Na imanje Miloša Purića u Radijevićima na Zlataru stigla je rasna junica , dar dvojice privatnih preduzetnika poreklom iz novovaroškog kraja koje je život odveo u svet, daleko od zavičaja. Za jednog domaćina, kažu, nema veće radosti od pune kuće i staje, a u domaćinstvu Purića sa 12 članova, hvala bogu, puno je i jedno i drugo.
Dve godine staru junicu simentalske rase, koja bi uskoro trebala da se oteli, poklonili su im Nebojša Šaponjić, vlasnik kompanije „Nelt“ iz Beograda, i Slobodan Purić, koji živi u Engleskoj, a vrednost donacije je blizu 400 hiljada dinara. Njihovi prijatelji kažu, da su ih letos prilikom posete dedovini oduševili supružnici Miloš (35) i Milica (27) Purić koji podižu osmoro dece na ognjištu predaka, baveći se poljoprivredom. Purići su jedna od najbrojnijih porodica u ovom delu Srbije, radni su i čestiti, i u selu za njih imaju samo reči hvale.
-Ostvarila mi se davnašnja želja da navabkom jednog ovakvog grla pojačam genetski potencijal krava koje gajim. Majka junice koju sam dobio na poklon svojevremeno je bila šampionka Sajma u Lajkovcu, a u Radijeviće je stigla sa farme Milana Milakovića iz Mratišića kod Mionice koji, po mom mišelju, trenutno gaji najkvalitetnija priplodna grla. Neizmerno sam zahvalan darodavcima – kaže za „Dobro jutro“ Miloš Purić, poljoprivredni tehničar po struci.
U modernoj štali koju su sagradili pre desetak godina, Purići gaje sedam umatičenih krava muzara i još jednu junicu, a mleko daju u otkup mlekarama. Imaju i desetak svinja, od kojih su tri u prašenju, kao i autohtone rase živine- graorku i banatskog gološijana, a letos su izlegli i divlje patke.
-Posla ima mnogo, ali kada su sloga u kući i dobra organizacija, sve se stigne. Oko stoke su najviše angažovani moji roditelji, otac Milojko (58) i majka Milanka (52), dok se ja uglavnom bavim radom u polju i u voćnjaku. Obrađujemo svojih 8,5 hektara i 15 hektara uzetih u zakup. Sejemo trikital i druga žita za ishranu stoke, gajimo kropir i povrće za svoje potrebe- kaže Miloš.
Miloš i Milica su nedavno dobili i šesto zajedničko dete, sve jedno drugom do uveta – najmlađi sin Relja ima dva meseca, Antoniju su tri godine, Mladen ima pet, a tu su i Jovana (7), Božica (8) i Lazar (10). S njima u Radijevićima žive i Jovan (13) i Milan (11), koji su iz Miloševog prvog braka.
– Oduvek sam voleo selo i poljoprivredu, pa sam završio i srednju Poljoprivrednu školu u Svilajncu. Posle deobe dedovine 2012, sa ocem i majkom sam se iz Nove Varoši gde smo živeli, vratio u Radijeviće. Počeli smo sa 20 ari maline i tri krave,i izgradili manju pa veću kuću, štalu i sušaru, kupili traktor i sve priključne mašine. Obrađujemo i imanje u Kosatici iznad Prijepolja, na suprotnoj strani Zlatara, koje je majka nasledila od svojih. Mada je raštrkano, nisam prodao ni stopu zemlje. Sačuvao sam svaki pedalj imanja, da na njemu kujem svoju i budućnost svoje porodice- kaže Purić.
Miloš Purić je i kalemar i vrsni rezač voća, jedan od najboljih u ovom delu Srbije. Posvećen je očuvanju autohtonih sorti, uglavnom krušaka. Ima više od 200 stabala, od kojih su neka stara više od jednog veka. Od kruške begovače kaže nema bolje, dobra je i za jelo i za rakiju, a tu su i karamanka, ječmenka, jeribasma, kaluđerka, pa jabuka kožara, šarenica,budimka…
-To su sve stare i provrene sorte, nove im nisu ni prići. Prilagodile su se životu u planini i surovoj klimi. Otporne su na bolesti i ne zahtevaju hemijski tretman, zbog čega su potpuno organske. Istina, rađaju alternativno, svake druge godine, ali kada rode jedno staro stablo da i do 800 kilograma ploda- kaže Purić.
Tekst: Željko Dulanović
