Svake godine ista priča, dobro poznata poljoprivrednim proizvođačima – u povrtnjacima i rasadnicima veliku materijalnu štetu pravi mala, naizgled slatka životinjica, puž. Da li ste znali da puževi dnevno mogu pojesti količinu biljne mase jednaku polovini njihove težine? Ovaj podatak dovoljno govori o tome da je reč o velikim štetočinama koje, osim što stvaraju rupe na listovima i plodovima, ostavljaju sluzave tragove i izmet, otvarajući put za različite patogene gljivice i bakterije. Mi vam dajemo nekoliko saveta kako ih možete oterati iz bašte na prirodan način.
Ono što nijedan baštovan ne želi da vidi jesu rupe na listovima mlade salate i tikvice, sluz na stabljikama paradajza ili oštećene, poluzrele jagode. Ove. kao i mnoge druge štete prave puževi, koji su najaktivniji posle kiše. Možete se osloboditi ovih nepoželjnih gostiju uz nekoliko jednostavnih trikova.
Ljuske od jaja
Nakon što razlupate jaja, njihovu ljusku nemojte bacati jer ona je “2 u 1”, tj. ima dvostruku korist. Izlomite ih na komade i ostavite oko uzgajanih biljaka, praveći zaštitnu barijeru. Oštre ivice ljuski neugodne su za mekano telo puža i deluju kao da se kreće po staklu, zabadajući se u stopala pomoću kojih se kreću, te će ove štetočine izbegavati takve bašte. Ljuske jaja će se vremenom raspasti i nahraniti zemlju, prvenstveno kalcijumom, kojim obiluju.
Oštre čestice koje će takođe oterati puževe iz vaše bašte jesu piljevina, pesak, talog od kafe. Pesak je čak neprijatniji za puževe od izmrvljenih ljuski jaja, jer je u pitanju bezbroj sitnih komadića koje se zarivaju u mekano telo puža. Pesak će takođe zadržavati vlagu oko biljke. Još jedan način da napravite zaštitnu barijeru oko povrća u svojoj bašti jeste da razbacate soc od kafe oko biljaka, a možete to učiniti čak u kombinaciji s ljuskama od jaja. Osim što će se čestice zarivati u stopalo puža, miris kafe je odbojan ovim štetočinama koje će pobeći glavom bez obzira. Ipak, budite obazrivi, nemojte preterivati sa socom jer kafa može da zakiseli tlo.
Takođe, tlo oko biljaka možete posuti rezanom slamom ili ječmenom plevom. Prednost svih navedenih rešenja je u tome što su prirodna i ne uništavaju tlo, jeftina su i lako dostupna.
Mirisne biljke
Puževi ne vole jake mirise, te će izbegavati bašte u kojima su zasađene mirisne biljke poput lavande, ruzmarina, begonije, žalfije, komorača, dragoljuba, belog luka. Mirisne biljke možete zasaditi kao prirodnu, ukrasnu ogradu oko celog vrta. Od ovih biljaka možete pripremiti i preparate u vidu čorbe i njima prskati tlo. Dok ove male napasti kod nekih biljaka ne vole intenzivan miris, kod drugih im smeta tekstura listova. Puževi ne vole biljke sa dlakavim ili sjajnim, čvrstim listovima, te će one poslužiti kao prirodna zaštita. U gredicu čak možete staviti listove ovih biljaka za dodatnu zaštitu.
Pravilno održavanje bašte
Redovnim održavanjem povrtnjaka smanjićete broj skloništa u kojima se skrivaju ove napasti. Puževi vole tamna i vlažna mesta, te redovno uklanjajte zaostalo lišće i druge uvele biljne ostatke, izbegavajte korišćenje velikih drvenih komada za malčiranje i malč deblji od 3 cm. Preporuka je da se biljke zalivaju rano ujutro, kako bi voda mogla da ispari i kako bi se onemogućilo stvaranje pogodnih mesta za njihovo skrivanje blizu izvora hrane. Puževe ćete oterati iz bašte i redovnom obradom površinskog sloja zemljišta i njegovim održavanjem u stanju sitnomrvičaste strukture, kao i uništavanjem korova oko parcele.
Ručno sakupljanje puževa
Puževe možete sakupljati i ručno, ali samo na malim površinama, jer bi ova metoda na većim parcelama oduzimala previše vremena. Preporuka je da se puževi na ovaj način fizički uklanjaju iz bašte tokom ranojutarnih ili kasnih, večernjih sati. Ova metoda, nažalost, nije dugotrajna, pa ćete morati da je često ponavljate.
Najbolje je da im napravite zamke te ih, kada se grupišu oko njih u što većem broju, ručno izbacite iz bašte. Kao što smo rekli, puževi vole da se kriju na tamnim i vlažnim mestima, te im u tu svrhu možete ostaviti vlažan komad drveta blizu “žarišta”. Oni će se tu sakriti, a vi ih samo sakupite u optimalno doba dana.
Prirodni mamci koji će takođe privući puževe i olakšati vam njihovo uklanjanje iz vrta jesu ostaci voća i povrća: kore jabuka, limuna, grejpfruta, lubenice, dinje, ananasa, glavice salate ili neki drugi bio otpad. Potrebno ga je plitko ukopati, a potom prekriti kartonom. Posle izvesnog vremena samo sklonimo karton i pokupimo puževe. Možete im napraviti “gozbu”u blizini gredica, tokom noći će se puževi okupiti oko mamca, a vi ih ujutro samo sakupite.
Puževi naročito vole kadife, te ih možete posaditi i napraviti im “živi mamac”. Možete ih sakupljati kada krenu da se grupišu oko ovog cveća.
Tanja Prolić
