Povoljna vlaga u zemljištu i optimalne temperature vazduha u oktobru omogućile su poljoprivrednicima Pčinjskog okruga da ove jeseni na vreme obave predsetvenu pripremu, a samim tim i setvu. Uslovi za klijanje i nicanje semena su bili idealni, pa je na većini parcela gde su primenjene sve agotehničke mere bilo brzo i ujednačeno nicanje useva, što je povoljno i za predzimski porast i razviće svih vrsta strnih žita. Otuda se na najvećem broju parcela pšenica i ječam nalaze u fazi razvoja od klijanja i nicanja, do faze tri razvijena lista (BBCH 09-13).
Setva pšenice u okrugu se, prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, privodi kraju i do sada je posejano nešto više od 85% površina. Očekuje se da setva potraje sve dok bude toplog i sunačnog vremena jer vlage ima dovoljno u oraničnom sloju. Poljoprivrednici su izašli na njive već od početka oktobra meseca te je najviše površina posejano u optimalnom roku. Upotreba sertifikovanog semena kod strnih žita svedena je na veoma nizak nivo. To je stavka u kalkulaciji koju su mnogi proizvođači zamenili upotrebom tzv. semena sa “tavana”.
– S obzirom na povoljne vremenske prilike, treba očekivati da će optimalni rokovi omogućiti veću primenu potencijala rodnosti sorti deklasiranog semena koje je tretirano – kaže Lazović Đoković.
U Pčinjskom okrugu se očekuje da se pod pšenicom i ječmom nađe oko 10.000 hektara, što će biti više za oko 10 procenata u odnosu na minulu godinu. Seje se i zbog plodoreda, jer je odličan preduslov za ostale ratarske i povrtarske useve, obezbeđujući veće prinose bez obzira na to kakva će godina biti sušna ili kišna.
– Vremenski uslovi su povoljni i za pojavu štetnih insekata, pre svega lisnih vaši i cikada, koji su prenosioci opasnih virusa strnih žita. U toku je i osnovna obrada za jare biljne vrste što će pokrenuti migraciju sitnih glodara upravo prema zasejanim površinama – ističe Lazović Đoković i poručuje da poljoprivrednici na pojavu štetočina treba da obrate posebnu pažnju jer je vizuelnim pogledom poniklih ozimih useva utvrđeno prisustvo biljnih vaši (Aphididae) na 4 posto i cikade Psammotettix alienus na do 3 posto po metru kvadratnom. Lisne vaši i cikade pričinjavaju direktne šete sisanjem biljnih sokova, a mnogo značajne štete čine prenošenjem fitopatogenih virusa. Biljke pšenice i ječma zaražene virusom zaostaju u porastu, dolazi do žućenja ili nekroze lsitova, a sledeće godine može izostati i klasanje.
– Prisustvo štetnih insekata je ispod praga štetnosti (10 biljaka sa jednom ili više vaši I / ili 5 cikada po m2) i očekuje se smanjenje njihove aktivnosti i brojnosti zbog nedolaska perioda nižih temperatura. U usevima ozime pšenice i ječma nije evidentirano prisustvo bolesti – naglašava Lazović Đoković.
Tokom pregleda useva su na obodnim delovima pojedinih parcela uočene aktivne rupe od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan obilazak parcela sa ozimim usevima i ukoliko primete aktivne rupe na nivou praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa za poljskog miša ili 10 do 500 aktivnih rupa za poljsku voluharicu po ha) primene neki od registrovanih mamaca i nakon toga zatrpaju rupe da ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.
Tekst i foto: Gordana Nastić
