Puževi su postali prava noćna mora, a tokom proleća dovoljno je vlažno i toplo za njihove vitalne aktivnosti. Što su biljke manje to su štete veće. Za veoma kratko vreme mogu potpuno da unište useve.
Golaći uzrokuju veće gubitke od puževa sa kućicom i skoro da ne postoji biljna vrsta koju ne koriste za ishranu. Aktivni su tokom cele vegetacijske sezone.
Imaju malo prirodnih neprijatelja. Nalaze se na jelovniku žaba, guštera, ptica i ježeva. Naš zadatak je da ove životinje privučemo u bašte, voćnjake i dvorišta.
Kako bi se što više smanjila njihova brojnost, potrebno je pribeći preventivnim merama i prirodnim metodama. Spoj ove dve aktivnosti mnogo je efikasniji od upotrebe hemijskih sredstava, odnosno, limacida.
Najjednostavniji način suzbijanja je mehaničko sakupljanje puževa. Lakše se obavlja ukoliko imaju kućicu.
Aktivni su tokom noći dok se u jutarnjim satima skrivaju na mračnim i vlažnim mestima. Ova činjenica može se iskoristiti da se namame na jednu lokaciju. Kada se na površinu zemlje ostavi daska, vlažan karton, krpa, crep, kora narandže, jabuke, lišće kupusa, blitve, repe i drugog bilja sa velikim, sočnim listovima, puževima će takva mesta biti idealno sklonište, a mi ih možemo jednostavno samo sakupiti.
Takođe, može se iskoristiti i hrana koja ih privlači kako bi ih namamili. U tu svrhu dobro će poslužiti komadi jabuke, šargarepe, repe, krompira. Sve što je dovoljno sočno. Najbolje je napraviti tamno i vlažno sklonište u koje će se ostaviti malo povrća za njih, kako bi došli u što većem broju.
Vole još i pivo i kukuruznu palentu. Dovoljno je pola plastične čaše napuniti pivom i ukopati u zemlju tako da su njene ivice u ravnini sa površinom zemlje. Oni neće moći odoleti pivu i upadaće u posudu. Palenta se može staviti na papir, prosuti po zemlji, a još bolje je da se stavi u neku manju plastičnu kanticu koja će se položiti na zemlju. Njen otvor treba da je tako pozicioniran da olakšava ulazak ovih štetočina unutra. Na taj način kiša neće nakvasiti palentu, a ona će u crevima puža da nabubri i izazove uginuće.
Neke biljke isto tako ne podnose. To su uglavnom plamenac, beli luk, timijan, datura, majoran, senf, kadulja. Preko gredica se mogu stavljati borove iglice, vratić, osušena hajdučka trava.
Staze u bašti i oko bilja mogu se posuti pepelom. Ovo deluje samo kada je suvo vreme. Pepeo isušuje sluz i nagriza njihovo telo. Dobro je staze posuti piljevinom, posebno od četinara, ali oprezno to uraditi zbog zakiseljavanja zemljišta.
Kod primene hemijskih sredstava treba znati da otrovani puževi postaju hrana mnogobrojnih životinja. Na taj način će se izazvati uginuće korisnih vrsta, ali i zagađenje životne sredine.
Napravljeni su preparati za suzbijanje na bazi nematoda koji ih parazitiraju, kao i oni na bazi gvožđa. Ova sredstva praktično su bezopasna.
Baštu, cvećnjak, dvorište obavezno je održavati uredno. Sve gomile dasaka, granja, kamenja, građevinskog materijala treba ukloniti jer mogu da služe kao sklonište. Pokošenu travu ne ostavljati dugo da stoji. Poželjno je što pre odložiti. Kada je ona zelena, ima dovoljno vlage i bezbedno je za puževe. U periodu suše, njihova jaja propadaju ako se isuše, zbog toga i traže vlažna, tamna mesta.
Zalivanje obavljajte tokom jutra tako da se preko dana zemljište isuši. Ukoliko se navodnjava uveče, tlo će u toku noći biti vlažno. To im i odgovara.
U borbi protiv ovih štetočina mogu da se koriste čili paprike. Najjednostavnije je da onu u prahu pospemo na mesto gdje se sakupljaju, kuda se kreću ili oko biljaka koje se žele zaštiti, ali treba udaljiti prah čili paprike od samog useva.
Od nje se može pripremati i rastvor koji se upotrebljava za tretiranje površina, ali i njih samih. Potrebno je 100g čili paprike preliti sa 1l vode. Kada proključa, kuvati još 20 minuta i ostaviti dva dana. Nakon što se procedi dobijena tekućina, odmere se dve šolje, razblaže sa deset litara vode i doda 20g naribanog sapuna za veš. Sve dobro promešati i koristiti za tretiranje.
Za rastvor od belog luka potrebno je usitniti 100g luka i preliti sa dva litra vode. Posuda se poklopi, ostavi dva dana i procedi. U proceđen rastvor doda se pet grama sapuna i dobro se promeša. Jedna čaša ove tečnosti se razblaži sa 10l vode. Tretiranje površina najbolje je ponoviti svake sedmice.
Izvor: Agroklub.ba
Foto: Pixabay
