Visoke temperature u januaru nisu dobre za biljke i neizvesno je kako će uticati na prinose.
Visoke temperature u decembru i u prvim danima januara loše utiču na pšenicu i druge ozime vrste. Blaga zima ne pogoduje ni voću pa bi ovakve vremenske prilike mogle da ugroze ukupne prinose domaćih proizvođača. Prošle jeseni upravo je pšenica zauzela najveće površine. Nezvanično se pominje da je žito, zato što se pokazalo da bolje podnosi klimatske promene, zasejano na površini između 700.000 i 730.000 hektara, što je i do 100.000 hektara više nego u 2021. Setva je trajala čak do prve polovine decembra, a pšenica koja je posejana kasnije sada je u boljem stanju, napominju stručnjaci.
– Ovako visoke temperature nikako nisu dobre za biljke, jer je to veliko odstupanje u odnosu na uslove na koje smo navikli u ovom periodu – kaže profesor Miroslav Malešević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za strna žita. Prema njegovim rečima, kod pšenice koja je zasejana u optimalnim rokovima neuobičajeno toplo vreme izazvaće pojačano bokorenje i tu bi mogao da nastane problem zbog mogućeg ranog poleganja. Ovo se, dodaje, može sprečiti primenom regulatora rasta, što proizvođači uveliko koriste.
– Pšenici koja je sejana u novembru i decembru ova temperatura je dobro došla. Na prvi pogled ona lepo izgleda ali kakav će biti dalji tok vegetacije zavisiće od toga da li će proizvođači moći da nabave dovoljno azotnog đubriva za prihranu pšenice. Jer jesenas, kao što je poznato, nismo imali dovoljno đubriva za osnovnu dozu koja je vrlo važna – objašnjava naš sagovornik.
Napominje da bi sneg sada dobrodošao da prekine dalju vegetaciju i da nastupi zimsko mirovanje.
– Bilo bi jako dobro da padne sneg i da neko takvo stanje potraje do sredine februara. To bi bilo idealno jer bi se tako povećala i rezerva vlage u zemljištu – naglasio je Malešević. Upozorio je ratare da su te rezerve trenutno manje nego u istom periodu prošle godine što je velika opasnost i za voćne kulture. Proizvođačima pšenice ne savetuje da sada upotrebljavaju azotno đubrivo i da sa time treba sačekati do druge polovine februara.
– Imali smo takvih godina da zima i niske temperature nastupe i kasnije u februaru pa čak i početkom marta i tu bi stradali najbolji usevi. Zbog toga bi bilo poželjno da biljke sada pređu u fazu mirovanja – kazao je profesor Miroslav Malešević.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
