Ugledi stručnjak za pšenicu prof.dr Miroslav Malešević kaže za novosadski „Dnevnik” da je sada krajnje vreme za neku ozbiljniju kišu od 20 – 30 litara po metru kvadratnom na teritoriji cele zemlje.
Nedostatak padavina i njihov loš raspored, ističe prof. Malešević, već su načinili štetu usevima time što nisu omogućili blagovremenu transformaciju mineralnih đubriva i usvajanje pristupačnih oblika hraniva. Naročito nepovoljno su reagovali, naglašava, kasnije ili pliće zasejani usevi.
– Temperature vazduha rastu, biljke takođe, tako da može doći do značajnijeg disbalansa između količine novih padavina i odavanja vlage iz rezervi zemljišta evapotranspiracijom – objašnjava on.
Prof. Malešević naglašava da je za tri meseca u ovoj godini palo svega oko 40 do 50 litara po kvadratnom metru kiše ili drugih oblika padavina. Tokom 28 dana marta, kaže, zabeleženo je svega 1 – 5 litara kiše na metar kvadratni.
– To je znatno manje u odnosu na prosečne količine padavina, koje za prva tri meseca iznose oko 100 litara po kvadratnom metru. Istovremeno, zimske zalihe vlage u zemljištu do 100 santimetara dubine su se smanjile za preko 30 litara po kvadratnom metru .Posebno se to odnosi na oranični sloj, odakle se vlaga najviše troši. Može se kontatovati da se na starijim usevima mogu videti žućkasti ili delimično nekrotični delovi listova. Te promene su, uglavnom, nastale pod dejstvom niskih jutarnjih temperatura i čestih vetrova. U manjoj meri su rezultat umanjenih količina azota. Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da je korenov sistem kod pšenice ili kod ječma dosegao dubinu od 40 do 50 centimetara.
Kišu priželjkuju i paori, jer očigledno razloga za brigu ima.
– Pšenica se ne razvija, a vetar samo suši već suvu zemlju – kaže ratar iz Kisača Jozef Fokman i dodaje:
– Potrebno je od 30 do 40 litara kiše po kvadratnom metru jer žito ne napreduje u pogledu rasta i razvoja, mada je dobro ukorenjeno.
Međutim, pošto se strna žita nalaze u fazama intenzivnog bokorenja, odnosno u pripremi za prelazak u generativnu fazu (početak vlatanja), njihove potrebe za NPK-hranivima sve više rastu. Nedostatak azota ili fosfora u oraničnom sloju u ovom periodu može izazvati zaostajanje u razviću i smanjenje potencijala za prinos zrna, naglašava sagovornik „Dnevnika”.
Mnogi proizvođači koji su nabavili odgovarajuće N-đubrivo (AN ili KAN), ističe prof. dr Malešević, ovih dana će obaviti i drugo prihranjivanje.
– Podsećam ih da se ova đubriva mogu upotrebiti i kada nema padavina u prognozi vremena. Istina je da đubriva neće delovati bez 10-15 litara kiše po kvadratnom metru, ali neće doći ni do značajnijih gubitaka u atmosferu, kao što se to dešava kod primene amidnih đubriva (UREA) –naveo je prof. Malešević.
Izvor: Dnevnik
