednačenom rastojanju i stvaraju ugao od 360º. Formira se tako što voćku u proleće orežete na 70cm od zemlje. U toku rasta ispod orezanog dela se razvijaju mladice, od kojih se izaberu tri na rastojanju od 10 do 15 cm i raspoređene pod uglom od 120º. Kada dostignu dužinu od 30cm, ostale mladice režete do stabla. Karakteristično je da plodovi u ovakvom načinu uzgoja imaju bolju osunčanost, boju i provetrenost krošnje, a smanjena je pojava bolesti.
Piramidalna kruna
Jedan je od starijih oblika krune i formira se u proleće, pre kretanja vegetacije, kada se sadnice skrate na 60 do 70cm iznad zemlje. U toku vegetacije iz pupoljaka koji su ostali razvija se veći broj mladica koje rastu do juna. U junu se od svega izabere nekoliko mladica za obrazovanje rodnih grana, a ostale se savijiju i ostavljaju da porastu, obezbede veću lisnu površinu koja stvara organsku hranu. Razmak između tih mladica je od 15 do 30cm. One formiraju krunu, a vršna mladica je vođica. U drugoj godini vođica se skraćuje na 1 do 1,30m iznad poslednje vršne grane, a u trećoj u proleće vođica se skraćuje na 1m iznad poslednje ramene grane. Ravnoteža ramenih grana stvara se razvođenjem bujnih grana koso, tako da s vođicom prave ugao od 45 do 50°.
